Хемичар

thumb|250px|Слика апотекара или хемичара, рад сликара Габријела Метсуа (око 1651–67).

Хемичар (од грчке речи -{chēm (ía)}- алхемија + -ичар; замена за -{chymist}- из средњовековног латинског -{alchimista}-) је научник обучен у области хемије. Хемичари студирају композицију материјала и његова стојства. Хемичари детаљно описују својства која студирају у погледу квантитета, са детаљима на нивоу молекула и њихових компоненти атома. Хемичари пажљиво мере пропорције супстанце, брзине реакција, и друге хемијске особине.

Хемичари користе своје знање да се упознају са композицијом и својствима непознатих супстанци, као и да репродукују и синтетишу велике количине корисних супстанци које се природно јављају и да креирају нове вештачке супстанце и корисне процесе. Хемичари могу да буду специјализовани у бројним потпољима хемије. Научници који се баве материјалима и металурзи имају знатним делом исто образовање и вештине као и хемичари. Рад хемичара је често повезан са радом хемијских инжењера,<ref>MobyDick Dictionary of Engineering", McGraw-Hill, 2nd Ed.</ref> који се превасходно баве правилним дизајном, изградњом и евалуацијом најефикаснијих хемијских постројења великих размера и блиско сарађују са хемичарима на развоју нових процеса и метода за комерцијалну производњу хемикалија и сродних производа.

Историја хемије

Корени хемије се могу пратити до феномена горења. Ватра је била мистична сила која је трансформисала једну супстанцу у другу и стога је била од примарног интереса за човечанство. Она је омогућила откриће гвожђа и стакла. Након што је откривено злато и постало драгоцен материјал, многи људи су били заинтересовано да нађу метод којим би се друге супстанце конвертовале у злато. То је довело до протонаукеBrakel, Jaap, "protoscience and protochemistry", Philosophy of chemistry: between the manifest and the scientific image, Leuven Univ Pr, December 2000 зване алхемија. Реч хемичар је изведена из новолатинске именице -{chimista}-, скраћенице за -{alchimista}- (алхемичар). Алхемичари су открили многе хемијске процесе који су довели до развоја модерне хемије. Хемију у данашњем облику, изумео је Антоан Лавоазје са његовим законом законом конзервације масе из 1783. године. Открића хемијских елемената имају дугу историју што је кулминирало креирањем периодног система Дмитрија Мендељејева. Нобелова награда за хемију оформљена 1901. године даје одличан преглед хемијских отркића од почетка 20. века.

Образовање

Послови за хемичаре обично захтевају бар универзитетску диплому, а многе позиције, посебно у истраживањима, захтевају магистратуру или докторат (-{PhD.}-). Већина универзитетских програма наглашава математику и физику заједно са хемијом, делом зато што је хемија добро позната као „централна наука”, тако да хемичари морају да имају добро заокружено знање о науци. На магистарском и вишим нивоима, студенти се углавном специјализују за специфично поље. У поља специјализације се између осталог убрајају биохемија, нуклеарна хемија, органска хемија, неорганска хемија, хемија полимера, аналитичка хемија, физичка хемија, теоретска хемија, квантна хемија, хемија животне средине, и термохемија. Постдокторско искуством може да буде неопходно за поједине позиције.

Радници чији рад обухвата хемију, али не у степену комплексности који би захтевао образовање са хемијском дипломом, се обично називају хемијским техничарима. Такви техничари обично обављају послове као што су једноставније, рутинске анализе ради контроле квалитета или раде у клиничким лабораторијама.

Види још

Апотекар Списак хемијских друштава

Референце

Литература

Паркес. Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд. Рондовић, Д. 1991. Квалитативна хемијска анализа. Научна књига: Београд. -{Morris Hein, Susan Arena: Foundations of College Chemistry, 10th ed, Brooks/Cole Publishing Company, 2000.}-

(Oxford University Press) Atkins, P.W. (Black Swan) London, 2010. translated from the Italian by Raymond Rosenthal (1984)

Atkins, P.W., Overton, T., Rourke, J., Weller, M. and Armstrong, F. Shriver and Atkins Inorganic Chemistry. . 2006 (Oxford University Press) 6th ed. Boston: James M. Smith, 1998.

Atkins, P. W.

(Oxford Science Publications)

Pauling, L., and Wilson, E.B. Introduction to Quantum Mechanics with Applications to Chemistry'' (Dover Publications) (Chapman and Hall) (Longman)

. online review . chapters 3-6 deal with DuPont, Dow Chemicals, Monsanto, American Cyanamid, Union Carbide, and Allied in US; and European chemical producers, Bayer, Farben, and ICI.

. Contains many tables and maps on the worldwide chemical industry in 1950.

Спољашње везе

-{American Chemical Society website}- -{Chemical Abstracts Service}- -{Royal Society of Chemistry website}- -{History of Chemistry links for chemists}- -{Luminaries of the Chemical Sciences accomplishments, biography, and publications from 44 of the most influential chemists}- -{Selected Classic Papers from the History of Chemistry}- -{Links for Chemists guide to web sites related to chemistry}- -{ChemistryViews.org website}-

Категорија:Научна занимања

Хемичар

Źródło i licencja