Ваздушни напад на Плзењ 26. априла 1942.

Ваздушни напад на Плзењ 26. априла 1942. или операција Canonbury била је заједничка операција британског Краљевског ратног ваздухопловства (РАФ) и чехословачког покрета отпора у пролеће 1942. године, током Другог светског рата. Ноћни налет бомбардера РАФ-а на западночешки град Плзењ имао је за циљ да оштети или уништи погоне Шкоде. Иако је пре овог налета било још неколико покушаја бомбардовања главних постројења фабрике оружја Шкода, овај налет је требало да буде прво успешно бомбардовање Плзења, јер су претходни покушаји били неуспешни.

Био је то пети покушај бомбардовања Плзења, од укупно 17 колико их је изведено током Другог светског рата. И овај напад као и први од 21. октобра, други од 28. октобра и трећи од 20. новембра 1940. године и четврти од 29. октобра 1941. резултовао је неуспехом, јер се бомбардовање постројења Шкода и града уопште није догодило због проблема које су пилоти имали са проналажењем циља, и правовременог деловања непријатеља у спречавању активности чехословачког покрета отпора, након издаје једног од падобранаца, Карела Чурде.

Позадина догађаја мини|Плзењски погон Шкоде, као део немачког инжењерског концерна Reichswerke Hermann Göring од почетка окупације Чехословачке у Другом светском рату, био је веома важан циљ савезничког ваздухопловства Плзењски погон Шкоде, као део немачког инжењерског концерна Reichswerke Hermann Göring од почетка окупације Чехословачке у Другом светском рату, био је веома важан за нацистичку Немачку, јер је у том историјском раздобљу био једна од највећих фабрика оружја у Европи. Шкода је својом продукцијом помогла у вођењу агресивне и експанзионе политике Немачке, испоручујући нацистичкој Немачкој војсци квалитетан и модеран арсенал ратне опреме и наоружања.

У првој половини рата, оружје из Шкоде било је углавном чехословачке конструкције, и управо из ових разлога погони Шкода са седиштем у Плзењу постали су мета број један британских ваздушних напада на територију некадашње Чехословачке, а у време Другог светског рата Протекторат Чешка и Моравска, како би се уништавањем погона Шкода значајно смањила борбена способност немачке и евентуално тиме спречила да настави рат.

Проблеми са навигацијом и ноћни летови Током дневних активности изнад непријатељске територије у мају и јуну 1940. године, РАФ је забележио скоро шест процената губитака у поређењу са мање од три процента губитака у ноћним активностима. Слабо наоружани и спори британски бомбардери током дана били су лака мета немачке одбране. Ова ограничења у ваздуопловима утицала је на доношење одлуке да се ваздушни напади изводе углавном у ноћним часовима. Тако је у јесен 1940. године дошло до промена у стратегији РАФ-а: ноћни препади су имали предност, а током дана извођене су само мање и специјализоване операције.

Међутим, ноћна дејства биле су компликована отежаном навигацијом до одредишта удаљених преко 1.000 км од аеродрома са којих су авиони полетали, јер није било адекватних техничких средстава за ту намену. Пилоти су 1940. и 1941. године имали врло ограничене ресурсе да одреде правац лета и пронађу циљ. Ослањали су се углавном на обичан компас, мапе и израчунавање времена доласка изнад одредишта. У ведрој ноћи могли су да се оријентишу према звездама и вероватно према видљивим елементима пејзажа испод себе, током облачности или магле било је јако тешко или чак немогуће одредити локацију циља. Ветар је такође био један од проблема у навигацији, јер је бочни ветар мењао правац и брзину авиона, па су на ветру летелица била пред циљем ван предвиђеног времена доласка. Имајући ово у виду Британско ваздухопловство је на путу до Плзења 1940. и 1941. године било на ивици могућности летења, јер се овај циљ налазио на самој граници домета тадашњих британских летелице.

Претходни напади Први напад 1940.

На захтев чехословачке владе у егзилу у Лондону , РАФ је извео први ваздушни напад на Плзењ у Другом светском рату у ноћи 20. на 21. октобар 1940 године. Једанаест авиона из састав 58. ескадриле 4. бомбардерске групе полетело је са РАФ-овог аеродрома у близини Јорка. Два бомбардера Армстронг Вхитвортх Вхитлеи Мк.Вморали су се убрзо вратила због квара а преосталих 9 авиона одлетело је у циљно подручје. Међутим, изнад Плзења у моменту налаета авиона било је јаких облака, који нису дозвољавали визуелно већ само слепо бомбардовање. Неке посаде бациле су барем неколико свежања летке а авиони су потом кренули нзада за Енглеску. Успут су бомбардирали алтернативне циљеве у Немачкој. Због знатне удаљености Плђења, који је био на граници домета летелица, три летелице су имале проблема се надостатком горива. Две су хитно слетеле на британску обалу, а трећу је оборио немачки ноћни ловац. Ваздушни напад је општи фијаско, јер су авиони одлетели на погрешно место, и уместо бомби на Шкоду бацали су само летке на села у регији Бероун, а по повратку са задатка РАФ је имао три уништена авиона и губитак неколико пилота и чланова посаде.

Други напад 1940.

Након несуспешног првог напада на Плзењ 21. октобра 1940. РАФ је одлучио да напад понови што пре. Његова 51. бомбардарска ескадрила стационирана на аеродрому у Јорку добила је задатак да изведе тај напад.RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís.4 стр. 22. .RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís. 24. . После кашњења, због неколико отказовања полетања, коначно је осам авиона полетело на задатака са аеродрома Свантон Морлеи 27. октобра.

Због густих облака и навигационе нетачности посаде, Плзењ поново није пронађен, авиони уопште нису прелетели преко Шкодиног Завода и бомбе нису бачене. У повратку посаде авиона су бомбе бацале на алтернативне циљеве у Немачкој, окупираној Холандији и Белгији. Напад на Плзењ без бомбардовања примарног циља, поново је био неуспешан, иако су летелице гађале алтернативне циљева, и вратиле се без оштећења.

Трећи напад 1940.

Двоструки неуспех није умањио одлучност РАФ-а да понови бомбардовање у ноћи 19. на 20. новембар 1940. године, али догодиле су се бројне промене. Посаде из неколико ескадрила 5. командне групе бомбардера кренуле су у напад. Увече је осам бомбардера полетело са додатним резервоарима за гориво, али један од авиона се убрзо вратио због квара на рдио станици.RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís. 4. р.25 .

Преостали авиони летели су по лошем, облачном времену и магли, што им је омогућило оријентације само према непоузданим проценам времена доласка на циљ.RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís. 4. р.26 . Када су авиони наводно стигли у циљно подручје и трагали за циљем, на летелицама је почело да се јавља залеђивање. Два авиона су бацила бомбе на наводну мету, а други авиони су углавном бомбардовали алтернативне циљеве у Немачкој. Ваздушни напад на Плзењ и комбинат Шкода и по четврти пут био неуспешан. Четврти напад 1941.

Још један покушај напада на савезнике догодио се у ноћи са 28. на 29. октобар 1941. године, у коме бомбардери поново нису стигли до одредишта и бацили су свој терет у повратку на немачку територију.  

После ова четири неуспешна напада британских бомбардери нису прелетали западночешку метрополу све до до априла 1942. године.

Припрема Едвард Бенеш , вођа и представник чехословачког покрета отпора у иностранству , желео је да спроведе важну активност у сарадњи са домаћим покретом отпором како би промовисао своје циљеве у Лондону. Успехом догађаја очекивао је велики одзив присталица његовом покрету у свету.

У акциони план операције Canonbury поред РАФ-а биле су укључене:

чехословачка обавештајна служба, Друго одељење лондонског Министарства националне одбране, чехословачки падобранци , чехословачки припадници покрета отпор, извршни директор за специјалне операције, британског одељење МИ6 за специјалне операције.EISENHAMMER, Miroslav. Škody způsobené městu Plzni nálety v době druhé světové války. In: BYSTRICKÝ, Vladimír, et. al. Západočeský historický sborník 5. Plzeň: Státní oblastní archiv v Plzni, 1999. Kapitola Jaro 1942,

Главни циљ напада авиона био је уништење фабрике Шкода у Плзењу, а други циљ ранжирна станица у Плзењу, са које су одвожени сви производи Шкоде на разна бојишта.

Време напада требало је да буде нешто после поноћи у суботе на недељу, које је намерно изабрано, са намером да се спасу животи чешких радника, јер се није очекивало њихово масовно присуство у фабрици током викенда и у касним ночним часовима.

Паралелно са бомбардовањем требало је да буде изведена и саботажа коју су планирали радници Шкоде да би уништили најважнију опрему фабрике.Archiv města Plzně, fond Veřejný požární útvar v Plzni 1869–1975, Plzeň, 3105, Hlášení protiletecké obrany v Plzni, Plzeň 26. 4. 1942. Чланови илегалне групе отпора „ Вашек-Ченек “ коју су предводили Вацлав Хономихл, радник Шкоде, и Ченек Шилингер, закупац пиваре у Церховицама, требало је да укључе аларме пре налета авиона и упозоре запослене у Шкоди. Домаће групе отпора прикупиле су информације потребне за очекивани напад на Шкоду много пре него што су падобранци стигли у Плзењ. Израђени су детаљни планови фабрике и означени сви положаји противваздухопловне одбране.

Садејство са падобранацима 250px|мини|Енглеска радио станица Libuse Mark III са којом су падобранци из Плзења контактирали са Лондоном Чехословачки падобранци из група Out Distance, Anthropoid a Silver A. требало је де учествују у овом ваздушном догађају.EISENHAMMER, Miroslav. Škody způsobené městu Plzni nálety v době druhé světové války. In: BYSTRICKÝ, Vladimír, et. al. Západočeský historický sborník 5. Plzeň: Státní oblastní archiv v Plzni, 1999. Kapitola Jaro 1942,  Дана 14. априла падобранци из групе Silver A. на челу са поручником Алфредом Бартошом и радио-оператером Јири Потучек , одржавали су везу са Лондоном преко ради станице британске производње Libuse Mark III кад су у телеграму добили информације о планираном бомбардовању погона Шкоде са седиштем у Плзењу до краја априла 1942. године.KYNCL, Vojtěch. Akce Ležáky. Obyčejná vesnice. České Budějovice, 2007 [cit. 2019-11-29]. 192 s. Diplomová práce. Filozofická fakulta Jihočeské univerzity. Vedoucí práce Jiří Dvořák. s. 76-77 Падобранци су замољени да помогну пилотима у навигацији авиона до циља изнад замраченог града, јер је тачност била главни проблем у ноћним налетима на даљину у средњој Европи. Једна од могућности била је и активирање сигнални пожара у близини фабрике када авиони стигну блузу циља. За спровођење ове активности требало је да се побрине друга група или цивилна организација, а падобранци су требали да обавештавају Лондон о могућностима примене и времену потребном за припрему.

Четири падобранца Јан Кубиш , Јозеф Габчик , Адолф Опалка и Јосеф Валчик преселили су се у Плзењ 17. априла, а неколико дана касније, 23. априла, придружио им се и Карел Чурда. Активности су планиране у стану породице Крал у улици Под Захорскем 1, а падобранци су били смештени у стану Кралове, Војтех и Марие Кучерове у Реслову 4, Јан и Антоније Бејбл у Чеховој 34 и Алоисијее Хрдличкова и Франтишек Крале на Клатовска 78.  Да би се падобранци, од којих су неки први пут били у Плзењу могли добро оријентисати у граду, водила их је Вера Кучерова , Мари Жиланова, Хелена Кралова и други млади људи из околине Плзеља.  У друштву девојчица падобранци нису били мање упадљиви.