Туркијски језици (турски језици или турскотатарски језици), језичка су породица од најмање 35. Moskow, 2007, p. 766, (In Russian) језика, које говоре туркијски народи од југоисточне Европе и Средоземља до Сибира и западне Кине, а било је приједлога да је дио алтајске макропородице језика.
Турскијске језике говори око 170 милиона људи као матерњи језик, а укупан број говорника туркијских језика, укључујући оне који их говоре као други језик, је преко 200 милиона.Brigitte Moser, Michael Wilhelm Weithmann, Landeskunde Türkei: Geschichte, Gesellschaft und Kultur, Buske Publishing, 2008, Deutsches Orient-Institut, Orient, Vol. 41, Alfred Röper Publushing, 2000, Туркијски језик са највећим бројем говорника је турски језик, који се говори већином у Анадолији и дијелом на Балканском полуострву, док турски као матерњи језик говори око 40% говорника туркијских језика.
Особина туркијских језика је самогласничка хармонија, аглутинација, као и недостатак граматичког рода.
Придев турски се односи на народ Турке и њихов језик, док се туркијски односи на ширу групу сродних народа и језика.
Туркијски језици се много не разликују, тако да постоји одређен степен разумевања међу свим говорницима. Често су границе између језика више политичке него лингвистичке природе.
Ови језици су распрострањени у југоисточној Европи, западној, централној и северној Азији – од Балкана до Кине. Кроз имигрантске заједнице, туркијски језици су присутни у централној и западној Европи.
Класификација мини|350п| мини|десно|350px|Број (проценат) говорника језика из туркијске језичке породице Туркијски језици: Југозападни туркијски језици (огуски) Печенешки језик † Западни огуски Староанатолски турски језик † Османски турски језик † Турски језик Ирачко туркменски језик Гагаушки језик Азерски језик Балкански гагаушки турски језик Источни огуски Туркменски језик Хорасански туркијски језик Јужни огуски Афшарски језик Ирански туркијски језици (кашкајски, сонкорски, ајналски итд) Саларски језик Аргујски језик Халаџски језик Северозападни туркијски језици (кипчачки) Кипчачки језик † Западни кипчачки (кумански језици) Кумански језик † Кумички језик Карачајско-балкарски језик Кримско татарски језик Кримчачки језик (језик кримских Јевреја Кримчака) Караимски језик (језик кримских Јевреја Караима) Северни кипчачки (волшко уралски)
Башкирски језик Јужни кипчачки (аралско каспијски) Казашки језик Каракалпачки језик Киргиски језик Ногајски језик Ферганско кипчачки језик (кипчачко узбечки језик) † Југоисточни туркијски језици (карлучки) Западни карлучки Узбечки језик Источни карлучки Ујгурски језик Таранчијски језик Ајнијски језик Или-туркијски језик Чагатајски језик † Североисточни туркијски језици (сибирски) Северни сибирски Јакутски језик Долгански језик Западни сибирски Сибирско татарски језик Јужни сибирски Сајански туркијски Тувински језик Тофански језик Сојотски језик Јенисејски туркијски Хакаски језик Фујуско киргиски језик Шорски језик Западно југурски језик (западно ујгурски, жуто ујгурски) Чулимски туркијски Чулимски језик Алтајски туркијски Алтајски језик (дијалекти: тубански, кумандински, челкански, телеутски, теленгитски и алтај-кижи) Огурски језици Прабугарски језик † Чувашки језик Хазарски језик † Аварски језик †
Најважнији туркијски језици
Три најраспрострањенија туркијска језика су:
Турски 60 мил. говорника (матерњи језик), укупно 70 мил.: Турска, балканске државе, западна и Средња Европа (имигранти) Азерски 30 мил. говорника: Азербејџан и северозападни Иран Узбечки 24 мил. говорника: Узбекистан, северни Авганистан, Таџикистан и западна Кина
Остали већи туркијски језици: Казашки 11 мил. говорника: Казахстан, Узбекистан, Кина, Русија Ујгурски 8 мил. говорника: кинеска провинција Синкјанг Туркменски 6,8 мил. говорника: Туркменистан, северни Иран Киргиски 3,7 мил. говорника: Киргистан, Казахстан, кинески Туркестан Чувашки 1,8 мил. говорника: европска Русија Башкирски 2,2 мил. говорника: Башкирија Татарски 1,6 мил. говорника: (6,6 милиона припадника народа) централна Русија и западни Сибир
Сродност са другим породицама језика Туркијски језици имају одређених сличности са монголским, тунгуским, корејским и јапанским језицима. Због ових сличности неки лингвисти су предлагали хипотезу о постојању алтајске макропородице језика, али данас ову хипотезу одбацује већина лингвиста.,.,. Такође су због сличности „алтајских језика” са уралским језицима, ови језици сматрани делом хипотетичке уралско-алтајске макропородице језика.George van DRIEM: Handbuch der Orientalistik. Volume 1 Part 10. BRILL M. A. Castrén, Nordische Reisen und Forschungen. V, St.-Petersburg, 1849 Међутим, ни за једну од ових хипотеза не постоји довољно доказа, а данас се постојање сличности између ових језика објашњава постојањем дуготрајног контакта између њих.
Основне речи у туркијским језицима
СрпскиСтаротурскиТурскиАзерскиТуркменскиТатарскиКазахскиУзбечкиУјгурскимајка ana anne/ana ana änä ana ana ona anaрука qol kol qol kol qul qol qo'l kolулица yol yol jol ýol yul jol yo'l yolземља torpaq toprak torpaq topraq tufraq topıraq tuproq tupraqкрв qan kan qan gan qan qan qon qanпепео kül kül kül kül köl kül kul külвода su su su suw su suw suv suбело ağ ak ağ ak aq aq oq aqцрно qara kara qara garä qara qara qora qaraцрвено qızıl kızıl qızıl gyzyl qızıl qızıl qizil qizilплаво göy gök göy gök kük kök ko'k kök
Опште карактеристике Репертоар од 20–30 сугласника, 8 самогласника, једноставна структура речи без нагомилавања сугласника Неки туркијски језици (туркменски, јакутски) разликују дужине вокала Самогласничка хармонија у говорном и (обично) у писаном језику Аглутинативна творба речи и деклинација која се постиже додавањем суфикса Придеви се не деклинирају Не постоје облици за множину Одсуство члана Одсуство граматичког рода Ред речи је субјекат-објекат-глагол
Референце
Литература
Akhatov G. Kh. 1960. "About the stress in the language of the Siberian Tatars in connection with the stress of modern Tatar literary language" .- Sat *"Problems of Turkic and the history of Russian Oriental Studies." Kazan. (monograph). Ufa. Baskakov, N.A. 1962, . Moscow. . Turcologica, Bd. 61. Wiesbaden: Harrassowitz.
Deny, Jean et al. 1959–. ". Paris: L'Harmattan. Dolatkhah, Sohrab. 2016. Le qashqay: langue turcique d'Iran. CreateSpace Independent Publishing Platform (online). Dolatkhah, Sohrab. 2015. Qashqay Folktales. CreateSpace Independent Publishing Platform (online). Johanson, Lars & Éva Agnes Csató (ed.). .. Johanson, Lars. 1998. In: Johanson & Csató, pp. 81–125. Johanson, Lars. 1998. . CD 98. Encyclopædia Britannica Online, 5 sept. 2007.
Öztopçu, Kurtuluş. 1996. . Petrograd. Schönig, Claus. 1997–1998. :1.117–133, 1:2.262–277, 2:1.130–151. . .
Спољашње везе
Карта географске распрострањености туркијских језика (ен.)
-{Turkic Languages Verb Comparison}-
-{Turkic Languages: Resources – University of Michigan}- -{Map of Turkic languages}-
-{Online Uyghur–English Dictionary}-
-author= |url=https://web.archive.org/web/20080517093328/http://www.tdk.org.tr/lehceler/Default.aspx |title=Turkic language vocabulary comparison tool / dictionary |date= |website= |publisher= |access-date=- -author= |url=https://web.archive.org/web/20110710073607/http://www.gaspirali.com/ksozluk/ |title=A Comparative Dictionary of Turkic Languages |date= |website= |publisher=Open Project |access-date=- -{ with illustrations.}- -{Swadesh lists of Turkic basic vocabulary words (from Wiktionary's Swadesh-list appendix)}- -{Conferences on Turkic languages processing: . . }-
Категорија:Језичке породице Категорија:Алтајски језици Категорија:Аглутинативни језици