Песма леда и ватре () је недовршени серијал романа епске фантастике америчког аутора Џорџа Р. Р. Мартина. Мартин је започео писање романа 1991. године, а први роман је објављен 1996. Првобитно је планиран као трилогија, али се серијал тренутно састоји од 5 књига са још 2 које су планиране. Као додатак има још три новеле, а планиране су још неколико. Синопсис новела је изведен из главног синопсиса серијала.
Прича Песме леда и ватре се догађа у измишљеном свету, углавном на континенту званом Вестерос, али такође и на великој копненој маси на истоку знаном као Есос. Раса већине ликова је људска, али како серијал одмиче друге расе се додају, као на пример Туђини, надљудска хладна раса са Севера за коју се веровало да је истребљена, и змајеви који бљују ватру са Истока. Радња се дешава са тачке гледишта из трећег лица са прегршт ликова (31 на крају пете књиге).
Главна прича има три засебна тока, али како радња одмиче они се све више преплићу. Први ток је династички грађански рат за контролу над Вестеросом између неколико породица. Друга је растућа претња од Туђина, који се налазе иза великог леденог зида на северној граници Вестероса. Трећа је амбиција Денерис Таргарјен, протеране ћерке краља убијеног 15 година раније у другом грађанском рату, да се врати у Вестерос и поврати престо.
Серијал је преведен у више од 30 језика. Четврта и пета књига су заузеле врх листе бестселера Њујорк Тајмса 2005. и 2011. године. Укупно продато је више од 15 милиона примерака књига широм света. Једна од додатних новела је добила -{Hugo Award}- у категорији научне фантастике. Серијал је подлога многим другим делима укључујући и телевизијску серију ХБО-а Игра престола, серијал стрипова, карташким играма, таблерским играма и двема видео играма.
Радња
Песма леда и ватре прати три главне радње, које су подељене географски и ликовима. Сви догађаји су испричани из перспективе лика који их посматра. Смештена у Седам краљевстава на измишљеном континенту званом Вестерос, главна радња описује многе борбе за Гвоздени престо, после краљеве смрти у првој књизи. Друга радња се дешава на крајњој северној граници Вестероса, на огромном зиду, сазиданом од леда и шљунка, који штити краљевство од митских створења северно од њега. Трећа радња се дешава у огромном источном континенту званом Есос и прати авантуре ћерке краља и претходне владајуће династије, која жели да поврати престо.
Игра престола започиње владавином Роберта Баратеона на Вестеросу. После његове смрти, током прве књиге, његов син Џофри преузима Гвоздени престо уз подршку мајчине снажне породице, куће Ланистера. Када лорд Едард Старк, Робертова десница, открије да Џофри и његови брат и сестра нису у ствари Робертова деца, Робертова млађа браћа Станис и Ренли започињу борбу за престо. У међувремену, неколико регија се отцепљује од краљевства: Едардов најстарији син Роб је проглашен за Краља на Северу и Белон Грејџој за краља Гвоздених острва. Овај такозвани рат Пет краљева је у пуном јеку до половине друге књиге (Судар краљева) са још неколико људи који се придружују борби за власт.
У међувремену, зима стиже на Вестерос са севера. Огроман зид од леда и шљунка је конструисан на крајњем северу пре више хиљада година, са циљем да чува границу од северних претњи попут Туђина, мистичних створења који нису виђени пре више од 8000 година. Заклето братство Ноћне страже, које брани Зид, углавном се сукобљавало са људским дивљанима који живе иза Зида, све док се нису опет појавили први Туђини на почетку Игре престола. Прича Ноћне страже се углавном прича из перспективе Џона Снежног, копилета Неда Старка, који се уздиже кроз рангове Страже и сазнаје за праву претњу са севера. До краја треће књиге Олује мачева, радња се све више спаја са грађанским ратом на југу. Станис, једини преживели од првобитних петоро зараћених краљева, долази на Зид да га брани од инвазије дивљана. У петој књизи, Плес са змајевима, Џофријев млађи брат Томен влада Гвозденим престолом, са његовом мајком, а касније и ујаком који касније постаје и регент, док се зима полако приближава главном граду.
Прича Денерис Таргарјен, последњег припадника куће Таргарјена и још једног борца за престо, је углавном засебна све док јој се више главних ликова не придруже у Плесу са змајевима. Живећи у егзилу на континенту Есосу, Денерисине авантуре приказују њене растуће способности владара. Њено уздизање прати рођење три змаја, створења за које се мислило да су истребљени. Због породичног грба ова створења имају само симболично значење све док довољно не порасту и употребе се тактички за заузимање Гвозденог престола.
Историја издавања Преглед Све информације испод су са америчког издања. Серијал је преведен на више од 20 језика.
#НасловСтранеПоглављаАудио књигаГодина издавања1.Игра престола807 (704 тврди повез)7333-{h}- 53-{m}-Август 1996.2.Судар краљева969 (784 тврди повез)7037-{h}- 17-{m}-Фебруар 1999.3.Олуја мачева1128 (992 тврди повез)8247-{h}- 37-{m}-Новембар 2000.4.Гозба за вране976 (784 тврди повез)4631-{h}- 10-{m}-Новембар 2005.5.Плес са змајевима1136 (959 тврди повез)7348-{h}- 56-{m}-Јул 2011.6.Ветрови зиме(Необјављена)7.Сан о пролећу(Необјављена)
Три новеле засноване на поглавља су изведене из књиге и објављиване између 1996. и 2003. године: -{Blood of the Dragon}- () (Јул 1996), заснована на Денерисиним поглављима књиге Игра престола. -{Path of the Dragon}- () (Децембар 2000), заснована на Денерисина поглављима књиге Олуја мачева. -{Arms of the Kraken}- () (Март 2003), заснована на поглавља Гвозденог острва из књиге Гозба за вране.
Прве три књиге (1991—2000) thumb|Џорџ Р. Р. Мартин, аутор серијала Џорџ Р. Р. Мартин је већ био успешан писац научне фантастике и телевизијски сценариста, пре писања Песме леда и ватре. Мартин је издао своју прву причу 1971. године, а први роман 1977. До половине 1990-их, добио је три Хјуго награде, две Небјуле и друге награде за писање кратких фикцијских прича. Иако су његове књиге добро примљене међу заједницом фантастичне фикције, његово читалаштво је остало релативно мало, па је Мартин узео посао писца у Холивуду средином 80их. Углавном је радио на оживљавању Зоне сумрака током целе 1986. и серије -{Beauty and the Beast}- () од 1987. до 1990. Такође је развио своје ТВ пилоте и писао филмска сценарија. Постајући фрустриран што његове пилот епизоде и сценарија нису разматране, постао је уморан од телевизијског ограничења буџета. Често се од њега захтевало да избацује поједине ликове и сцене битака, због недостатка буџета. Ово је натерало Мартина да се опет окрене писању књига. Волећи дела Џ. Р. Р. Толкина у свом детињству, желео је да пише епску фантастику, али није имао никакву одређену идеју.
Док је Мартин правио паузу између два холивудска пројекта 1991. године, започео је писање научно фантастичног романа Авалон (). После три поглавља, добио је идеју о дечаку који посматра обезглављење човека и проналажење језовука у снегу, што ће у ствари постати прво поглавље после пролога у Игри престола. Остављајући Авалон на страну, Мартин је завршио ово поглавље за неколико дана и постао је сигуран да је оно део веће приче. После још неколико поглавља, Мартин је увидео да је његова нова књига у ствари епска фантастична прича, па је почео да прави мапе и родослове. Међутим, писање ове књиге је било прекинуто на неколико година, када се Мартин вратио у Холивуд да буде продуцент серије -{Doorways}-, коју -{ABC}- није никада приказао.
Настављајући да ради на Игри престола 1994. године, Мартин је дао прве 200 странице планиране трилогије своме агенту, са намером да наставци Плес са змајевима и Ветрови зиме уследе. Када је Мартин руком написао још 1400 стране, крају трилогије нигде није било. Схватио је да серијал мора да буде дуг барем четири, евентуално шест књига, тачније две трилогије једне приче. Мартин који је волео двосмислене наслове, сматрајући да обогаћују писање, изабрао је за наслов Песма леда и ватре, где су раса хладних Туђина означавали реч „Лед“, а ватрени змајеви реч „Ватра“. Реч „песма“ се већ употребљавала у Мартиновим делима, као што је Песма за Лију () и произилази из његове опсесије са песмама.
Мартин је такође навео песму Роберта Фроста из 1920. године „Ватра и лед“ и шире асоцијације и теме у култури, као што су страст насупрот издаји, као могуће утицаје на наслов дела.
Прегледани рукопис Игре престола је имао 1088 стране (без апендикса), а роман је издат августа 1996. Роберт Џордан, аутор серијала књига Точак времена, написао је кратку белешку о корицама књиге, које су утицале да књига и серијал буду рано прихваћени међу читаоцима фантастике. Пре објављивања Игре престола, издата је новела Крв змаја () и следеће 1997. године добила је Хјуго награду у категорији „Најбоља новела”.
Око 300 страна је отклоњено из Игре престола, да би биле искоришћене за почетак друге књиге Судар краљева. Издата је фебруара 1999. у САД, са 1184 страница без апендикса. Судар краљева је прва књигу из серијала која је доспела на бестселер листу, достигавши 13 место листи бестселера Њујорк тајмса 1999. После успеха филмова Господар прстенова, Мартин је почео да добија прве понуде од разних продуцената за продавање права на серијал.
Мартин је каснио у предавању треће књиге Олује мачева за штампање. Последње поглавље које је написао је било о „Црвеном венчању“, које је познато по насилношћу. Олуја мачева је била дуга 1521 страну без апендикса, што је стварало проблеме многим Мартиновим издавачима широм света. -{Bantam Books}- је Олују мачева издала у форми једне књиге у Сједињеним државама новембра 2000. године, док су едиције на другим језицима подељене на два, три чак и четири дела. Олуја мачева је дебитовала на 12. месту Њујорк Тајмсове листе бестселера.
Премошћавање временске празнине (2000—2011)
После Игре престола, Судара краљева и Олује мачева, Мартин је првобитно намеравао да напише још три књиге. Четврта књига експериментално названа Плес са змајевима, требало је да се фокусира на повратак Денерис Таргарјен на Вестерос и њен улазак у главни конфликт. Мартин је желео да ову причу смести пет година после Олује мачева тако да би млађи ликови могли да одрасту, а змајеви постану већи. Слажући се рано са својим издавачима да нова књига треба бити краћа од Олује мачева, Мартин је желео да напише роман сличан по дужини са Сударом краљева. Дуги пролог је требало да објасни све што се догодило у међувремену.
Године 2001, Мартин је још увек био оптимистичан да ће излазак четвртог наставка бити у последњем кварталу 2002. Међутим, петогодишња празнина није успевала на свим ликовима током писања. Са једне стране, Мартин није био задовољан причањем догађаја само кроз флешбекове и ретроспективу. С друге стране, било му је невероватно да се за тих пет година ништа није могло догодити. После једногодишњег рада на књизи, Мартин је схватио да ће му требати још једна књига која ће повезати догађаје, коју је назвао Гозба за вране (). Гозба за вране се надовезивала одмах после краја треће књиге, па је Мартин на крају одбацио идеју о петогодишњој празнини. Пролог дуг 250 страна је помешан са новим ликовима из Дорне и Гвоздених острва. Ове проширена и коначна прича је доста компликовала Мартинову замишљену радњу. мини|Грб куће Старка, са језовуком на штиту. Дужина рукописа Гозбе за вране је прешла дужину рукописа Олује мачева. Мартин није имао вољу да направи потребне резове, како би довео дужину књиге доступну за штампање, јер би то нарушило ток приче који је имао на уму. Такође није желео да штампа књигу у микроформату, а и одбацио је идеју издавача о дељењу наративне хронологије на „Први“ и „Други део“ Гозбе за вране. Каснећи са књигом, Мартин није ни почео да пише све приче за све ликове, а противио се завршавању књиге без разрешења њихових прича.