Чуро () је један од слатких специјалитета шпанске кухиње који се прави од теста, популаран у земљама шпанског говорног подручја, који је постао неизоставни део шпанске гастрономије.
Припрема Чуро се прави од обичног теста које се помоћу шприца обликује у дугачке ребрасте штапиће или спирале које се прже у уљу док не постану златно смеђи и хрскави споља, док изнутра остаје мекан. Након печења у дубоком уљу чуро се уваља у мешавину шећера и цимета што му даје сладак и благо зачињен укус. Могу да се послуже и топли и хладни. Некад се служе као независна посластица, а некад се служе уз разне слатке сосеве у који се умачу.
Данас кад је чуро постао светски позната послатица, постоји доста регионалних варијација припреме које одражавају локалне укусе и традиције. Неке модерније варијанте се праве у мини верзији, као залогаји, али постоји и пуњена верзија посластице кад се шприцем пуни разним надевима. Некад се једу за доручак уз шољу кафе, а некад и као посластица.
Историја Не зна се оквирно време кад је ова посластица настала, а према најзаступљенијој верзији чуро је потекао из Кине. Португалски морепловци су га донели на Иберијско полуострво након својих путовања, вероватно у 16. веку. У Кини су познати под називом јоуитао, најчешће се конзумирају са сојиним млеком. Друга теорија каже да је порекло арапско, па су по томе заправо верзија тулумба са којима су блиско сродни, а трећа да су их измислили пастири као замену за хлеб јер се лакше припремају. Шпански назив потиче управо од једне расе оваца на чије рогове личи. Убрзо је овај специјалитет због једноставности и брзине припреме постао уобичајена улична храна уз које је служен чоколадни умак. Касније се специјалитет проширио светом кроз шпанску колонизацију, а у Латинској Америци постаје посебно популаран, нашироко прихваћен и модификован како би се прилагодио локалним кухињама.
Види још Тулумбе
Референце
Категорија:Шпанска кухиња Категорија:Боливијска кухиња Категорија:Бразилска кухиња