Археолошки локалитет Илирско гробље у Буковачком пољу на коме је током рекогносцирања 2003. године,откривена некропола, у којој је је констатовано девет земљаних хумки које су биле распоређене у два реда. На овом гробљу се инцинерација (сепулкрални обред спаљивање покојника), примењивана као доминантан, понекад и једини, начин сахрањивања. Извођење овог ритуала и његова садржајност зависили су од епохе и културе погребних обичаја једне популације, као и од друштвеног положаја самог покојника.А. Јановић и К. Ђукић Спаљени скелетни остаци са локалитета Илирско гробље у Буковачком пољу: резултати антрополошке анализе. Српско археолошко друштво, Београд Завод за заштиту споменика културе Ваљево, Ваљево, Београд, Ваљево 2013 стр. 113-124Миладиновић-Радмиловић, Н. 2009. Прилог методологији антрополошке обраде спаљених коштаних остатака. Саопштења XLI: 7-23. Ова некропола припада позном бронзаном добу у оквиру кога је инцинерација примењивана као доминантан, понекад и једини, начин сахрањивања.Филиповић, В. 2008а Две хумке са Илирског гробља у Буковачком пољу. Архаика II: 37-45 Положај Некропола Илирско гробље откривена је током рекогносцирања 2003. године, у селу Буковац, 12 km југозападно од Мионице и 15 km источно од Ваљева. 350px|мини|центар|Буковачко поље 12 km југозападно од Мионице на коме се налази Илирско гробље

Археолошка истраживања локалитета Некропола Илирско гробље откривена је током рекогносцирања 2003. године, када је констатовано девет земљаних хумки које су биле распоређене у два реда. Пречник ових хумки износио је између 12 и 20 m, док је њихова висинa била у распону од 0,5 до 2 m. На површини хумки нађени су остаци фрагментованих керамичких урни као и ситни фрагменти нагорелих људских костију.Црнобрња, А. и Радивојевић, М. 2006. Археолошка карта Буковца и околине. Археолошки преглед .

Током 2004. године стручњаци Истраживачке станице Петница и Завода за заштиту споменика културе у Ваљеву започели су археолошка ископавања некрополе Илирско гробље, и до 2007. годином испитали укупно шест хумки, чиме је локалитет истражен у потпуности.Filipović, V. and Starović, A. 2005. .Лазић, Ђ., Бакић, Д. и Софранић, А. 2005. Прелиминарни резултати археолошких ископавања бронзанодопске хумке на локалитету Илирско гробље – кампања 2004. Петничке свеске 57: 273-280Филиповић, В. и Миљковић, М. 2007. Локалитет Илирско гробље у буковачком пољу, истраживања 2006. године. Гласник ДКС 31: 49-51.Филиповић, В., Митровић, С. и Миљковић, М. 2008. Локалитет Илирско гробље у буковачком пољу, истраживања 2007. године. Гласник ДКС 32: 68-71.

На некрополама Подгорине и Доњег Подриња, којима припада и Илирско гробље, покојници су спаљивани директно на месту накнадно изграђене хумке, или пак на устринама. Остаци покојника су потом скупљани у урне, а у ситуацијама када исти нису могли бити у целини похрањени у урну, вишак је одлаган у додатне посуде које су стављане уз примарну урну.Филиповић, В. 2008б Некрополе развијеног бронзаног доба Подгорине и Доњег Подриња – нова истраживања у северозападној Србији. Магистарска теза, Филозофски факултет, Универзитет у Београду Постоје и ситуације када је скелетни материјал просипан у јаму, поред или преко урне. Такав случај је забележен управо на Илирском гробљу, на хумкама 4 и 5.

Археолошки извештаји говоре и о присуству бронзаних предмета током инцинерације, о чему сведоче бронзани налази који су или спаљивани заједно са покојником, или су накнадно полагани уз урну након инцинерације.

На територији Илирског гробља у Буковачком пољу сахрањене су 22 индиви- дуе. Идентификован је пол код шест покојника (3 мушког и 3 женског пола), док је старост утврђена код 16 индивидуа (10 одраслих особа, 5 особа дечијег узраста, и једно новорођенче). Скелетни остаци новорођенчета представљају куриозитет за српску, али и светску литературу. Од патолошких промена на костима, само код једне индивидуе су регистроване почетне дегенеративне промене пршљенских тела. У погребним обичајима нису коришћене животиње, будући да у скелетном материјалу њихови остаци нису идентификовани.

Тела покојника у целини су излагана ватри, са меким ткивима, што говори у прилог већ наведеном закључку, да се са телима покојника пре спаљивања није манипулисало у смислу декарнације.

Остаци спаљених индивидуа су пре полагања у урне механички уситњавани. То- ком појединих сахрана практиковано је спаљиване покојника заједно са накитом или предметима од бронзе. Већина покојника је спаљена на температурама изнад 800 °C. Није познато које је дрво коришћено током спаљивања, али је извесно да су спалишта прављена на отвореном простору, што је омогућило довољне количине кисеоника за подстицање горења и развијање овако високих температура.

Напомене

Референце

Литература

Buikstra, J. and Ubelaker, D. (eds.) 1994. Standards for data collection from human skeletal remains. Arkansas Archaeological Survey Research Series No. 44. van Vark, G.N. 1970. Some Statistical Procedures for the Investigation of Prehistoric Human Skeletal Material. Unpublished Ph.D. dissertation, Rijksuniversiteit de Groningen, Groningen. Вранић, С. 2002. Белегиш. Београд. Dokladal, M. 1962. Über die Möglichkeiten der Identifikation von Knochen aus Leichenbränden, Mitteilungen der Sektion Anthropologie 6: 15. Işcan, M. and Loth, S.R. 1993. Casts of Age Phases from the Sternal End of the Rib for White Males and Females. Bellvue, CO. Јановић, А. и Ђукић, К. у припреми, Антрополошки извештај за спаљене скелетне остатке са локалитета Стари Лудош, Ватин и Вршац Ат. Лазић, Ђ., Бакић, Д. и Софранић, А. 2005. Прелиминарни резултати археолошких ископавања бронзанодопске хумке на локалитету Илирско гробље – кампања 2004. Петничке свеске 57: 273-280. Maresh, M.M. 1970. Measurements from roentgenograms. In: Human Growth and Development,ed. R.W. McCammon. Springfield, IL, 157–200. Meindl, R.S. and Lovejoy, C.O. 1985. Ectocranial suture closure: a revised method for the determination of skeletal age at death based on the lateral-anterior sutures. American Journal of Physical Anthropology 68: 57-66. Миладиновић-Радмиловић, Н. 2009. Прилог методологији антрополошке обраде спаље-них коштаних остатака. Саопштења XLI: 7-23. Shipman, P., Foster, G. and Schoeninger, M. 1984. Burnt Bones and Teeth: An Experimental Study of Color, Morphology, Crystal Structure, and Shrinkage. Journal of Archaeological Science 11: 307-325. Ubelaker, D.H. 1979. Human Skeletal Remains: Excavation, Analysis and Interpretation. Washington, DC

Категорија:Археолошка налазишта у Србији Категорија:Историја Мионице