мини|Адолф Хитлер у Прашком дворцу, након окупације Чехословачке Немачка окупација Чехословачке (1938–1945) започела је немачком анексијом Судета 1938. године, наставила се мартовском инвазијом на Чешку и стварањем Протектората Чешке и Моравске, а до краја 1944. проширила се на све делове бивше Чехословачке. Адолф Хитлер је окупацију Чехословачке образложио наводном патњом етничких Немаца који су живели на њеној територији.
После аншлуса Аустрије Нацистичка Немачка је у марту 1938. године, кренула у дања освајања, и прва мета на том путу била је Чехословачке као део Хитлерове амбиција, коју је реализовао Минхенским споразумом у септембру 1938. године.
Окупација је почела укључивање Судетске области у састав Немачке, 1. октобра 1938. године, што је остатак Чехословачке учинило слабим и немоћним да се одупре каснијој окупацији. У том акту, мали североисточни део пограничне регије познат као Заолзие био је окупиран и припојен Пољској наводно да би „заштитио“ локалну етничку пољску заједницу и као резултат претходних територијалних захтева (присутан у чешко-пољским споровима у од 1918. до 1920), док је Мађарска је добила јужне територије Словачке и Карпатску Русију, ( — „Карпатска Рус“; — „Карпатска Рус“, или -{Закарпаття}- — „Закарпатје“; — „Карпатија“), истојиско-географски регион у источној Европи, који се углавном налази у Закапартској области Украјине и мањим делом у суседним земљама око Карпата и Панонске низије.
Након што је Словачка проглашена за посебну државу 14. марта, сутрадан је Мађарска окупирала и припојила остатак Карпатске Рутеније (етнички разноврстан простор који насељавају Украјинци, Русини (Лемки), Мађари, Словаци, Румуни, Бугари и Руси) а немачки Вермахт је окупирао и остатак чешких земаља.
Хитлер је 16. марта 1939. године из Прашког замка прогласио Протекторат Чешке и Моравске након преговора са Емилом Хачом, који је остао као технички шеф државе са титулом председника државе. Међутим, учињен је све да се њему на да стварна власт, који је имао Рајхпротектор, који је радио као Хитлеров лични представник..
У марту 1944. године, током операције Маргарета, Мађарску је окупирала Немачка, док је почетком августа 1944. године Словачким националним устанком Словачка делила исту судбину.
Немачка окупација Чехословачке се завршила предајом Немачке након Другог светског рата.
Током немачке окупације убијено је између 294.000, до 320.000, грађана (укључујући Јевреје, који чине већину жртава). Одмазде су биле посебно оштре након атентата на Рајнхарда Хајндриха, нпр. злогласни и широко објављени покољ у Лидицама. Велики број људи је упућен на ропски рад у Немачку. Минхенски споразум мини|Учесници Минхенског споразума (с лева на десно: Чембрлен, Даладије, Хитлер, Мусолини и Ћиано), којим су Судети припали Немачкој Када су представници Немачке, Италије, Велике Британије и Француске потписали Минхенски споразум 30. септембра 1938. године (нешто после поноћи), чинило се да су спасили европски мир. Адолф Хитлер је обећао да ће Чехословачкој, која је преименована у Чешко-Словачку, дати гаранције да неће бити окупирана, које су, међутим, остале само слово на папиру. Међутим овај споразум не само да је резултовао повлачењем граница, и губитак територије већ је проузроковао и дубоке промене унутар државе, што није избегла ни војска (чекала се реорганизација повезана са смањењем броја људи и оружја).
Споразум у Минхену био је заснован на овом Хитлеровом ставу...
мини|Између 1938. и 1939, чехословачке власти су се суочиле са таласом избеглица из окупираног пограничног подручја, којима су морале да обезбеде смештај. мини|Немачки становници Устија над Лабом поздрављају војнике нацистичке Немачке у октобру 1938. године Убрзо је Чехословачка спољна политика дошла је под немачки утицај, а Немачка је непрестано вршила притисак на крњу републику и постављала неприхватљиве захтеве. Немачка је, на пример, од Чехословачка, захтевала да Чехословачка делом злата и девиза, покрију валуту у Судетима. Чехословачка страна се сложила под условом да Немачка преузме део чехословачког државног дуга, што је немачка представник одбио. Под знатним притиском, представници Народне банке Чехословачке били су приморани да потпишу споразум са Немачком царском банком, према којем је Чехословачка Република пустила 481 милион круна, од чега 465,8 милиона у злату, а остатак у девизама, да покрије валуту у опљачканој пограничној области.
Покушај Чехословачке да прогласи неутралност осујећен је по Хитлеровој команди. Чехословачка је била принуђена да Немачкој „прода“ ратни материјал за 648.041.624 предратних чешких круна, који никада није плаћен. Такође је била принуђена да Немачкој проследи планове за неке системе наоружања, као што су топови великог домета произведени у Шкоди у Плзењу. Поред тога, Немачка је непрестано подстицала чешке Немце да изазивају провокације и да покажу свету да Немци у Чехословачкој не уживају сва своја права.
Минхенски споразум из 1938. донео је Немачкој значајне територијалне добитке. Ипак, Хитлер није био задовољан профитом. Десет дана касније, представио је Вилхелму Кителелу тајни списак питања о војним опцијама за окупацију остатка чешке територије, иако је у неколико говора у почетку негирао покушај добијања чешке територије и у Минхену гарантовао будући облик остатка чехословачке државе. 21. октобра издао је наредбу да се изврше припреме за војно „решавање питања са остатком Чешке“.
Након млаке реакција на немачки аншлус са Аустријом, владе Француске, Уједињеног Краљевства биле су спремне и да Чехословачку уступе Немачкој како би избегле рат по сваку цену. Француска влада није желела да се суочи сама са Немачком и преузме вођство од британске владе и њеног премијера Чемберлена, тим више што је Чемберлен тврдио да су судетске немачке жалбе оправдане и веровао је да су Хитлерове намере ограничене, и то образложио и у свом говору 27. септембра 1938, 20:00 у радио преносу. Британија и Француска су саветовале Чехословачкој да испуни немачке захтеве, на шта се Бенеш опирао и 20. маја 1938. била је у току делимична мобилизација као одговор на могућу немачку инвазију. Претпоставља се да је мобилизација могла бити покренута на основу совјетских дезинформација о Немачкој на ивици инвазије, која је имала за циљ покретање рата између западних сила. Дана 30. маја Хитлер је потписао тајну директиву да рат против Чехословачке започне најкасније 1. октобра.
У међувремену је британска влада захтевала да Бенеш затражи посредника. Не желећи да прекине везе своје владе са западном Европом, Бенеш је то невољно прихватио. Британци су поставили лорда Рунцимана и наложили му да наговори Бенеша да пристане на план који је прихватљив за судетске Немце. Бенеш је 2. септембра поднео Четврти план, удовољавајући готово свим захтевима Карлсбадер програма. Међутим, с намером да омета помирење, СдП је одржао демонстрације које су изазвале полицијску акцију у Острави 7. септембра. Судетски Немци прекинули су преговоре 13. септембра, након чега је уследило насиље и поремећај. Док су чехословачке трупе покушавале да успоставе ред, Хенлеин је одлетео у Немачку и 15. септембра издао проглас којим Немачка захтева преузимање Судетских крајева. мини|Етнички Немци у Саазу у Судетима поздрављају немачке војнике нацистичким поздравом, 1938
Истог дана Хитлер се састао са Чемберленом и затражио брзо преузимање Судета од стране Трећег рајха под претњом рата. Чеси су, тврдио је Хитлер, кољу судетске Немце. Чамберлен је захтев упутио британској и француској влади; које су прихватиле захтев. Чехословачка влада се опирала, тврдећи да ће Хитлеров предлог уништити економију нације и на крају довести до немачке контроле над целом Чехословачком. Чехословачка је капитулирала 21. септембра. Следећег дана, међутим, Хитлер је додао нове захтеве, инсистирајући да такође буду задовољене тежње Пољске и Мађарске. Румунија је такође позвана да учествује у подели Карпатске Русине, али је то одбила, јер је била савезница Чехословачке. мини|Скица немачке инвазије на Чешку 15. марта 1939. године Чехословачка капитулација изазвала је излив националног огорчења. У демонстрацијама и митинзима, Чеси и Словаци позивали су на јаку војну владу која би одбранила интегритет државе. Постављен је нови кабинет - под вођством генерала Јана Сировија, а 23. септембра 1938. године издата је уредба о општој мобилизацији. Чехословачка војска - модерна и која има одличан систем пограничних утврђења - била је спремна за борбу. Совјетски Савез је објавио спремност да притекне у помоћ Чехословачкој. Бенеш је, међутим, одбио да крене у рат без подршке западних сила.
Почетком 1939. године почеле су да круже вести да Немци желе да окупирају остатак Чехословачке. Дана 12. јануара 1939. године команданти изабраних војних јединица добили су планове за извођење напад. Током фебруара 1939. године покренута је серија анти-чешких провокација, које су изазвали чешки Немци који су живели у великим чешким и моравским градовима. Почело је с провокативним поздравом, током којег се често чуло „Хеил Марз!“ Као алузија на чињеницу да ће у марту крња Чехословачка бити немачка. Сукоби су у Прагу, окончани полицијском интервенцијом. Дана 12. марта, поводом Дана немачких хероја, заставе са свастикама појавиле су се на неколико места у Прагу, а 13. марта берлинска новинска агенција објавила је лажни извештај да Прашка национална странка припрема оружани пуч са марксистичким комунистичким елементима.
Истог дана, група од око 600 Немаца напала је жандармску станицу у Стонаржову и жандарми су линчовани. Такође је одржан поход око шест хиљада брњских Немаца према Похорелицама, где је запаљена чешка царинарница и расељено њено особље. Поред тога, обавештајна служба је известила да се јаке колоне немачких трупа приближавају чешкој граници. Забринути због ове ситуације, чехословачки званичници затражили су објашњење од Немачке и пријем код министра спољних послова или Адолфа Хитлера.
Водећи представници чешког фашистичког покрета Влајка пуштени су из затвора у Прагу 14. марта, а у 13 часова стигао је у Праг извештава да се Хитлер слаже са предлогом председника Емила Хаче да посети Берлин.
Увод у аутономију Словачке и окупација Карпатске Рутеније Од фебруара 1939. створено је седам војних јединица које су биле спремне за марш. Очекивани позив Словака за помоћ Немачке није се остварио. После окупације аутономне Словачке од стране чешке војске 9. марта 1939. године (Хомолов пуч), Адолф Хитлер покушао је да присили тадашњег словачког премијера Јозефа Тиса, који је у Берлин стигао 13. марта, да потпише припремљену декларацију о словачкој независности. Иначе, територија Словачке требало је да буде подељена између Пољске и Мађарске.. Praha: Nakladatelství BRÁNA, 2012. 720 s. . Dále jen PACNER, Karel. Osudové okamžiky Československa. мини|Крај независне чехословачке државе Министар спољних послова Рајха Јоахим вон Рибентроп известио је о приближавању мађарске војске словачкој граници. Међутим, Јозеф Тисо није био вољан да сам донесе такву одлуку и зато му је било дозвољено да се консултује са члановима словачког парламента. Следећег дана, 14. марта, словачки парламент је на седници једногласно прогласи независност Словачке. Истог дана, манифест о независности прве Словачке Републике прочитан је у парламенту у Братислави.
У немачкој штампи се појавио низ чланака о насилним нападима на Немце и Словаке у Чехословачкој. Хитлер је одредио да рок за напад немачке војске буде 15. март у 6 сати ујутро. Дана 13. марта, Херман Геринг је позван у Берлин са одмора у Сан Рему, где је стигао поподне 14. марта.
У подкарпатској Русији чехословачке оружане снаге сузбиле су покушај државног удара у Карпатској Рутенији. Истог дана, међутим, мађарске трупе напале су Карпатску Рутенију, и постепено је окупирали до 18. марта, мада су последње борбе завршене тек 21. марта.
Након ових неуспеха Чехословачким трупама и снагама безбедности наређено је да се повуку, и даље водећи жестоке сукобе током повлачења са мађарским трупама.