мини|Похвала кнезу Лазару, Јефимија мини| Бриџет Рилеј, Bolt of Colour, 2017-2019, Марфа, Тексас Иако су се жене уметнице током историје бавиле стварањем уметности, њихов рад, у поређењу са радом њихових мушких колега, често је потцењен. Западни канон је историјски више ценио мушки рад над женским. Многа женска дела такође су погрешно приписана мушкарцима уметницима. Распрострањено препознавање дела уметница убрзало се јер су наставиле да производе уметничка дела. Преовлађујући стереотипи о половима довели су до тога да су одређени материјали, попут текстила или влакана, првенствено повезани са женама, упркос томе што су некада постојале категорије, попут керамичке уметности, у којој су учествовали и мушкарци и жене. Поред тога, уметнички облици од текстила и тканина, деградирани су у категорије попут "уметност и занат", уместо у ликовну уметност.Aktins, Robert. "Feminist art." Museum of Contemporary Art, Los Angeles. 1997 (retrieved 23 Aug 2011)
Жене у уметности суочене су са изазовима због родних пристрасности у уобичајеном свету ликовне уметности. Често су се сусретале са потешкоћама у обуци, путовањима и трговању својим радовима, као и у стицању признања. Почев од касних 1960-их и 1970-их, феминистичке уметнице и историчари уметности створиле су феминистички уметнички покрет. Штавише, истражују и улогу жене у историји уметности као и у друштву.
Праисторијско доба мини| Гвион Гвион камене слике пронађене у северозападном региону Кимберли у западној Аустралији Нема података о томе ко су били уметници праисторијских раздобља, али студије многих раних етнографа и културних антрополога указују да су жене често биле главне занатлије у неолитским културама, у којима су стварале грнчарију, текстил, корпе, осликавале површине и израђивале накит. На пећинским сликама ове ере често су отисци људских руку, од којих се 75% може идентификовати као женске."Were the First Artists Mostly Women?" "National Geographic", October 9, 2013
Керамичка уметност Постоји дуга историја керамичке уметности у готово свим развијеним културама, а често су керамички предмети сви уметнички докази који су остали од несталих култура, попут културе Нок у Африци пре више од 3000 година.Breunig, Peter. 2014. Nok: African Sculpture in Archaeological Context: Културе посебно карактеристичне по керамици укључују кинеску, критску, грчку, персијску, мајанску, јапанску и корејску културу. Постоје докази да је грнчарија независно изумљена у неколико региона света, укључујући Источну Азију, потсахарску Африку, Блиски исток и Америку. Непознато је ко су биле занатлије.
Древна историјска ера лево|мини| Традиционално ткање кошара у Руанди и Бурундију десно|мини| Игисеке, традиционална плетена корпа коју су израђивале жене у долини Рифт у Африци
Афрички континент Геометријска уметност Имигонго потиче из Руанде у источној Африци и повезана је са вековним светим статусом краве. Развила се од мешања крављег измета са пепелом и глином и употребе природних боја. Палета је ограничена на тамну боју земље. Уметност се традиционално повезује са женама уметницама, као и разрађена уметност плетења корпи у том подручју.
Индија „Отприлике три хиљаде година, жене - и само жене - из Митхиле праве побожне слике богова и богиња хиндуистичког пантеона. Стога не претерујемо ако кажемо да је ова уметност израз најискренијег аспекта индијске цивилизације“., Thames and Hudson, Ltd., London,
Класична Европа и Блиски исток Древни записи Хомера, Цицерона и Вергилија помињу истакнуте улоге жена у изради текстила, поезији, музици и другим културним активностима, без расправе о појединим уметницама. Међу најранијим европским историјским записима о појединим уметницама је запис Плинија Старијег, који је писао о великом броју Гркиња које су сликале, укључујући Хелену из Египта, ћерку Тимона из Египта.Women in Art retrieved January 18, 2010 Retrieved January 18, 2010 Неки савремени критичари тврде да Мозаик Александра можда није био дело Филоксена, већ Хелене из Египта. Једна је од ретких именованих жена сликарки која је можда радила у Древној Грчкој,Stokstad; Oppenheimer а сматра се да је произвела слику битке код Исуса која је висила у Храму мира за време Веспазијана.Ptolemy Hephaestion New History (codex 190) Bibliotheca Photius Остале жене су Тимарете, Еирене, Калипсо, Аристарете, Лала и Олимпија. Иако су преживели само неки њихови радови, у старогрчкој грнчарији постоји caputi hydria у колекцији Торно у Милану.The Caputi Hydria Retrieved June 16, 2010 Приписује се грчком сликару из око 460-450. п. н. е. и приказује жене које раде заједно са мушкарцима у радионици у којој су заједно сликали вазе.
Европа
Средњовековни период Уметници из средњовековног периода су Клариса, Диемудус, Енде, Гуда, Хераде од Ландсберга и Хилдегард из Бингена. У раном средњовековном периоду жене су често радиле заједно са мушкарцима. Илуминације рукописа, везови и изрезбарени капители из тог периода јасно показују примере жена које су радиле у овим уметностима. Документи показују да су и оне биле и пивари, месари, трговци вуном и ковачи гвожђа. Уметници тог периода, укључујући жене, били су из малог дела друштва чији је статус омогућио слободу од ових напорнијих врста рада. Жене уметнице често су биле из две писмене класе, или богате аристократске жене или монахиње. Жене у првој категорији често су стварале везове и текстил; оне из друге категорије су често производиле илуминације.
У то време је у Енглеској постојао низ радионица веза, посебно у Кантерберију и Винчестеру; Opus Anglicanum или енглески вез био је већ познат широм Европе - папски инвентар из 13. века бројао је преко две стотине комада. Претпоставља се да су жене готово у потпуности одговорне за ову производњу.
Таписерија из Бајеа Један од најпознатијих везова (то није таписерија) средњовековног периода је Баје таписерија, која је била извезена вуном на девет платнених плоча и дугачка 230 стопа. Њених око седамдесет сцена приповеда о битки код Хејстингса и Норманском освајању Енглеске. Таписерија из Бајеа можда је настала у комерцијалној радионици од стране краљевске или аристократске дама и њене пратње, или у радионици у женском манастиру.
Високи средњи век У 14. веку је документована краљевска радионица са седиштем у Лондонској кули. Илуминација рукописа пружа нам многе именоване уметнике из средњовековног периода, укључујући Енде, шпанску монахињу из 10. века; Гуду, немачку монахињу из 12. века; и Кларису из 12. века у баварском скрипторијуму.
У многим деловима Европе, са грегоријанским реформама из 11. века и порастом феудализма, жене су се суочиле са многим ограничењима са којима се нису суочавале у раном средњовековном периоду. Са овим друштвеним променама, статус самостана се променио. На Британским острвима, Норманско освајање је означило почетак постепеног пропадања самостана као седишта учења и места где су жене могле стећи моћ. Самостани су постали подређени мушким опатима, уместо да им је на челу била игуманија, као што је то било раније. У паганској Скандинавији (у Шведској) једина историјски потврђена женска мајсторица руна, Гунборга, радила је у 11. веку.Upplands runinskrifter 1, s. 307 ff. мини| Хилдегард из Бингена, Scivias Међутим, у Немачкој, под Отонском династијом, самостани су задржали свој положај институција учења. То је можда делимично због тога што су самостане често водиле и насељавале неудате жене из краљевских и аристократских породица. Према томе, највећи рад жена из касног средњовековног доба потиче из Немачке, као пример дела Хераде од Ландсберга и Хилдегарде од Бингена. Хилдегард из Бингена (1098–1179) посебно је леп пример немачког средњовековног интелектуалца и уметника. Написала је Божанска дела једноставног човека, Заслужни живот, шездесет пет химни, чудесну представу и дугачку расправу од девет књига о различитим природама дрвећа, биљака, животиња, птица, риба, минерала и метала. Од малена је тврдила да има визије. Када је Папинство подржало ове тврдње, њен положај важног интелектуалца био је појачан. Визије су постале део једног од њених основних дела 1142. године Scivias (Упознај Господње путеве), које се састоји од тридесет и пет визија које се односе и илуструју историју спасења. Илустрације у Scivias-у, како је приказано на првој илустрацији, приказују Хилдегард како доживљава визије док седи у манастиру у Бингену. Оне се у великој мери разликују од осталих створених у Немачкој током истог периода, јер их одликују светле боје, нагласак на линији и поједностављени облици. Иако Хилдегард вероватно није писала слике, њихова идиосинкратска природа наводи на веровање да су настале под њеним блиским надзором.
У 12. веку расли су градови у Европи, заједно са растом трговине, путовања и универзитета. Ове промене у друштву изнедриле су и промене у животу жена. Женама је било дозвољено да воде послове мужева ако су удовице. Супруга Бат из Чосерових Кентерберијских прича једна је од таквих случајева. У то време женама је такође било дозвољено да буду део неких занатских цехова. Евиденција цехова показује да су жене биле посебно активне у текстилној индустрији у Фландрији и северној Француској. Средњовековни рукописи имају много маргиналија које приказују жене са вретенима. У Енглеској су жене биле одговорне за стварање богатих везова за црквену или световну употребу на одећи и разним врстама завеса. Жене су такође постале активније у илуминацији. Одређени број жена вероватно је радио заједно са својим мужевима или очевима. До 13. века већина илуминираних рукописа производиле су се у комерцијалним радионицама, а крајем средњег века, када је производња рукописа постала важна индустрија у одређеним центрима, чини се да су жене представљале већину запослених уметника и писара, нарочито у Паризу. Појава штампања, и илустрација књига на графичким техникама дрворезу и гравирању, где су жене биле мало укључене, представља корак уназад у напретку жена уметника.
У међувремену, Јефимија (1349-1405) Српкиња, племкиња, удовица и православна монахиња постала је позната не само као песникиња која је написала јадиковку за својим умрлим сином Угљешом, већ и као вешт рукописац и гравер. Њена тужбалица за вољеним сином која је овековечила тугу свих мајки које оплакују своју преминулу децу, била је уклесана на полеђини диптиха (икона са две плоче која представља Богородицу и Дете) коју је Теодосије, епископ Сера, поклонио беби Угљеши на крштењу. Уметничко дело, које је већ било драгоцено због злата, драгог камења и лепог урезивања на дрвеним плочама, постало је непроцењиво након што је на леђима урезана Јефемијина тужбалица.
У Венецији у 15. веку, за ћерку уметника стакла Ангела Баровијера, знало се да је била уметница која је стајала иза одређеног дизајна стакла из млетачког Мурана. Била је то Маријета Баровијер, венецијанска уметница стакла.
Ренесанса Уметници из ренесансног доба укључују следеће жене: Софонизба Ангвисола, Луција Ангвисола, Лавинија Фонтана, Феде Галиција, Дијана Скултори Гиси, Катерина ван Хемесен, Естер Инглиш, Барбара Лонги, Марија Ормани, Маријета Робусти (кћер Тинторета), Проперција де'Росси, Левина Терлинк, Мајкен Верхулст и Света Катарина из Болоње.3 women artists in Italy Retrieved June 14, 2010 Retrieved June 14, 2010 мини| Луција Ангвисола, Доктор из Кремоне, 1560, Музеј Прадо, Мадрид