мини|д|Корице књиге МетаморфозеGeorge Sandys's 1632 edition of Ovid's Metamorphosis Englished thumb|Насловна страница издања из 1556. коју је објавио Јоанес Грифијус (украсна ивица је додата накнадно). Хајден Вајтова колекција ретких књига, Универзитет Калифорније, Санта Круз

Метаморфозе је еп који је Овидије, већ као зрео песник, објавио као своје обимом највеће дело. Садржај 15 књига су 250 прича које су написане у хексаграмима, а укупан број хексаграма је 11995. Приче обрађује низ митова који за тему имају преображаје и отелотворења појава, догађаја или појмова у разноразна обличја, од прве метаморфозе Хаоса до претварања Цезара у Звезду и апотеозе августа.More, Brookes. Commentary by Wilmon Brewer. Marshall Jones Company, Francestown, NH, revised edition, (1978) , .

Ликови у Овидијевим Метаморфозама пролазе кроз невероватне преображаје – или су полубогови или јунаци и хероји или обични људи са свим својим манама и врлинама, а све шта има се догађа, Овидије приповеда стилом који је испуњен фантастиком.

Овидије је Метаморфозама покушао и успео створити свој -{opus perpetuum}-, еп који је пун духа, а изграђен је на свету античког мита.

Из овог епа до данас су остали чувени одломци о претварању Дафне у ловор, о љубави Пирама и Тизбе, о Јасону и Медеји, о Ниоби, Дедалу и Икару, идилична новела о Филемону и Баукиди, као и мит о Орфеју и Еуридици.

Једно од најутицајнијих дела у западној култури, Метаморфозе, инспирисале су ауторе као што су Данте Алигијери, Ђовани Бокачо, Џефри Чосер и Вилијам Шекспир. Бројне епизоде из песме приказане су у признатим делима скулптуре, сликарства и музике. Иако је интересовање за Овидија избледело након ренесансе, дошло је до поновног оживљавања пажње за његово дело крајем 20. века. Данас Метаморфозе настављају да инспиришу и препричавају се кроз различите медије. Направљени су бројни преводи дела на енглески, од којих је први направио Вилијам Какстон 1480.More, Brookes. Commentary by Wilmon Brewer. Marshall Jones Company, Francestown, NH, revised edition, (1978) , .

Извори и модели

На Овидијеву одлуку да мит учини доминантним предметом Метаморфоза утицала је предиспозиција александријске поезије. Међутим, док је у тој традицији то служило као повод за моралну рефлексију или увид, он ју је уместо тога учинио „предметом игре и веште манипулације“. Модел за збирку митова о метаморфози произашлих из већ постојећег жанра поезије метаморфозе у хеленистичкој традицији, чији је најранији познати пример Бојова Ornithogonia — сада фрагментарна песма која прикупља митове о метаморфозама људи у птице.

Постоје три примера Метаморфоза каснијих хеленистичких писаца, али се мало зна о њиховом садржају. Хетеројумена Никандра из Колофона је познатија и очигледно је утицала на песму — 21 прича из овог дела обрађена је у Метаморфозама. Међутим, на начин типичан за писце тог периода, Овидије се значајно одступио од својих модела. Метаморфозе су биле дуже од било које претходне збирке митова о метаморфози (Никандерово дело се састојало од вероватно четири или пет књига) и позиционирале су се унутар историјског оквира.

Неке од Метаморфоза потичу из ранијег књижевног и поетског третмана истих митова. Овај материјал је био различитог квалитета и свеобухватности — док је део био „фино обрађен“, у другим случајевима Овидије је можда радио полазећи од ограниченог материјала. У случају често коришћеног мита као што је мит о Ији у првој књизи, који је био предмет књижевне адаптације још у 5. веку пре нове ере, као и у генерацији непосредно пре његове, Овидије реорганизује и иновира постојећи материјал како би у први план ставио своје омиљене теме и отелотворио кључне теме Метаморфозе.

Садржај thumb|Дуборез из Вергилија Солиса, који илуструје апотеозу Јулија Цезара, завршни догађај песме (XV.745–850)

Научницима је било тешко да сврстају Метаморфозе у жанр. Поема се сматра епом или врстом епа (на пример, антиепом или лажном епиком); који спаја низ примера у минијатурној форми, као што је епилион; узорковање једног жанра за другим; или једноставно наратив који је неподесан за категоризацију.

Генерално се сматра да ова поема испуњава критеријуме за еп; прилично је дугачка, садржи односи на преко 250 наратива у петнаест књига; састављена је у дактилском хексаметру, метрици античке Илијаде и Одисеје, и савременијег епа Енејидe; и третира високoкњижевну тему мита. Међутим, ова поема „обрађује теме и користи тон готово сваке врсте књижевности“, у распону од епа и елегије до трагедије и пасторала. Коментаришући о дебати о жанру, Карл Галински је изнео мишљење да би „... било погрешно ставити ознаку било ког жанра на Метаморфозе“.

Метаморфозе су свеобухватне у својој хронологији, говорећи о стварању света до смрти Јулија Цезара, која се догодила само годину дана пре Овидијевог рођења, упоређене су са делима универзалне историје која су постала важна у 1. веку п. н. е.. Упркос својој очигледно непрекинутој хронологији, научник Брукс Отис је идентификовао четири поделе у наративу: Књига I – Књига II (крај, ред 875): Божанствена комедија Књига III – Књига VI, 400: Богови осветници Књига VI, 401 – Књига КСИ (крај, ред 795): Патос љубави Књига XII – XV књига (крај, ред 879): Рим и обожени владар

Теме thumb|Аполон и Дафна (око 1470–1480) by Антонија дел Полајуола, прича је о трансформацији у Метаморфозама — он жуди за њом, а она му побегне претварајући се у ловор.

Различити жанрови и поделе у наративу омогућавају Метаморфозама да прикажу широк спектар тема. Научник Стивен М. Вилер примећује да су „метаморфоза, променљивост, љубав, насиље, уметност и моћ само неке од обједињујућих тема које су критичари предлагали током година“.

Метаморфоза

Метаморфоза или трансформација је обједињујућа тема међу епизодама Метаморфозе. Овидије експлицитно подиже њен значај у почетним редовима песме: In nova fert animus mutatas dicere formas / corpora; („Намеравам да говорим о облицима промењеним у нове ентитете;“). Пратећи ову тему често је насиље нанесено жртви чија трансформација постаје део природног пејзажа. Ова тема спаја много истражену опозицију између ловца и прогоњеногSegal, C. P. Landscape in Ovid's Metamorphoses (Wiesbaden, 1969) 45 и тематску напетост између уметности и природе.

Постоји велика разноликост међу врстама трансформација које се дешавају: од човека до неживог предмета (Нилеус), сазвежђа (Аријаднина круна), животиње (Пердикс); од животиња (мрави) и гљиве (печурке) до човека; пола (хијене); и боје (шљунак). Саме метаморфозе се често метатекстуално налазе унутар песме, кроз граматичке или наративне трансформације. У другим временима, трансформације се развијају у хумор или апсурд, тако да, полако, „читалац схвата да га имају“, или се сама природа трансформације доводи у питање или поткопава. Овај феномен је само један аспект Овидијеве екстензивне употребе илузије и прерушавања.Von Glinski, M. L. Simile and Identity in Ovid's Metamorphoses. Cambridge: 2012. p. 120 inter alia

Референце

Литература

Спољашње везе

Латински и енглески превод Метаморфоза Ovid Illustrated: The Renaissance Reception of Ovid in Image and Text – An elaborate environment allowing simultaneous access to Latin text, English translations, commentary from multiple sources along with wood cut illustrations by Virgil Solis. Metamorphoses in Latin edition and English translations from Perseus – Hyperlinked commentary, mythological, and grammatical references) University of Virginia: Metamorphoses – Contains several versions of the Latin text and tools for a side-by-side comparison. The Latin Library: P. Ovidi Nasonis Opera – Contains the Latin version in several separate parts. List of 16th-century printed editions Ovid's Metamorphoses trans. by Sir Samuel Garth, John Dryden et al., 1717. Ovid's Metamorphoses trans. by George Sandys, 1632. Ovid's Metamorphoses trans. by Brookes More, 1922, revised edition 1978, with commentary by Wilmon Brewer. . The Ovid Project: Metamorphising the Metamorphoses – Illustrations by Johann Whilhelm Baur (1600–1640) and anonymous illustrations from George Sandys's edition of 1640. A Honeycomb for Aphrodite by A. S. Kline. Ovid's Metamorphoses, An introduction and commentary by Larry A. Brown.

Ovid ~ Metamorphoses ~ 08-2008 – Selections from Metamorphoses, read in Latin and English by Rafi Metz. Approximately 4½ hours. "Neapolitan Ovid" – An illustrated manuscript from 1000–1200 AD, hosted by the World Digital Library.

Категорија:Епови Категорија:Римска књижевност