Hvang Vu-suk (, rođen 29. januara 1953) je južnokorejski veterinar i istraživač. Bio je profesor teriogenologije i biotehnologije na Nacionalnom univerzitetu u Seulu (otpušten 20. marta 2006), koji se proslavio izradom niza eksperimenata, koji su se pojavili u poznatim naučnim časopisima, na polju istraživanja matičnih ćelija. Do novembra 2005. godine smatran je jednim od pionirskih stručnjaka u toj oblasti, najpoznatijem po dva članka objavljena u časopisu Science 2004. i 2005. godine, gde je izvestio da je kloniranjem uspeo da stvori matične ćelije ljudskih embriona. U Južnoj Koreji nazvan je „ponosom Koreje“. мини|264x264пиксел|Diferencijacija matične ćelije Ubrzo nakon objavljivanja prvog rada, članak u časopisu Nature optužio je Hvanga da je počinio etička kršenja koristeći jajne ćelije svojih diplomiranih studenata i crnog tržišta. Iako je u početku negirao optužbe, Hvang je priznao da su navodi tačni u novembru 2005. Ubrzo nakon toga otkriveno je da su njegovi eksperimenti sa kloniranjem ljudi bili lažni.
12. maja 2006, Hvang je optužen za proneveru i kršenje zakona o bioetici nakon što je otkriveno da je veći deo njegovih istraživanja matičnih ćelija lažiran. Korea Times izvestio je 10. juna 2007. da ga je Nacionalni univerzitet u Seulu otpustio, a vlada Južne Koreje otkazala mu je finansijsku podršku i zabranila mu da se bavi istraživanjem matičnih ćelija. Iako je optužen za prevaru i proneveru, držao je relativno nizak profil na istraživačkom institutu za bioinženjering Sooam u Jonginu, provincija Gieongi, gde trenutno vodi istraživačke napore na stvaranju kloniranih svinjskih embriona i njihovoj upotrebi za stvaranje embrionalnih kultura matičnih ćelija.
Otkako se kontroverza utišala, uprkos svojoj istoriji i izgubljenom kredibilitetu kao naučnika, Hvangova laboratorija aktivno objavljuje rukopise, od kojih su se mnogi pojavili na PubMed-u, bazi podataka o biomedicinskim istraživanjima. U februaru 2011. godine, Hvang je posetio Libiju u okviru projekta vrednog 133 miliona dolara u severnoafričkoj zemlji za izgradnju centra za istraživanje matičnih ćelija i prenos relevantne tehnologije. Međutim, projekat je otkazan zbog građanskog rata.
Hvang je osuđen na dvogodišnju uslovnu zatvorsku kaznu na Centralnom okružnom sudu Seula 26. oktobra 2009. godine, nakon što je proglašen krivim za proneveru i bioetička kršenja, ali nije okrivljen za prevaru. Istog dana, CNN je izvestio da je naučnik 2006. godine priznao da je lažirao svoje nalaze, nakon što su se pojavila pitanja neprimerenosti. Žalbeni sud u Južnoj Koreji potvrdio je presudu 15. decembra 2010. godine, što je rezultiralo smanjenjem njegove uslovne kazne za šest meseci. Vrhovni sud Južne Koreje potvrdio je 2014. presudu iz 2010.
Novembra 2015. godine, kineska biotehnološka kompanija Boyalife Group najavila je da će se udružiti sa Hvangovom laboratorijom Sooam Biotech kako bi otvorila najveću svetsku fabriku za kloniranje životinja u Tjenđinu već 2016. godine. Cilj fabrike je da proizvede do milion embriona goveda po godini kako bi se zadovoljila sve veća potražnja za kvalitetnom govedinom u Kini.
Vremenska linija мини|374x374пиксел|Proces kloniranja Hvang je prvi put privukao pažnju medija u Južnoj Koreji kada je objavio da je uspešno stvorio kloniranu muznu kravu Jeongrong-i u februaru 1999. Njegov navodni uspeh proglašen je petom instancom na svetu u kloniranju krava, uz zapaženo upozorenje: Hvang nije uspeo obezbediti naučno proverljive podatke za istraživanje, dajući samo medijske sesije i foto-operacije. Sledeća Hvangova tvrdnja usledila je samo dva meseca kasnije, u aprilu 1999. godine, kada je najavio kloniranje korejske krave Jin-i, takođe bez davanja naučno proverljivih podataka. Uprkos primetnom odsustvu bilo kog naučnog podatka potrebnog za ispitivanje valjanosti istraživanja, nekoliko Hvangovih tvrdnji su dobro prihvaćene od strane južnokorejskih medija i javnosti, koje je privukla Hvangova tvrdnja o nemerljivoj ekonomskoj perspektivi koju obećavaju njegova istraživanja. Tvrdnje o rezultatima njegovog istraživanja rezultirale su time da je Hvang dobio nagradu za naučnika godine od strane Korejskog udruženja naučnih novinara . Do 2004. godine Hvangovo glavno područje istraživanja baziralo se na stvaranju genetski modifikovane stoke koja je uključivala krave i svinje. Tokom tog perioda, Hvang je tvrdio da je stvorio kravu otpornu na BSE (Bolest ludih krava - što nije verifikovano) i takođe je izjavio da namerava da klonira sibirskog tigra.
U februaru 2004. Hvang i njegov tim objavili su da su uspešno stvorili embrionalnu matičnu ćeliju metodom nuklearnog prenosa somatskih ćelija i 12. marta objavili svoj rad u časopisu Science. Iako se Hvang već krajem 90-ih proslavio kao stručnjak za kloniranje životinja i obezbedio status slavne ličnosti u Južnoj Koreji, njegov navodni uspeh iznenadio je sve jer je ovo prvi izveštaj o uspehu u kloniranju somatskih ćelija čoveka. Do Hvangove tvrdnje, verovalo se da je stvaranje ljudske matične ćelije kloniranjem gotovo nemoguće zbog složenosti primata. Hvang je objasnio da je njegov tim koristio 242 jajne ćelije da stvori jednu ćelijsku kulturu.
U maju je časopis Nature objavio članak u kome se navodi da je Hvang koristio jajne ćelije uzete od njegove dve učenice, na osnovu intervjua sa jednim od studenata. Članak je pokrenuo pitanje da li je na studentkinje vršen pritisak da daju jajne ćelije i da li je time takva donacija bila „dobrovoljna“ kao što je Hvang tvrdio u svom naučnom radu. Hvang porekao da je koristio jajne ćelije svojih učenica.
Godinu dana kasnije, u maju 2005. godine, Hvangov tim najavio je još veće postignuće. Tvrdio je da je stvorio 11 matičnih ćelija ljudskih embriona koristeći 185 jajašaca. Njegov rad, objavljen je 17. juna u časopisu Science. Odmah je pozdravljen kao napredak u biotehnologiji, jer su ćelije navodno stvorene od somatskih ćelija pacijenata različite starosti i pola, dok je matična ćelija iz 2004. stvorena od jajnih i somatskih ćelija jednog ženskog donora. To je značilo da je svaki pacijent mogao dobiti prilagođeni tretman bez imunoloških reakcija. Pored toga, Hvangovo istraživanje značilo je da je njegov tim povećao stopu uspešnosti 14 puta i da bi ova tehnologija mogla biti medicinski održiva.
Hvang je dospeo u još naslova u maju 2005. godine, kada je kritikovao politiku američkog predsednika Džordža V. Buša prema istraživanju embrionalnih matičnih ćelija. Takođe, časopis Time proglasio je Hvanga jednim od „Ljudi od značaja 2004. godine“, navodeći da je Hvang „već dokazao da kloniranje ljudi više nije naučna fantastika, već činjenica života“.
Nakon ranijih uspeha, Hvang je 3. avgusta 2005. objavio da je njegov tim istraživača postao prvi tim koji je uspešno klonirao psa, što je nezavisno verifikovano genetskim testiranjem. Pas, avganistanski hrt, dobio je ime Snupi.
Ubrzo nakon svog revolucionarnog rada iz 2005. godine, Hvang je imenovan za šefa novog Svetskog centra matičnih ćelija, objekta koji je trebalo da bude vodeći svetski centar za istraživanje matičnih ćelija. Međutim, novembra 2005. godine, Džerald Šaten, istraživač sa Univerziteta u Pitsburgu, koji je dve godine radio sa Hvangom, iznenadno je prekinuo saradnju sa Hvangom. U jednom intervjuu, Šaten je prokomentarisao: „moja odluka zasniva se isključivo na zabrinutosti u vezi sa donacijama jajnih ćelija u Hvangovom istraživanju iznesenom 2004. godine“.
Nakon intenzivne medijske istrage, Roh Sung-il, jedan od bliskih saradnika Hvanga i šef ženske bolnice MizMedi, održao je konferenciju za novinare 21. novembra. Tokom konferencije, Roh je priznao da je ženama platio po 1.400 američkih dolara za doniranje njihovih jajnih celija, ćelija koje su kasnije korišćena u Hvangovom istraživanju. Međutim, Roh je tvrdio da Hvang nije bio upoznat sa tim, dok je južnokorejsko Ministarstvo zdravlja uveravalo da nisu prekršeni zakoni niti etičke smernice, jer u ovo nisu umešani komercijalni interesi. Hvang je tvrdio da nije bio svestan da se ove radnje događaju tokom istraživanja i podneo je ostavku na mesto.
22. novembra PD Su-cheop (PD beležnica), popularna emisija MBC-ja o istraživačkom izveštavanju, pokrenula je raspravu oko neetičkog ponašanja u procesu prikupljanja jajnih ćelija. Uprkos činjeničnoj tačnosti izveštaja, novinski mediji, kao i ljudi koji su nepokolebljivo podržavali Hvanga, tvrdili su da je kritika Hvangovog dela bila „nepatriotska“, toliko da su velike kompanije koje su sponzorisale emisiju odmah povukle svoju podršku.
Hvang je 24. novembra održao konferenciju za štampu u Seulu, na kojoj je izjavio da namerava da podnese ostavku na većinu svojih zvaničnih funkcija.
Takođe se izvinio za svoje postupke. U intervjuu je rekao, „Zaslepio me je posao i moja težnja za uspehom“. Negirao je primoravanje svojih istraživača da doniraju jajne ćelije i tvrdio je da je saznao za situaciju tek nakon što se dogodila.
Dodao je da je lagao o izvoru doniranih jajnih ćelija da bi zaštitio privatnost svojih ženskih istraživača i da nije bio upoznat sa Helsinškom deklaracijom, koja jasno nabraja njegove postupke kao kršenje etičkog ponašanja.
Posle konferencije za štampu, koja je emitovana na svim glavnim južnokorejskim televizijskim mrežama, većina državnih medija, vladina ministarstva i javnost pružili su podršku Hvangu. Simpatije prema Hvangu su rasle, što je rezultiralo povećanjem broja žena koje su želele da doniraju svoje jajne ćelije za Hvangovo istraživanje.
29. decembra 2005. godine univerzitet je utvrdio da je svih 11 Hvangovih ćelijskih kultura matičnih ćelija prevara. Univerzitet je 10. januara 2006. objavio da su Hvangovi radovi iz 2004. i 2005. u listu Science lažirani. Nakon potvrde kršenja naučnog zakona, list Science je 11. januara povukao oba Hvangova rada.
12. januara 2006. Hvang je održao konferenciju za štampu da se izvini za ceo fijasko, ali ipak nije priznao da je varao. Umesto toga, izričito je krivio druge članove svog istraživačkog projekta što su ga prevarili lažnim podacima i navodnom zaverom, rekavši da su njegovi projekti sabotirani i da je u pitanju krađa materijala. Rekao je da je moguće kloniranje ljudskih matičnih ćelija i da on ima tehnologiju da to uradi, a ako mu se da još šest meseci, mogao bi to da dokaže. Tužioci u Seulu pretresli su njegov dom kako bi pronašli dosijee i dokaze kako bi započeli krivičnu istragu protiv Hvanga.
20. januara 2006, Hvang je tvrdio da su dve od njegovih 11 krivotvorenih kultura matičnih ćelija zlonamerno zamenjene sa ćelijama običnih, a ne kloniranih embriona. Optužba uključuje kulture koje Hvang tvrdi da je stvorio u bolnici MizMedi sa sedištem u Seulu.
22. novembra 2016. godine Hvang je dobio sertifikat o patentu na tehnologiju NT-1 od strane Korejskog zavoda za intelektualnu svojinu.
Hvangova laboratorijska tehnika мини|276x276пиксел|Kloniranje kolonije ćelijskih kultura Krajem devedesetih, metod koji su naučnici koristili za kloniranje bio je nuklearni transfer somatskih ćelija, što je isti postupak koji je korišćen za kloniranje ovce Doli. Ova laboratorijska tehnika započinje kada se od donora uzima jajna ćelija i iz nje ukloni jedro. Zatim se od životinje koja se klonira uzima ćelija koja sadrži DNK. Zatim se donorova ćelija bez jedra spaja sa jedrom ćelije koja se klonira. Ovo stvara embrion, koji se implantira u surogat majku vantelesnom oplodnjom. Ukoliko je postupak uspešan, surogat majka će roditi bebu koja je klon subjekta kloniranja na kraju normalnog gestacijskog perioda. U 2014. istraživači su prijavili stope uspeha u visini sedam od deset kloniranja, dok je 1996. godine bilo potrebno 277 pokušaja da se stvori Doli.