Споменик деспоту Стефану Лазаревићу jе постављен 20. априла 2021. године на тргу у Булевару деспота Стефана, између Гундулићевог венца, Дринчићеве и Улице Милана Кашанина.

Аутор идејног решења је српски вајар Светомир Арсић Басара, редовни члан Српске академије наука и уметности.

Историјат мини|Остаци двора деспота Стефана у Београдској тврђави Деспот Стефан и Београд Деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара Хребељановића и кнегиње Милице, владао је Србијом као кнез (1389–1402) и деспот (1402–1427). Пошто је крајем 1403. или почетком 1404. године, постао вазал угарског краља Жигмунда, од њега је добио Београд, који је 1405. године први пут прогласио престоницом српске државе.

У северозападном делу Београдске тврђаве, у непосредној близини чесме Мехмед-паше Соколовића, налазио се двор или замак деспота Стефана, који је страдао приликом експлозије барутног магацина у октобру 1690. године за време Великог турског рата. Остаци деспотовог замка су видљиви и данас.

Споменици и улице

Недалеко од Деспотове куле у Горњем граду Београдске тврђаве је 1981. године откривен споменик деспоту Стефану Лазаревићу, рад београдског вајара Небојше Митрића.

Две улице у Београду носе име деспота Стефана: Булевар деспота Стефана (некада: Улица 29. новембра) и Улица Високог Стевана на Дорћолу.

Назив Награде града Београда је проширен са „Деспот Стефан Лазаревић” 2021, заједно са откривањем споменика - добитници награде уз повељу добијају и статуу, рад академика Басаре.Откривање обележја деспоту Стефану Лазаревићу 19. априла. politika.rs 29.03.2021.

Откривање споменика Споменик је откривен 19. априла 2021. године, на годишњицу предаја кључева Београда кнезу Михаилу Обреновићу, када је град коначно прешао у српске руке, а из њега је изашао турски војни гарнизон.

Споменик су открили министар спољних послова Никола Селаковић, заменик градоначелника Београда Горан Весић, председник Скупштине града Београда Никола Никодијевић и председник Градске општине Стари град Радослав Марјановић.

Протест Непосредно пре откривања споменика, 16. априла, одржан је протест на тргу који је предвиђен за споменик. Организатор протеста је била иницијатива Не да(ви)мо Београд, а окупило се неколико десетима људи, међу којима је био и Ђорђе Павићевић, професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Композиција споменика Идејно решење споменика које је урадио академик Светомир Арсић-Басара, налази се у изложбеној поставци Историјског музеја Србије.

Споменик је изливен у бронзи и висок је четири метра, а постамент девет центиметара. Деспот Стефан је приказан као средњовековни владар са хришћанским знамењима на грудима, мачем и ратничким шлемом, што указује на његов витешки позив, будући да је био припадник витешког реда Змаја. У левој руци држи књигу, чиме се указује да је деспот Стефан био законодавац (Законик о рудницима, 1412) и књижевник (Слово љубве), а такође и један од најобразованијих владара свог времена.

Галерија

Види још

Споменик деспоту Стефану Лазаревићу на Београдској тврђави

Референце

Спољашње везе СВЕЧАНО ОТКРИВЕН СПОМЕНИК ДЕСПОТУ СТЕФАНУ ЛАЗАРЕВИЋУ: Рађен по идејном решењу вајара Светомира Арсића Басаре („Вечерње новости”, 19. април 2021) Споменичка традиција какву имамо, какву желимо, а каква нам је потребна, или шта нам је сад деспот Стефан крив?!

Категорија:Споменици на Старом граду (Београд) Категорија:Туристичке атракције у Београду Категорија:Знаменитости Београда Категорија:Стефан Лазаревић Категорија:Споменици у Београду