Матица русинска () је друштвена и културно-просветна организација која се бави неговањем историјске и културне баштине Русина у Србији, остваривањем мањинских права и заштитом русинског националног идентитета.Матица русинска: Статут (2011) Седиште организације се налази у Руском Крстуру, а председник Матице русинске је Михајло Фејса ().
Делатност десно|мини|230п|Застава русинског народа у Србији
Непосредно по окончању Другог светског рата (1945), представници русинског народа у тадашњој Југославији формирали су прву Матицу русинску, која је распуштена већ након три године, под притиском југословенских комунистичких власти.
Иницијативни одбор за оснивање нове Матице русинске формиран је 25. априла 1990. године у Руском Крстуру. Оснивачка скупштина је одржана 28. децембра 1990. године у истом месту, а за првог председника Матице русинске изабран је Љубомир Међеши (). Организацијом је касније председавао Михајло Варга ().Руске слово (2021): Очуванє власного идентитета РуснацохПосле је председница Матице била Наталија Дудаш, тада на дужности директора НИУ Руске слово, до друштвених промена 2000 године кад је на ванредној скупштини Матице за председника изабран Михајло Катона дипл. инж. пољопривреде, а после њега проф др. Јулијан Рамач, затим неколико мандата новинар Ђура Папуга, а од 2022 године председник Матице русинске је проф.др. Михајло Фејса.
Матица русинска је била домаћин трећег (1995) и десетог (2009) и седамнаестог (2023) заседања Светског конгреса Русина, међународне организације која окупља русинска удружења из матичних земаља и дијаспоре.Danas (2009): Deseti svetski kongres Rusina u Ruskom Krsturu: Pravo na različitost kao osnovno obeležje Vojvodine У периоду између 2009. и 2015. године, функцију председника Светског конгреса Русина обављао је Ђура Папуга, представник Матице русинске.
Самостално или у сарадњи са другим удружењима и институцијама, Матица русинска се бави организовањем културних манифестација и програма који су посвећени неговању русинске народне и културно-историјске баштине. Сарађује са Националним саветом Русина у Србији, а почевши од 2005. године, издаје сопствено гласило, под насловом "Руснак: Глашнїк Рускей матки".Национални совит Руснацох: Културно-уметнїцки дружтва и здруженяНационални савет Русина (Република Србија): Медији
Један од основних циљева Матице русинске огледа се у активностима које су усмерене ка очувању и унапређивању положаја русинског народа, који је у Србији званично признат као самосвојна и пуноправна национална мањина, што није случај у неким другим државама (Украјина), које оспоравају националну самобитност Русина.Драган Петровић (2009): Русински културно-национални идентитет у Украјини Тим поводом, Матица русинска се активно супротставља свим облицима негирања русинског националног идентитета, што се у првом реду односи на супротстављање свим покушајима непосредног или посредног подвођења Русина под друге народе, било Украјинце или Русе.
Управо на том пољу, Матица русинска се крајем 2005. године уочила са посебним изазовима. У склопу критичког осврта који је био посвећен русинско-украјинским односима, тадашњи председник Војвођанске академија наука и уметности, проф. др Јулијан Тамаш је поводом борбе русинског народа за остваривање националних права указао на појаву наводног "русинског фашизма", што је изазвало негодовање међу представницима русинског народа, а протест против таквих инсинуација је званично изразио и Управни одбор Матице русинске, који је јавно осудио поменуте ставове Јулијана Тамаша.Danas (2005): Julijan Tamaš, Razlozi nezadovoljstva nacionalnih manjina u Srbiji: Ornamentalni dokaz da je car velikodušanБорис Варґа (2005): Руски науковци на конференциї у Беоґрадзе: Родительска у САНУУправни одбор Рускей матки (2005): Реаґованє на текст "Родительска у САНУ"
На заседању које је одржано 26. фебруара 2011. године у Куцури, Скупштина Матице русинске је усвојила нови Статут Матице русинске.Статут Матице русинске (2011)
Однос према статусу русинског језика Иако се Матица русинска доследно залаже за очување русинске језичке и књижевне баштине, део руководства се прикључио иницијативи за промену статуса русинског језика, који је у оквиру система ISO признат као јединствени језик.
Томе је претходила иницијатива коју је у пролеће 2019. године покренула група лингвиста, заложивши се за поделу јединственог русинског језика на два посебна језика, путем уздизања карпатско-русинског наречја и панонско-русинског наречја на статус посебних језика у оквиру система ISO, са предложеним називима: источнорусински језик и јужнорусински језик. Овај предлог за поделу, који би довео до укидања јединственог русинског језика путем стварања два посебна (одвојена) језика, одбијен је почетком 2020. године од стране Међународне организације за стандардизацију (ISO).ISO 639-3: Change Request Documentation: 2019-016
Уочи прославе тридесете годишњице рада, која је обележена у децембру 2020. године, део руководства Матице русинске је у новембру исте године подржао нову иницијативу, коју је формулисала проширена група лингвиста, упутивши нови захтев Међународној организацији за стандардизацију (ISO) и затраживши признавање потпуно новог језика, под предложеним називом: "рутенски језик" (). Према предлогу ове групе, тај нови језик обухватао би само досадашње панонско наречје, чиме би појам русинског језика у званичној међународној терминологији (ISO) био редукован на досадашње карпатско наречје. Уколико буде усвојен, поменути захтев ће довести до поделе јединственог русинског језика на два потпуно одвојена језика.ISO 639-3: Change Request Documentation: 2021-005
Поменути захтеви су били формулисани од стране групе русинских лингвиста из Србије, уз подршку појединих страних стручњака, али без учешћа русинских лингвиста из матичних (карпатских) области. Иако питање о језичком јединству има велики значај за русински народ у целини, а самим тим и за Матицу русинску, поменути предлози неколицине лингвиста нису били предмет шире расправе у оквиру русинске заједнице, нити су предочени широј јавности путем русинских гласила, а ни Матица русинска се тим поводом није јавно оглашавала, иако је део њеног руководства подржао предлог из новембра 2020. године.Дружтво за руски язик, литературу и културу: ПочатокНационални савет Русина (Република Србија)Завод за културу војвођанских Русина (Нови Сад)Руске слово
Види још
Русини Русинистика Русински језик Русинска ћирилица Русини у Србији Панонско наречје русинског језика Национални савет русинске националне мањине Завод за културу војвођанских Русина Друштво за русински језик, књижевност и културу Светски конгрес Русина Удружење грађана „Гркокатолици нису ’унијати’“ Украјинизација
Референце
Литература
Спољашње везе
Национални савет Русина (Република Србија) Світова академія русиньской културый: Орґанізації Посета делегације Матице русинске Матици српској (2015)
Категорија:Русини у Србији Категорија:Мањине Категорија:Култура Србије