Српски свет је вишезначан појам који се примарно односи на културно-географску целину коју настањују Срби, аналогно терминима попут Le Monde français, Русский мир, Die deutsche Welt, Il mondo Italiano, Lumea Romaneasca или The English World. У свом изворном и ширем смислу, "Српски свет" обухвата идеју јачања културне, језичке и духовне повезаности српског народа, без обзира на то где живи. Циљ је очување националног идентитета и заједничко одлучивање о питањима од националног интереса, са Београдом као централним градом за све Србе. Израз је новијег датума и нема јасну конотацију са изразом „српство“.које је историјски појам.
Почев од 2020. део јавних личности га користи као не сасвим одређен политички појам, који у најширем смислу обухвата идеју јачања кохезије српског народа, а по критичарима нову интеграцију простора са српском етничком већином у државну заједницу. Поједини критичари, предоминантно припадници других народа из региона, термин Српски св(иј)ет тумаче као обнову перципираних наводних иредентистичких тежњи српске државе.
Порекло термина кроз историју Традиционални српски народни израз „Српски свет“ посведочен је од средине 19. века у листу Застава, политичком листу Срба у Војводини.Израз Српски свет, 1866-1943, Претраживе дигитализоване историјске новине, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду Израз у 19. и раном 20. веку уобичајено користе десетине припадника српске елите, између осталог краљ Никола I Петровић Његош, Јован Јовановић Змај (песма „Малена сам“),Јовановић, Јован Змај. Песма „Малена“ у: Змајева певанија. Светозар Марковић у чланцима,Марковић, Светозар. „Неколико чланака Светозара Марковића“. У Панчеву у комисији Јовановића и Павловића, 1871. стр. V-VII. Жарко Лазаревић (песма „Српски свет“)Жарко Лазаревић „1912. Објављује у „Бранковом колу“, број 18, поезију под насловима Косовска ноћ, Сутон на Сави, Српски свет и другима.“ У: Лазаревић, Жарко. Кроз шибу. Драмски снимци у три чина, Пројекат Растко. или Владимир Ћоровић („Историја српског народа“,Ћоровић, Владимир. Историја српског народа, овде, овде и овде, Пројекат Растко. Политичке прилике у Босни и ХерцеговиниЋоровић, Владимир. Политичке прилике у Босни и Херцеговини, Пројекат Растко.) и други.
Посебно је велики успех код српских и хрватских читалаца с краја 19. века имала популарно-образовна књига Српски свет Петра М. Никетића у неколико издања: 1881, 1885, 1890...Позив на претплату трећег издања књиге Српски свет, Женски свет, бр. 12, Београд, 1. 12. 1889,
"У Новом Саду, о Ивању-дне 1881" јавност је позвана на претплату на Српски свет, лист за народно јавне, привредне, просветне и забавне ствари, огласом са сликама српских посланика у Угарском сабору Светозара Милетића, Михаила Полит-Десанчића и Нике Максимовића .Позив на претплату на "Српски свет" илустровани лист за народ, за забаву и поуку / Штампарија Николе Димитријевића, издавалац листа "Српског света" , База НБС
У Београду је 1908. године изашло четири броја Српског света, илустровано-забавног листа, чији је власник и одговорни уредник био Војислав Сандић.
У Новом Саду је 1913–1914. године у 37. бројева излазио недељни лист са сликама Српски свет = Srbsky svet = Serbische welt чији је власник и одговорни уредник био Каменко Суботић.Библиографски преглед списа Каменка Суботића, Застава, број 251, 3. 11. 1928, стр. 1. Године наведене према бази Народне библиотеке Србије .
Актуелна употреба
Ново значење појма
Модернизована употреба појма је настала почетком 2016. године у емисији „Гнев Србије“ Радија Снага народа, где је гост Небојша Остојић — Балша оценио да Српство „није државност, граница или национално питање“, већ да је то „Свет вредности“.Глишић, Миљан. „Српски свет и снага једног народа: Сведочење како је настала актуелна употреба синтагме 'Српски свет'“, портал Јадовно, 12. мај 2021.
На основу ове изјаве о „свету вредности“ у Српству, редитељ и продуцент емисије Миљан Глишић, са образовањем из етнологије и антропологије, исти дан је осмислио ново значење синтагме Српски свет, која се не односи демографију или простор, већ на духовно-културне специфичности народа и њихова значења у глобалној цивилизацији.Глишић, Миљан. Исто. Глишић каже: „Српски свет се, дакле, односи на Свет вредности једног народа, са његовим посебностима. Појава је универзална, а (гео)политичке околности су пролазне.“
Први пут је израз „Српски свет“ у модерном значењу јавно употребљен и образложен у Удружењу књижевника Србије 12. октобра 2018, у Београду, на церемонији додељивања награде часопис ЗбиљаЧеститамо: Награда „Збиље“ за новинарство нашој колегиници др Биљани Ђоровић, Фејсбук репортер, 9. октобар 2018. у говору лауреата Миљана Глишића који је у име радија „Снага народа“ примио награду „Небојша М. Крстић“ за национално и духовно стваралаштво Срба у земљи и свету.
Емисија „Српски св(иј)ет“
Термин српски свет односно српски свијет поново је званично употребљен 28. јуна 2020. на подгоричком ИН4С порталу када је на београдској Националној ИН4С телевизији покренута истоимена емисија „Српски св(иј)ет“. Емисију је ауторски обликовао директор ИН4С-а Гојко Раичевић, а продуцирао и режирао сам аутор синтагме Миљан Глишић, који је инсистирао да се емисији да овај назив, као ново виђење српског питања. Концепт „Српског св(иј)ета“ заступа јединство Срба, а посебно односе Београд–Бањалука–Подгорица.https://www.youtube.com/watch?v=Zpfb9pQHzqY
У првој емисији „Српског св(иј)ета“ на Видовдан 2020. гости су били српски интелектуалци којима је 2018. био забрањен улазак у Црну Гору: академик Матија Бећковић, историчари проф. др Чедомир Антић и др Александар Раковић и правник проф. др Дејан Мировић. Прву емисију „Српског св(иј)ета“ је водио Александар Протић, члан састава Београдски синдикат.https://www.in4s.net/redakcija-in4s-u-beogradu-pocinje-sa-radom-uskoro-nacionalna-tv-in4s/
Од 2023. године, емисију „Српски Свет Драгослава Бокана“ на ЈуТјубу реализује редитељ Драгослав Бокан.
Тумачења у региону У другој половини 2020. загребачки, поједини подгорички и сарајевски медији почели су да пишу да је један од гостију емисије, српски историчар др Александар Раковић, наводни планер и идеолог политичког концепта српски свет, посебно због ставова изнетих у његовим књигама и наступима у медијима, да би Србија, Црна Гора и Српска требало да се поново уједине у савезну државу. Тако је загребачки Јутарњи лист 29. августа 2020. писао о Раковићевом плану за српско уједињење, названом српски свет.https://www.jutarnji.hr/vijesti/svijet/spc-se-ponasa-kao-krajiski-srbi-uoci-oluje-ali-padne-li-dukanovic-cijela-regija-je-pred-kaosom-15016068 Потом је Ал Џазира 20. септембра 2020. објавила да је Раковић творац концепта српски свет који треба политички да уједини троугао Београд–Бањалука–Подгорица.https://balkans.aljazeera.net/opinions/2020/9/20/kako-crnogorce-pretvoriti-u-ravnogorce О Раковићу као навоном идеологу српског света писали су и подгорички листови Побједа (17. новембра 2020)https://www.pobjeda.me/clanak/rakovic-napraviti-saveznu-drzavu-od-crne-gore-srbije-i-rs и Дневне новине (21. септембра 2020),https://www.cdm.me/politika/rakovic-srbi-ce-na-popisu-biti-vecina-crna-gora-se-vraca-u-prirodni-okvir-iz-1918/ као и главни и одговорни уредник подгоричких Вијести (14. фебруара 2021),https://twitter.com/SrdanumV/status/1361045502398185472 сарајевски Дневни аваз (10. децембра 2020)https://avaz.ba/region/srbija/615302/ideolog-srpskog-sveta-likuje-nakon-srpskih-vlada-u-beogradu-i-banjoj-luci-dobili-smo-i-podgoricu и сарајевска Слободна Босна (30. априла 2021).https://www.slobodna-bosna.ba/vijest/198167/ideolog_srpskog_sveta_bijesan_na_crnogorskog_premijera_nije_valjda_da_krivokapic_ima_namjeru_da_dovede_u_pitanje_patrijarhov_potpis.html Дигитални форензички центар, који је основан од стране Атлантског савеза Црне Горе, објавио је у априлу 2021. извештај Српски свет – оригинално позајмљен концепт у којем је на страни 7 пише: „Најистакнутији заговорник уједињења Црне Горе, Србије и Републике Српске у једну савезну државу је Александар Раковић, српски историчар и идеолог великосрпског пројекта“. Радио „Слободна Европа“ Централне информативне агенције, у прилогу о навоним плановима председника Србије приписао је 25. јула 2021. идеју Раковићу.
У телевизијској емисији Хрватске радиотелевизије „Што је ʻсрпски светʼ?“, од 23. септембра 2021, објављено је да „повјесничара Александра Раковића сматрају идеологом српског свијета“.-{Nikolić, Dragan.}- -{Što je "srpski svet"?}- -{Hrvatska radiotelevizija, 23. rujan 2021.}- Такође, загребачка Телевизија Лаудато, у оквиру Римокатоличке цркве у Хрвата, у емисији "Моја Хрватска" приказала је специјал "Српски св(иј)ет" 9. новембра 2021. где је закључено да су „главни идеолози српског света Иринеј Буловић и Александар Раковић“.-{Televizija Laudato, Zagreb.}- -{Emisija „Moja Hrvatska“, specijal Srpski sv(i)jet“}-, -{9. studeni 2021.}-
Употреба од стране српских политичара
Термин српски свет је од државника и политичара први употребио Александар Вулин, министар одбране Републике Србије, дана 26. септембра 2020. године. Тада је изјавио да се нада да председник Републике Србије Александар Вучић ствара српски свет и да Срби имају право да буду политички јединствен народ, као и да он јесте председник свих Срба, а да Београд треба бити центар њиховог окупљања.
Детаљније је говорио о томе шта сматра под појмом српски свет, алудирајући на потребу уједињења српског народа у јединствену државу:
Дана 1. маја 2021. године, Вулин је као три основне претпоставке српског света навео: решавање националног питања, спречавање стварања Велике Албаније и превенцију геноцида над српским народом, наводећи да је процес уједињења почео и да јесте незаустављив.
Нова значења синтагме
Термин српски свет је ушао у врло широку употребу коју је Српски национални информативни веб портал ИН4С када је отпочео са емитовањем емисије "Српски св(иј)ет".
Након појаве нон-пејпера, Вулин се 18. априла 2021. године јавно заложио за то да Срби треба да имају јединствену државу, што је и раније заговарао као: „уједињење свих Срба у јединствену државну и политичку заједницу.“ На овај начин је концепт српског света добио и државотворну димензију.
Овај термин користе бројне јавне личности и самостално му учитавају значење које сматрају да највише одговара њиховим виђењима српског националног питања. Тако је термин прихваћен од појединаца као што су историчар др Александар Раковић и Драгослав Бокан.
Научно виђење филозофско-духовних аспеката овог питања је предмет истраживања проф. др Дарка Ђога и његовог курса за докторанде „Српско интегрално становиште у теологији и историософији“ (Православни богословски факултет Свети Василије Острошки).https://www.in4s.net/ujedinjenje-i-ti-srt-urbana-kultura/https://www.in4s.net/samardzic-i-pobjeda-pokazna-vjezba-shizofrenije-identiteta-svetosavlje-ziva-veza-srba-sa-samim-sobom-a-takvi-srbi-nepotrebni-i-avnojevskoj-srbiji-i-avnojevskoj-crnoj-gori/
Дарко Танасковић сматра да Обрушавање на помињање „Српског света” у политичком контексту понајпре говори о немирној савести будних критичара који знају, али никада неће признати, да је та политичка димензија значења „Српског света” актуелизована систематским оспоравањем Србима да у „њиховим” државама и срединама целовито и неоптерећено буду Срби, и то у свему ономе што Српство културно и идентитетски подразумева.
Орхан Драгаш сматра да су тумачења термина Српски свет као великодржавног концепта неоснована и да суседним земљама служе као одбрана због недостатка конкретних резултата и као начин за опстајање старих негативних стереотипа, примарно због значајног јачања Републике Србије на свим пољима деловања.
Миливоје Павловић закључује да Српски свет не би требало никога да плаши јер овај појам позива на препознавање, коришћење и афирмацију основних духовних вредности српског народа кроз историју и данас.
Аналогије са савременим концептима других народа
Најближа данашња аналогија је француска, јер израз Le Monde français има за синоним Франкофонију.