Јоахим Франк (рођен 12. септембра 1940) је немачко-амерички биофизичар на Универзитету Колумбија и Нобеловац. Сматра се оснивачем једно-честичне крио-електронске микроскопије (крио-ЕМ), за коју је 2017. поделио Нобелову награду за хемију са Жаком Дубошеом и Ричардом Хендерсоном. Такође је дао значајан допринос структури и функцији рибозома од бактерија и еукариота.
Живот и каријера Франк је рођен у месту Зиген у Вајденау. Дипломирао је физику на Универзитету у Фрајбургу (1963)Entry in the University Archive Freiburg, Prüfungsausschuss für Diplom-Physiker B 11/593 под менторством Валтера Ролвагена на Лудвиг Максимилијан Универзитету у Минхену са тезом "Untersuchung der Sekundärelektronen-Emission von Gold am Schmelzpunkt„ (Истраживање емисије секундарних електрона злата на тачки топљења) (1967). Франк је докторирао на Техничком универзитету у Минхену са дисертацијом Untersuchungen von elektronenmikroskopischen Aufnahmen hoher Auflösung mit Bilddifferenz- und RekonstruktionsverfahrenEntry in the catalogue of the Deutsche Nationalbibliothek: DNB 482124628 (Истраживање електронских микрофотографија високе резолуције применом разлике у слици и метода реконструкције) (1970). У дисертацији се истражује употреба дигиталне обраде слике и оптичке дифракције у анализи електронских микрофотографија и подешавање слика помоћу функције унакрсне корелације.
Као Харкнесов постдокторант, имао је прилику да две године студира у Сједињеним Државама: са Робертом Натаном у Лабораторији за млазни погон, Калифорнијски технолошки институт; са Робертом М. Глесером из Донер Лаб-а, Универзитет у Калифорнији, Беркли и са Бенџамином М. Сигелом на Универзитету Корнел, Итака, Њујорк. У јесен 1972. накратко се вратио на Институт за биохемију Макс Планк у Мартинсрајду као истраживач, радећи на теорији делимичне кохеренције у електронској микроскопији. затим се 1973. придружио лабораторији Кевендиш на Универзитету у Кембриџу као виши асистент за истраживање, Вернона Елиса Кослета.
1975. године Франку је понуђено место старијег истраживачког научника у Одељењу за лабораторије и истраживања (данас Центар Водсворт), у Министарству здравља државе Њујорк, где је почео да ради на приступима једноструких честица у електронској микроскопији. 1985. именован је за ванредног, а затим (1986) за редовног професора на новоформираном Одељењу за биомедицинске науке Универзитета у Албанију, Државног универзитета у Њујорку. 1987. и 1994. године радио је са Ричардом Хендерсоном, Лабораторија за медицинска истраживања молекуларне биологије у Кембриџу, и са Кенетом К. Холмсом, Макс Планк Институт за медицинска истраживања у Хајделбергу. Франк је 1998. именован за истражитеља Медицинског института Хауард Хјуз. Од 2003. године био је и предавач на Универзитету Колумбија, а Универзитету Колумбија придружио се 2008. године као професор биохемије и молекуларне биофизике и биолошких наука.
Награде и признања (избор) Хамболтова награда за истраживање 1994. године Фондације Александер фон Хамболт 2006. члан Америчке академије уметности и наукеBook of Members 1780–present (PDF, 878 kB) at American Academy of Arts and Sciences (amacad.org); Retrieved February 23, 2017. 2006. члан Националне академије наука 2014. медаља Бенџамин Френклин, Френклин института Награда Вилеј за биомедицинске науке за 2017. Нобелова награда за хемију за 2017. Почасни докторат 2018, Универзитет у Зигену (Немачка) 2018 Почасни члан Краљевског микроскопског друштва
Одабране публикације
Књиге . . . . . .
Чланци
Референце
Додатна литература
Спољашње везе Frank Lab website List of Publications
Nobel Lecture on 8 December 2017 Single-Particle Reconstruction – Story in a Sample
Категорија:Рођени 1940. Категорија:Немачки нобеловци Категорија:Нобеловци за хемију Категорија:Биофизичари