+ Балтичко–совјетски односиborder|100x50px border|100x50px border|100x50px border|100x50px thumb|Споменик литванским жртвама совјетске окупације на проспекту Гедимина у Вилњусу
Релевантни догађаји у вези са балтичким државама и Совјетским Савезом започели су када је после сукоба бољшевичке Русије са балтичким државама—Литванијом, Летонијом и Естонијом— потписано неколико мировних уговора са Русијом и њеним наследником, Совјетским Савезом. Крајем 1920-их и почетком 1930-их, Совјетски Савез и све три балтичке државе су потписали уговоре о ненападању. Совјетски Савез је такође потврдио да ће се придржавати Бријан-Келоговог пакта у погледу својих суседа, укључујући Естонију и Летонију, и потписао је конвенцију која дефинише агресију која је укључивала све три балтичке земље.
Године 1939. Совјетски Савез и Нацистичка Немачка су потписали Споразум Рибентроп—Молотов, који је обухватао тајне протоколе који су делили источну Европу на сфере утицаја, при чему су Летонија и Естонија спадале у совјетској сфери. Каснији амандман на тајне протоколе ставио је Литванију у совјетској сфери. У јуну 1940. Совјетски Савез је напао балтичке земље и припојио их као Литванску Совјетску Социјалистичку Републику, Естонску Совјетску Социјалистичку Републику и Летонску Совјетску Социјалистичку Републику. Немачка је 1941. године, у оквиру операције Барбароса, напала балтичке државе, а потом су биле под управом немачког Рајхскомесаријата Остланд до 1944. године. Совјетски Савез је 1944. године, поново анексирао балтичке државе.
Територије балтичких држава остале су под совјетском контролом као Совјетске социјалистичке републике до 1991. године. Већина влада западног света дејуре није признала совјетске анексије балтичких држава, мада су их неке државе признале дефакто. У јулу 1989. године, након драматичних догађаја у Источној Немачкој, Врховни совјети балтичких земаља изјавили су да намеравају да врате пуну независност. Балтичке земље су 1991. године повратиле независност и обновиле свој суверенитет распадом Совјетског Савеза.
Руска револуција и уговори који утичу на односе СССР-Балтик
Бољшевици су преузели власт након руске револуције 1917. године. Након што су балтичке државе прогласиле независност након потписивања примирја, бољшевичка Русија је извршила напад на њих 1918. године. at University of Kansas, retrieved January 23, 2008 Известија је у свом издању од 25. децембра 1918. године објавила да су Естонија, Летонија и Литванија директно на руском путу ка западној Европи и због тога представљају препреку нашим револуцијама … Овај зид који нас раздваја мора бити уништен. Бољшевичка Русија, међутим, није стекла контролу над Балтиком и 1920. закључила мировне уговоре са све три државе.
Мировни уговори Естонија, Споразум у Тартуу, 2. фебруар 1920., Vol. XI, . Литванија, Совјетско-литвански мировни уговор, 12. јул 1920., Vol. I, Kaunas, 1930, . Летонија, Споразум у Риги, 11. август 1920.–21, No. 67, .
У тим уговорима бољшевичка Русија се "вечно" одреклаthe Peace Treaty with Estonia and Latvia, para. 2, Peace Treaty with Lithuania, para. 1. свих суверених права над ова три народа и територије које су раније припадале Русији. У 1922. години, Руска СФСР, Украјинска ССР, Белоруска ССР и Закавкаска СФСР званично су спојене као републике стварајући Савез Совјетских Социјалистичких Република или Совјетски Савез.,
Споразуми о ненападању Накнадно, на иницијативу Совјетског Савеза,Prof. Dr. G. von Rauch . . закључени су додатни уговори о ненападању са све три балтичке државе: са Литванијом 28. септембра 1926., Vol. I, Kaunas, 1930, . Летонијом 5. фебруара 1932., No. 3408, and 127 и Естонијом 4. маја 1932., Vol. CXXXI, .
Уговорне стране су се обавезале да се суздрже од агресивних радњи једна против друге и од било каквих насилних дела усмерених против територијалног интегритета и неповредивости или политичке независности друге уговорне стране. Даље, сложили су се да све спорове, без обзира на порекло који се не могу дипломатски решити, реше формалним помирењем у заједничком одбору.Arts. I and IV of the Non-Aggression Treaties with Latvia and Estonia, and Arts. III and V of the Non-Aggression Treaty with Lithuania.
Споразум Келог-Бријан и Литвинов споразум Дана 27. августа 1928. године Сједињене Америчке Државе, Немачка, Белгија, Француска, Велика Британија, Индија, Италија, Јапан, Пољска и Чехословачка потписале су Бријан-Келогов пакт којим се одричу рата као инструмента националне политике. Након овог усвајања, Совјетски Савез је 9. фебруара 1929. године потписао протокол којим је потврдио поштовање услова Пакта са суседима: Естонијом, Летонијом, Пољском и Румунијом.League of Nations Treaty Series, 1929, No. 2028. Литванија је изјавила да се придржава пакта и протокола убрзо након тога, 5. априла 1929. Потписујући, уговорне стране су се сложиле: да осуде рат као средство за решавање сукоба и да га се одрекну као инструмента политике, и да се сви сукоби и спорови решавају само мирним путем.League of Nations Treaty Series, 1928, No. 2137.
Овом потврдом придржавања ових протокола (иако их још увек није ратификовао Пакт) и повезаним документима о придржавању Пакта, Естонија, Летонија, Литванија и СССР (наведени као Русија) постале су потписнице самог Бријан-Келоговог пакта даном ступања на снагу, 24. јула 1929. at Yale University
Конвенција за дефиницију агресије Дана 3. јула 1933. године, први пут у историји агресија је дефинисана обавезујућим уговором који су у совјетској амбасади у Лондону потписали СССР и, између осталих, балтичке земље. at Time Magazine the Convention for the Definition of Aggression.League of Nations Treaty Series, 1934, No. 3391. Члан II дефинише облике агресије " Као агресор ће се препознати она држава која ће прва починити једну од следећих радњи: Прво - објави рат другој држави. Друго—изврши инвазију оружаним снагама на територију друге државе чак и без објаве рата. Треће—изврши напад копненим, морским или ваздушним снагама, чак и без објаве рата на територији, на бродове или летелице друге државе. Четврто—изврши поморску блокаду обала или лука друге државе. Пето—пружи подршку одобреним оружаним групама које су организоване на њеној територији и које ће напасти територију друге државе, или одбије, упркос захтеву нападнуте државе, да на својој територији предузме све кораке који су у њеној моћи да одузме горе поменутим групама сву помоћ или заштиту."
Конвенција за дефиницију агресије, члан II затим каже да "никаква политичка, војна, економска или друга разматрања не могу послужити као изговор или оправдање за агресију из члана II." И док се у анексу члана III наводе могући разлози за интервенцију у суседној држави, он такође предвиђа да се "уговорне потписнице и даље слажу да признају да ова конвенција никада не може легитимисати било каква кршења међународног права која би се могла подразумевати у околностима обухваћеним у горњој листи."
Споразум Рибентроп—Молотов и ултиматум из 1939. године
Дана 24. августа 1939. Совјетски Савез и Нацистичка Немачка потписали су Споразум Рибентроп—Молотов, који је садржао тајни протокол који је поделио државе северне и источне Европе на немачку и совјетску "сферу утицаја".. executed August 23, 1939 Финска, Естонија и Летонија припале су совјетској сфери утицаја. Литванија је била у немачкој сфери утицаја, иако је други тајни протокол договорен септембра 1939. године доделио већину Литваније СССР-у.
Попуштајући пред совјетским притиском, Естонији, Летонији и Литванији није преостало ништа друго него да потпишу такозвани Пакт одбране и узајамне помоћи који је Совјетском Савезу омогућавао да у њима стационира трупе.. Rowman & Littlefield, Landham, Md, 2008, , Ови пактови су потврђивали суверена права балтичких држава. На пример, у Пакту о узајамној помоћи са Летонијом (потписан 5. октобра 1939)League of Nations Treaties Series No. 4656/39, . наводи се: "Спровођење овог Пакта ни на који начин не може угрозити суверена права уговорних страна, нарочито у погледу њихових политичких структуру, економски и социјални систем и војне мере."
Совјетске инвазије и анексије 1940. године
Средином јуна 1940, када је међународна пажња била усредсређена на немачку инвазију на Француску, совјетске трупе НКВД-а извршиле су препад на граничним прелазима у Литванији, Естонији и Летонији.. Amsterdam, New York, Rodopi, 2007 Државне управе су распуштене и замењене совјетским кадровима. Одржани су избори само са просовјетским кандидатима који су постављени на многим функцијама, а новоформиране народне скупштине одмах су затражиле пријем у СССР, што је одобрио Совјетски Савез.
Немачке инвазије и окупације 1941–1944
Немачка је напала и окупирала територије балтичких држава 1941. године током операције Барбароса. У почетку су се Литванци, Летонци и Естонци надали да ће Немци успоставити балтичку независност. Такве политичке наде су убрзо испариле и балтичка сарадња је постала мање искрена или је потпуно престала.Baltic states German occupation at Encyclopædia Britannica Од 1941. до 1944. године, након Операције Барбаросса, балтичке земље су биле део немачког Остланда.
У септембру 1941. Совјетски Савез се придружио Атлантској повељиB. Meissner, Die Sowjetunion, die Baltischen Staaten und das Volkerrecht, која је, између осталог, потврдила "жељу да се не виде територијалне промене које нису у складу са слободно израженим жељама дотичних народа" и да се "поштују права свих народа да одаберу облик власти под којим ће живети и желе да виде да суверена права и самоуправа буду враћени онима којима су присилно одузета. …"Louis L. Snyder, Fifty Major Documents of the Twentieth Century, .
Совјетска инвазија и окупација 1944. године
Совјетски Савез је поново окупирао балтичке државе као део Балтичке офанзиве 1944. године. Совјетски Савез је 1945. године потписао Кримску декларацију којом се декларише о поновном успостављању поретка у Европи по принципу Атлантске повеље "право свих народа на избор облика владавине под којим ће живети, обнављање суверених права и самоуправе оним народима којима су агресорски народи то насилно одузели ". У декларацији са Крима даље се наводи "да би се подстакле услови у којима ослобођени народи могу да остварују та права, три владе ће се придружити … између осталог како би олакшале одржавање слободних избора."Foreign Relations of the United States, The Conference at Malta and Yalta, Washington, .
Након совјетске поновне инвазије, балтичке земље су постале The Baltic States: Estonia, Latvia and Lithuania (Postcommunist States and Nations) David J. Smith from Front Matter Estonia: Identity and Independence: Jean-Jacques Subrenat, David Cousins, Alexander Harding, Richard C. Waterhouse on Совјетске социјалистичке републике као Естонска Совјетска Социјалистичка Република, Летонска Совјетска Социјалистичка Република и Литванска Совјетска Социјалистичка Република.. page 61 & 94 Дана 12. јануара 1949. године совјетски савет министара издао је декрет "о протеривању и депортацији" из балтичких држава "свих кулака и њихових породица, породица разбојника и националиста" и других.Stephane Courtois; Werth, Nicolas; Panne, Jean-Louis; Paczkowski, Andrzej; Bartosek, Karel; Margolin, Jean-Louis & Kramer, Mark (1999). . . Десет процената целокупне одрасле балтичке популације депортовано је или послато у радне логоре. После Другог светског рата, као део циља потпуније интеграције балтичких земаља у Совјетски Савез, спроведене су масовне депортације у балтичким земљама и настављена је политика подстицања совјетске имиграције у балтичке државе. Background Note: Latvia at US Department of State