thumb|250п|Пешчана превлака или томболо „врат” који повезује северно и јужно острво Бруни у Тасманији, Аустралија
Земљоуз или превлака је географски појам којим се означава ужи део земље између две водене масе.LSJ entry ισθμός Овај појам је супротан мореузу, који је ужи део мора између две земљане масе.
мини|лево|250п|сателитски снимак Суецког канала, прокопаног кроз земљоуз Земљоузи су природно погодна места за грађење канала. Панамски канал, на пример, спаја Атлантски океан и Пацифик преко Панамске превлаке и драстично смањује поморско путовање између источне и западне обале америчког континента, Суецки канал повезује Средоземно и Црвено море, пресецајући западну страну Суецке превлаке коју формира Синајско полуострво; а Кринански канал прелази превлаку између Лох Кринана и Лох Гилпа, који повезује полуострво Кинтајр са остатком Шкотске. Други пример је канал Веленд на полуострву Нијагара (технички превлака). Он повезује језеро Онтарио са језером Ири. Град Окланд на Северном острву Новог Зеланда налази се на превлаци.
Истхмус vs копнени мост vs полуострво thumb|250п|Ваздушна перспектива превлаке острва Бруни
Земљоуз и копнени мост су сродни појмови са превлаком која има шире значење. Копнени мост је превлака која повезује главне копнене масе Земље. Термин копнени мост се обично користи у биогеологији да опише копнене везе које су постојале између континената у различито време и биле важне за миграцију људи, и разних врста животиња и биљака, нпр. Берингија и Догерланд.
Превлака је копнена веза између две веће копнене масе, док је полуострво пре копнено испупчење које је само са једне стране повезано са већом копном, а са свих других страна окружено водом. Технички, превлака може да има канале који се протежу од обале до обале (нпр. Панамски канал), и на тај начин подсећа на два полуострва; међутим, канали су вештачке карактеристике које се разликују од мореуза.
Главне превлаке
thumb|250п|Карелска превлакаKarelian Isthmus у Русији, која се налази између Финског залива и Ладошког језера.
Главне светске превлаке укључују Панамску превлаку и превлаку Тевантепек у Средњој Америци, превлаку Кра у континенталној југоисточној Азији, Суецку превлаку између Северне Африке и Западне Азије, и Карелску превлаку у Европи. Од историјског значаја били су Коринтска превлакаStrabo, Geography. 9.1.6 . у Грчкој и Катанцарска превлака у Италији.
Референце
Литература
Балашов Е. А. Карельский перешеек: Земля неизведанная. Юго-западный сектор, часть 1: Кивеннапа – Териоки (Первомайское – Зеленогорск). СПб.: Новое время, 1998. . Балашов Е. А. Карельский перешеек: Земля неизведанная. Юго-западный сектор, часть 2: Уусикиркко (Поляны). СПб.: Новое время, 2000. . Балашов Е. А. Карельский перешеек: Земля неизведанная. Юго-западный сектор, часть 3: Каннельярви – Куолемаярви (Победа – Пионерское). СПб.: Новое время, 1998. . Балашов Е. А. Карельский перешеек: Земля неизведанная. Часть 2–3. Юго-западный сектор: Уусикиркко – Куолемаярви – Каннельярви (Поляны – Красная Долина – Победа). 2-е изд., перераб. и доп. СПб.: Нива, 2002. . Шитов Д.И. Карельский перешеек: Земля неизведанная. Часть 4. Восточный сектор: Рауту – Саккола (Сосново – Громово). СПб.: Нордмед-Издат, 2000. . Балашов Е. А. Карельский перешеек: Земля неизведанная. Часть 5. Западный сектор: Койвисто (Приморск). СПб.: КультИнформПресс, 2002. . Балашов Е. А. Карельский перешеек: Земля неизведанная. Часть 5 – 6. Западный сектор: Койвисто – Йоханнес (Приморск – Советский). 2-е изд., испр. и доп. СПб.: Нива, 2003. . Орехов Д.И., Балашов Е. А. Карельский перешеек: Земля неизведанная. Часть 7. Центральный сектор: Муолаа – Яюряпяя (Красносельское – Барышево). СПб.: Нива, 2004. . Орехов Д.И., Балашов Е. А. Карельский перешеек: Земля неизведанная. Часть 8. Восточный сектор: Метсяпиртти (Запорожское). СПб.: Нива, 2005. . Балашов Е. А. Карельский перешеек: Земля неизведанная. Часть 9. Центральный сектор: Валкъярви – Вуоксела (Мичуринское – Ромашки). СПб.: Нива, 2005. . Шитов Д.И. Карельский перешеек: Земля неизведанная. Часть 10. Северо-восточный сектор: Ряйсяля (Мельниково). СПб., 2006. . Иллюстрированный определитель растений Карельского перешейка / Под ред. А. Л. Буданцева, Г. П. Яковлева. – СПб: СпецЛит, 2000.
Longhitano S., 2013. A facies-based depositional model for ancient and modern, tectonically–confined tidal straits. Terra Nova, 25,6, 446-452
Спољашње везе
Категорија:Облици рељефа