Резерват природе Кладско тресетиште 280x280пПоглед на део Парка Опште информацијеОснован1933.Површина 305,65 ха ПоложајСоколов, округ ХебСпацифичностПриродно и цивилизацијско подручје у изузетно очуваном стању, изванредна биолошка разноликост барске вегетацијеУправа парка Адреса Веб страница Кладско тресетиште је национални резерват природе у заштићеном подручју Славковска шума у Чешкој. Подељен је на пет делова који се називају Тајга (близу Кладскг рибника , површина 133 ха), Патерак (93 ха), Лисина (43 ха), Хуси лес (15 ха) и Мале рашелиниште (7 ха).
Оснивање и заштита Према дефиницији коју је прихватио међународно удржење IUCN (International Union for Conservation of Nature) као највећа мрежа сарадника и међународно најуваженији ауторитет на подручју заштите природе, заштићено подручје је копнено и/или морско подручје посебно намењено заштити и одржавању биолошке разноликости као и подручје природних и сродних културних богатстава, којима се управља законским или каквим другим неоходним средствима.
Ова дефиниција заштићеног подручја пренесена је и у Закон о заштити природе Чешке Републике према коме је заштићено подручје географски јасно одређен простор који је намењен заштити природе и којим се управља ради дугорочног очувања природе и пратећих услуга еколошког система.
У складу са напред изнетим створени су услови за заштиту овог подручја, које је као резерват природе проглашено 1933. године због типичних мочварних предела са мочварним растињем попут мочварног бора и боровог тресета. Повремено се на овом подручју појављује карпатска бреза и јоха и ретке росике.
На овом подручју бораве и ретке врсте птице попут црне роде, патке глуваре, тетреб, мале сове и водомара. 500px|мини|центар|алт= |Поглед на рибњак у резервату природе Кладско тресетиште у округу ХебТоком 2005. године, налазиште Кладско тресетиште увршћено је на националну листу локација од европског значаја Владином уредбом бр. 132/2005. Овом уредбом утврђена је национална листа локација од европског значаја.
Шумовите мочваре Славковковског тресетишта су 2012. године уврштене на листу мочвара од међународног значаја (извори РС 14 воде и мочваре подручја Славковске шуме (3.202 ха).
Током 2013. године подручје је поново проглашено заштићеном зоном у настојању да се јасно дефинишу границе заштићеног подручја.
Мисија Мисија заштићеног пејзажног подручје Резервата природе Кладско тресетиште као парк природе и подручја са добро очуваним природним вредностима и претежно очуваним природним екосистемима и живописним пејзажима, је очување укупне геолошке, биолошке и пејзажне разноврсности, која треба да допринесе задовољењу научних, образовних, духовних, естетских, културних, туристичких, здравствено-рекреативних потреба и осталих делатности усклађених са традиционалним начином живота и начелима одрживог развоја.
Положај Национални резерват природе налази се у Карловарском крају у Чешкој. Чини га пет одвојених шумских подручја у Славковској шуми која се налазе у различитим катастарским подручјима: Тајга (Маријанске Лазње, Прамени), катастарско подручје Маријанске Лазне, Извори, површина 133, 39 ха, 797–836 м надморске висине Патерак (Лазне Кинжварт , Прамени , Вранов), катастарско подручје Лазне Кинжварт, Извори, Вранов у Ровне , површина 93,30 ха, надморска висина 816–836 м ( висине ниво Тајге). Лисина ( Лазне Кинжварт ), катастарска област Лазне Кинжварт, површина 42,90 ха, надморска висина 922–955 м Хуси лес ( Маријанске Лазње ), катастарско подручје Марианске Лазне, површина 14,93 ха, надморска висина 800–810 м. Мало тресетиште ( Прамени), катастарско подручје Извори, површина 7,11 ха, надморска висина 823–827 м Тресетиште се налази између 798 и 953 метра надморске висине. Укупна површина заштићеног подручја је 305,6484 ха. 250px|мини|Положај Резерват природе Кладско тресетиште у округу Хеб у Чехословачкој Основне информацијеЗаштита од:1933.Надморска висина798 - 953 метараПовршина305,65 ха ПоложајСтањеЧешкаОкруг (крај)Хеб, СоколовЛокацијаСоколов, округ ХебКоординате50° 1′34″ Н , 12° 40′16″ ЈИКладско тресетиштеВише информацијаКод166
Историја мини|250п|Поглед на део Кладског тресетишта Кроз историју овим подручјем управљало се на конзервативан начин У 19. веку првобитни генски базен смрче је „разблажен“ другим садним материјалом, али оригиналност муљевитих станишта сматра се евидентном. Међутим, његовом расту од давнина прети одводњавање. Дренажни канали, који су изграђени експлозивним минирањем, постали су заиста озбиљна претња крајем 1950-тих на крају и постојања опсежне сече стабала у Славковској шуми. Њихов дренажни ефекат негативно је утицао на природно обнављање блата и проузроковао његов делимични губитак. И зато су се подручја са доминацијом смрче ширила даље у односу на првобитностање. Значајно насељавање дивљачи такође је имало велики негативан ефекат на подмлађивање и смањену плодност белог бора с обзиром на његову већ прилично велику старост, која представља озбиљну претњу.
У последње време наставља се утицај горе поменутих фактора. Бране на одводним каналима изграђене су да задржавају воду, али стање још увек није у потпуности задовољавајуће у свим деловима резервата природе. Пад залиха дивљачи у целој Чешкој у последње време је повољан. Захваљујући строгој заштити подручја, постоје минимални људски поремећаји и резерват постаје важан простор, у коме је концентрисан подмладак, посебно током парења и полагања младунаца.
У делу Тајга, међутим, овај фактор је слабије израђен, јер постоји често посећивана едукативна стаза Кладска и дворац Кладска. Узнемиравање дивљачи у делу Тајге би би ипак повољан феномен, изузеће су ловачке активности. До сада у Тајга није прекорачено са експерименталним радовима на вештачкој рестаурацији, заштити и подмлађивању блата оградом.
Национални резерват природе Кладско тресетиште проглашен је 1933. године Уредбом бр. 143.547 / 33 Министарства просвете и националне просвете, са пет делова тресетишта (познатих и под називом Glatzfilz, Birkfilz, Zangfilz, Gansenwaldfilz и Schachtwiesfilz).
Природни услови
Геологија Подземље Тајга, Хуси лес и Мало тресетиште састоји се од средње зрнастог до грубозрнатог гранита мусковита, док је крушногорски гранит типа Кладска. Док се Лисински парк састоји од литијум-топазног крупнозрног гранита, а крушногорско подручје се сатоје од гранита типа Јелени. Међу стенама има много графитних шкриљаца и рожнаца, контактних рожнаца, амфиболита и кварцита .
Територија резервата је покривена типичним органосомским наслагама (угљена) обложеним на ивицама органским лепковима (или сортом тресета типичног за угљен).
У близини тресетних мочвара на падинама су се формирале развојне фазе тла, од јако киселог дистричног камбија до камбиземског (хумусног) подзола, понекад типичног криптоподзола.
Кладско тресетиште и њен до Тајга важан су локалитет у чешко-баварском геопарку .
Флора ресетиште, које је настало пре више од 10.000 година, формира планински тип са максимално постигнутом дебљином тресета од 6 метара. Тресетишта су екстремно окружење за биљке. То су врло кисели екосистеми, па су тресетна тла и воде веома сиромашне азотом и фосфором . Из тог разлога су неке биљке развиле механизам за различито добијање ових супстанци, например неки облик месождерства . На Кладском тресетишта обилно расту од најпознатијих врста месоједих или инсективорних биљака:
Округлолисна росуља (лат. Drosera rotundifolia), врста росуља која насељава мочваре и тресетишта. Као најраспрострањенија росуља, има циркумбореално распрострањење и насељава целу северну Европу и Сибир.. Ontario: Lone Pine Publishing.Den virtuella floran - Rundsileshår. Naturhistoriska riksmuseet, 1997. Accessed 31 May 2005.(на шведском) Обична масница (лат. Pinguicula vulgaris) вишегодишња инсективорна биљка из породице мешинки. Расте до висине од 3 до 16 cm, и има љубичаст (понекад и бео) цвет дужине 15 mm, понекад и дужи, и облика левка. Ова масница насељава влажна станишта, као што су тресетишта и мочваре, најчешће на ниским надморским висинама.Plants of the Pacific Northwest. Lone Pine Publishing, (1994). стр. 351Anderberg, Arne. "Den Virtuella Floran, Pinguicula vulgaris L". Naturhistoriska riksmuseet, Stockholm, Sweden.The Savage Garden, Revised: Cultivating Carnivorous Plants. Random House LLC, 2013."The Plant List (2013). Version 1.1.: Pinguicula vulgaris L". London, U.K.: Royal Botanic Gardens, Kew and Missouri Botanic Garden. Retrieved 2 September 2016.
На Лизини и Тајги постоје делимично откривена брдска подручја са воденим површинама (фларкови). Од типичних биљака које доминирају зељастим слојем, на Тајги је велики број грмља - међу којима доминирају: Плава боровница, црнозрна боровница или млајевка (-{Vaccinium uliginosum}-) листопадна жбунаста биљка из породице вресова (-{Ericaceae}-). Боровница или црна боровница, боровинка, боровњача, црна јагода, брусница и мрча (лат. -{Vaccinium myrtillus}-) је жбунаста биљка из породице вресова (-{Ericaceae}-). Научни назив је изведен од латинских речи -{bacca}- = бобица и -{myrtus}- (деминутив -{myrtillus}-) по сличности листова са биљком миртом. Брусница (боровка, црвена боровница, брашњача, европска брусница () биљка је из рода боровница. Ендемична је сјеверним подручјима Европе. Постоји и неколико култивираних одлика — сорте Koralle, Erntedank, Erntekrone, Erzgebirgsperle, Red Pearl, Red Sunset, Sussi, Sanna, Linnea, Ida, Balsgard и Magenta. Како је урод мањи него онај од сората америчке бруснице, узгој није раширен попут споменутих.
Мање заступљене врсте су: Планински рузмарин (Andromeda polifolia), Црни емпетрум (Empetrum nigrum) Релативно ретка врсте у облику и малих ситних жбунова је: Мала брусница или мочварна брусница (Oxyxoccus palustris), врста је бруснице из породице вресова (-{Ericaceae}-). Расте на подручјима умерено хладне климе северне хемисфере, укључујужи северне делове Европе.-{R|Matthews, Robin F. 1992. Vaccinium oxycoccos. In: Fire Effects Information System, [Online]. U.S. Department of Agriculture, Forest Service, Rocky Mountain Research Station, Fire Sciences Laboratory.}- Ово је релативно ретка врста, чији упечатљиви плодови имају веома висок садржај витамина Ц.
На подручју Тајге налазе се две врсте памука трава: Вагинално паперје (Eriopborum vaginatum) Теснолистна пушица (Eriophorum angustifolium) У појединим деловима тресетних од смрча расте: Прстенаста дактилориза (Dactylorhiza longebracteata). Европска седмобоја (Trientalis europea) Длакави штап (Calamagrostis villosa)
Известан број ретких маховина и лишајева такође расте у Националном парку Кладско тресетиште. У најређе врсте маховина спадају оне из рода (Splachnum sp.) . Ове биљке су еколошки врло захтевне - расту само у измету јелена који се задржавају унутар мочваре.
У тресетним деловима мочваре расту: Бела маховина (Sphagnum magellanicum), род маховине са триста врста које чине независну породицу. Класа такође укључује фосилни ред Protosphagnales, чији је једини представник Protosphagnum nervatum. S. rubellum , Маховина (Sphagnum russowii).
О чистоћи локалног ваздуха сведочи појава ретких, до 30 цм дугих лишајева који расту на кори старих бреза: Провазовка (Usnea filipendula), Брионија (Bryonia fusescens), сложен организам изграђени од два члана, алге и гљиве, здружених у мутуалистичку симбиотску заједницу. Главни део, од кога зависи облик и изглед лишаја и који количински преовлађује, јесте гљива. Хифе гљива су тако густо испреплетане да граде лажно ткиво, плектенхим.Мариновић, Ж, Р: Основи микологије и лихенологије, БИГЗ, Београд, 1973.
Подручје нетакнуте резервата у области Тајге укључује четири блата, која укључују и комплекс подводних смрека. На већини подручја мочвара је прекривена:
Блатњави бор (Pino rotundatae – Spragnetum) Pinus rotundata , Pinus Xpseudopumilio ,