Ана Александровна Баркова (; Иваново, 16. јул 1901 — Москва, 29. април 1976), била је совјетски песник, новинар, драмски писац, есејиста, мемоариста и писац белетристике. Била је затворена више од 20 година у Гулагу. 2017. филм о њеном животу је објавио Ceská Televize под називом 8 hlav sílenství (такође познат као 8 глава лудости), у коме глуми популарна певачица Анета Лангерова; углавном се ради о њеном животу у логорима и женама које је волела.

Младост Ана је рођена у породици домара приватне школе у граду текстила Иваново 1901. године. Дозвољено јој је да похађа школу због положаја њеног оца; ретка прилика за младу девојку из радничке класе у пред-револуционарној Русији.

1918. уписала се као члан Круга правих пролетерских песника, групе писаца са седиштем у Иванову. Убрзо након што се придружила, почела је да пише кратке чланке за часопис групе, „Земља радника“. Такође је објављивала поезију у новинама под псеудонимом Kalika perekhozhaia („лутајући богаљ“), име које се давало слепим или осакаћеним певачима који су од села до села певали побожне баладе да би добили милостињу.

Књижевно дело Анина рана поезија привукла је пажњу бољшевичког књижевног естаблишмента, укључујући водећег критичара Александра Воронског и комесара просветитељства Анатолија Луначарског. Луначарски је постао њен покровитељ, а 1922. преселила се у Москву да би била његова секретарица. Такође 1922. објављена је њена прва песничка збирка Жена са предговором Луначарског. 1923. објављена је њена драма Настасја Бонфире.

Такође је похађала књижевничку школу у Москви под управом Валерија Брјусова, а писала је за његов лист Print and Revolution. Касније је Марија Уљанова, сестра Владимира Лењина, нашла Ани место у листу Правда и помогла јој да састави другу збирку песама која никада није објављена.

Затвор и прогонство Крајем 1920-их постала је све више разочарана совјетским животом. Њене песме раних 1930-их биле су веома критичне према совјетском животу и институцијама.

1934. Баркова је осуђена и ухапшена, а део њене поезије је употребљен против ње као доказ. Осуђена је на пет година затвора. Поново је ухапшена у новембру 1947. године, када је осуђена на 10 година затвора и 5 година ограничених права. Њена друга пресуда укинута је у децембру 1955. године и ослобођена је. Рехабилитована је у октобру 1957. године, а затим је по трећи пут ухапшена у новембру и поново осуђена на 10 година затвора и 5 година ограничених права. Коначно је ослобођена када је укинута ова трећа пресуда у мају 1965. Такође је претрпела два периода изгнанства од 1940. до 1947. (проведена у Калуги) и од 1965. до 1967. 1967. године дозвољено јој је да се врати у Москву након интервенције групе писаца коју су предводили Александар Твардовски и Константин Федин. Остатак свог живота провела је у релативном сиромаштву у заједничком стану, где је сачувала ентузијазам за књиге, пријатеље и разговоре.

Енглески преводи

A Few Autobiographical Facts and Tatar Anguish, (poems), from An Anthology of Russian Women's Writing, 1777–1992, Oxford, 1994.

Референце

Спољашње везе Site dedicated to her (Russian) at bard.ru

Категорија:Рођени 1901. Категорија:Умрли 1976. Категорија:Совјетски песници Категорија:Руски књижевници Категорија:Совјетски дисиденти