Аустроазијски језици су велика језичка породица распрострањена у Југоисточној Азији и раштрканим заједницама у источној Индији и Бангладешу. Префикс аустро у латинском значи југ, дакле ради се о језицима са југа Азије. Њима се служи око 95 милиона људи.

Лингвисти сматрају да аустроазиски језици поникли из овог региона, док су остали језици који се ту данас говоре (индоевропски, таи-кадаи, дравидски и сино-тибетански) резултат каснијих миграција.

Аустроазијски језици се традиционално деле у две групе: мон-кмер језици Југоисточне Азије и североисточне Индије и мунда језици источне и централне Индије, делова Бангладеша и острва Никобари. Укупно их има 151, од којих 132 припада мон-кмер групи, док је 19 језика у групи мунда.

Класификација

Постоји неколико класификација аустроазијских језика спроведених по различитим критеријумима.

Мунда језици (19 језика, 10 милиона говорника) Северни мунда језици (10 језика, 9,5 милиона говорника) сантали мундари хо корку Јужни мунда језици (9 језика, 0,6 милиона говорника) карија сора Мон-кмер језици (132 језика, 85 милиона говорника) Источни мон-кмер кмерски (или камбоџански, 1 језик, 8—10 милиона говорника) пеар (6 језика, 12 хиљада говорника) бахнар (36 језика, 1 милион говорника) кату (16 језика, 1 милион говорника) вијет-муонг (10 језика укључујући вијетнамски, 71 милион говорника) Северни мон-кмер каси (3 језика, 1,1 милиона говорника) палаунг-ва (20 језика, 1,8 милиона говорника) кму (14 језика, 0,6 милиона говорника) Јужни мон-кмер мон (2 језика, 1 милион говорника) асли (19 језика, 60 хиљада говорника) паљу-пакан (5 језика, 15 хиљада говорника) никобарски (6 језика, 35 хиљада говорника)

Најзначајнији аустроазијски језици су вијетнамски (70 милиона говорника), кмерски (8 милиона), сантали (6 милиона) и мундари (2 милиона).

Аустроазијске миграције и археогенетика

Мицуру Сакитани сугерише да су хаплогрупа О1б1, која је уобичајена код аустроазијских народа и неких других етничких група у јужној Кини, и хаплогрупа О1б2, која је уобичајена код данашњих Јапанаца и Корејаца, потиче од раних земљорадника пиринча из Индокине.崎谷満『DNA・考古・言語の学際研究が示す新・日本列島史』（勉誠出版　2009年）　 Друга студија сугерише да је хаплогрупа О1б1 главна аустроазијска очинска лоза, а О1б2 „парааустроазијска“ лоза народа Корејаца и Јајоја.

Једна студија из 2021. аутора Тагоре et al, утврдила је да су се протоаустроазијски говорници одвојили од изворне популације базалне источне Азије, пореклом из континенталне југоисточне Азије и североисточне Индије, што је такође довело до других популација повезаних с источном Азијом, укључујући Североисточне Азијате и староседилачке народе Америке. Протоаустроазијски говорници се могу повезати са материјалном културом Хоабинхијана. Из континенталне југоисточне Азије, аустроазијски говорници проширили су се на Индијски потконтинент и поморску југоисточну Азију. Постоје докази да су се касније повратне миграције из више северноисточноазијских група (као што су говорници кра-даја) спојиле са аутохтоним становницима југоисточне Азије, што је допринело фрагментацији уоченој међу савременим говорницима аустроазијског језика. На Индијском потконтиненту, аустроазијски говорници, посебно мундари, мешали су се са локалним становништвом. Штавише, закључили су да њихови резултати не подржавају генетски однос између древних ловаца-сакупљача Југоисточне Азије (Хоабинхијана) са групама сродним Папуанцима, као што су претходно предложили Макол et al. 2018, али да ове древне становнике Југоисточне Азије карактерише базално источноазијско порекло. Аутори су на крају закључили да генетика не кореспондира нужно са лингвистичким идентитетом, указујући на фрагментацију савремених аустроазијских говорника.

References

Sources

. Canberra, A.C.T., Australia: Dept. of Linguistics, Research School of Pacific Studies, Australian National University.

Alves, Mark J. (2015). Morphological functions among Mon-Khmer languages: beyond the basics. In N. J. Enfield & Bernard Comrie (eds.), Languages of Mainland Southeast Asia: the state of the art. Berlin: de Gruyter Mouton, 531–557. Bradley, David (2012). "", in Rint Sybesma (ed.), Encyclopedia of Chinese Language and Linguistics.

Diffloth, Gérard. . "The contribution of linguistic palaeontology and Austro-Asiatic". in Laurent Sagart, Roger Blench and Alicia Sanchez-Mazas, eds. . 77–80. London: Routledge Curzon. Filbeck, D. . . Pacific linguistics, no. 49. Canberra: Dept. of Linguistics, Research School of Pacific Studies, Australian National University. . (German language) .. . Peiros, Ilia. 1998. Comparative Linguistics in Southeast Asia. Pacific Linguistics Series C, No. 142. Canberra: Australian National University. . . Canberra: Australian National University. Pacific Linguistics. . London oriental bibliographies, v. 2. London: Oxford University Press, 1963.

van Driem, George. (2007). . Zide, Norman H., and Milton E. Barker. (1966) Studies in Comparative Austroasiatic Linguistics, The Hague: Mouton (Indo-Iranian monographs, v. 5.).

Mann, Noel, Wendy Smith and Eva Ujlakyova. 2009. Chiang Mai: Payap University.

Sidwell, Paul. 2016. . E. K. Brown (ed.) Encyclopedia of Languages and Linguistics. Oxford: Elsevier Press. Gregory D. S. Anderson and Norman H. Zide. 2002. Issues in Proto-Munda and Proto-Austroasiatic Nominal Derivation: The Bimoraic Constraint. In Marlys A. Macken (ed.) Papers from the 10th Annual Meeting of the Southeast Asian Linguistics Society. Tempe, AZ: Arizona State University, South East Asian Studies Program, Monograph Series Press. pp. 55–74.

Спољашње везе

Класификација

Swadesh lists for Austro-Asiatic languages (from Wiktionary's Swadesh-list appendix) Austro-Asiatic at the Linguist List MultiTree Project (not functional as of 2014): Genealogical trees attributed to Sebeok 1942, Pinnow 1959, Diffloth 2005, and Matisoff 2006 Mon–Khmer Languages Project at SEAlang Munda Languages Project at SEAlang RWAAI (Repository and Workspace for Austroasiatic Intangible Heritage) RWAAI Digital Archive (CNRS)

Категорија:Језичке породице Категорија:Аглутинативни језици