мини|Милија Белић Милија Белић (Рудовци, 1954) српски је уметник и теоретичар уметности.
Биографија Основну школу је завршио у Рудовцима. Први ликовни и литерарни радови су му били објављени у дечјим часописима „Кекец”, „Насмејане новине”, „Мали полет”, „Политика за децу” и „Политикин забавник”. Гимназију је похађао у Лазаревцу. Као ученик гимназије, основао је и уређивао школски лист „Гимназијалац”, који је каснио преименован у „Стазе”, када је и постао општински часопис младих.
Сарађивао је са издавачком кућом „Дечје новине” из Горњег Милановца као цртач и аутор стрипова до 1975. године. Гимназију је завршио 1973. године. Дипломирао је 1978. године на Факултету ликовних уметности Универзитета у Београду, одсек сликарство, у класи Зорана Петровића.
Своја дела редовно излаже од 1978. године на самосталним и заједничким изложбама у земљи и иностранству. Постао је члан Удружења ликовних уметника Србије 1979. године. Објављивао је бројне ликовне прилоге у листовима и часописима „Књижевна реч”, „Књижевне новине”, „Политика”, „Поља”, „Венац”,„ Галаксија”, „Дуга”, „АБВ Хроника”, „Колубара”.
Био је стипендиста француске владе 1983. и 1984. године. Завршио је постдипломске студије естетике у Паризу 1992. године. Одбранио је докторску тезу „Пластички ритам - пролегомена за једну метауметност” на Сорбони 1994. године, са највишом оценом.
Члан је Међународног удружења ликовних критичара од 1999. године. Постао је члан Фондације Тајлор у Паризу 2013. године. Оснoвао је уметничку асоцијацију „Carrément Art Construit“ 2014. године у Паризу. Члан је комитета салона Réalités Nouvelles у Паризу.
Његова дела се налазе у Народној библиотеци Француске у Паризу, Музеју Саторо Сато у Јапану, Музеју савремене уметности у Београду, Културном центру Србије у Паризу, Библиотеци града Београда и другим.
Живи у Паризу и Лазаревцу.
Добитник је награде „Срећко Јовановић” 2022. године.
Дела Мета Арт (СКЦ, Београд, 1997) Небеске приче (Библиотека града Београда, Београд, 2000) Apologie du rythme (L’Harmattan, Париз, 2002) Оmcikous (L’Age d’Homme, Лозана, 2004) Слика и Свет (СКЦ, Београд, 2004) Фотографије 1964-1978 (Народна књига & Алфа, Београд 2008) Спиритус мунди (Ред Бокс, Београд, 2011) Метафотографије Мирка Ловрића (Културни центар & Клио, Београд, 2015) Изазов мoдерности (Архипелаг, Београд, 2017) Арс лонга (Уметничка галерија Надежда Петровић, Чачак, 2020)
Референце
Категорија:Рођени 1954. Категорија:Српски уметници Категорија:Српски сликари Категорија:Чланови Удружења ликовних уметника Србије