Александар Карађорђевић (Топола, 11. октобар 1806 — Темишвар, 3. мај 1885), у старим изворима Георгијевич Черни, био је владајући кнез Србије од 1842. до 1858. године и млађи син вође Првог српског устанка Карађорђа. Једини је кнез Србије који је дошао из династије Карађорђевић.
После пропасти Првог српског устанка, Александар је са оцем напустио Србију и вратио се у њу 1839. поставши ађутант кнеза Михаила Обреновића. На престо су га довели уставобранитељи после свргавања кнеза Михаила Обреновића. Његову владавину је обележио утицај уставобранитеља, по чему се цео период назива режим уставобранитеља. У овом периоду покренуте су озбиљне реформе у Србији и модернизација земље.
Биографија
Најмлађи син Карађорђа и Јелене, Александар, рођен је у Тополи 11. октобра 1806. (по новом календару). Школовао се у Хотину у Бесарабији (Русија), под покровитељством руског цара. Оженио се 1830. године Персидом, ћерком војводе Јеврема Ненадовића и Јованке Миловановић. Имали су десеторо деце: ћерке Полексију, Клеопатру, Јелену и Јелисавету, и синове Алексија, Светозара, Андреја (сва тројица умрли као деца), Петра I, Арсена и Ђорђа.
Крајем 1839. после султанског фермана о потврди кнежевског достојанства Кнеза Михаила Обреновића, породица Карађорђевић вратила се у Србију. Александар је ступио у службу при Главном штабу српске војске, а потом је унапређен у чин поручника и постављен за ађутанта кнеза Михаила.
После политичких сукоба изазваних непоштовањем такозваног „Турског устава“ из 1838.Историја за 7. разред основне школе; Радош Љушић; Завод за уџбенике и наставна средства; Београд; 2008. и абдикације Милоша, а затим и Михаила Обреновића, на народној скупштини одржаној на Врачару, 14. септембра 1842, Александар Карађорђевић изабран је за кнеза Србије. Након признавања кнежевске титуле од стране Русије и Турске, кнез Александар се окренуо реформама и увођењу нових установа, како би се убрзао развој српске државе. Донет је кодекс грађанског права, уведена стајаћа војска, основана тополивница у Крагујевцу (1853. г), унапређене су постојеће и основане нове школе, Народна библиотека и Народни музеј. Донет је Грађански законик 1844. године.
Његов братанац Ђорђе, син старијег брата Алексе, једно време је служио код њега као ађутант.
У Мађарској револуцији 1848. у Војводини, учествују и чете добровољаца из Србије под командом Стевана Книћанина, које је као помоћ Србима у њиховој борби за аутономију послао кнез Александар Карађорђевић. Као наставак национално-политичког покрета из 1848, развила се панславистичка идеја о Југословенској краљевини, која је уз „Начертаније“ Илије Гарашанина, четири године раније написан српски политички програм, утицала да основ српске спољне политике постане свест о мисији ослобађања свих јужнословенских народа од аустријске и турске власти.
Током његове владавине су у кнежевини Србији 12. фебруара (31. јануара) 1851. уведена стална породична презимена, по узору на име најстаријег члана породице.
У унутрашњој политици, кнез Александар долази у сукоб са члановима Државног савета, што кулминира сазивањем Светоандрејске народне скупштине у децембру 1858, која је изнудила његову абдикацију.
Током његове владавине је око годину дана пре маја 1853. Ђорђе Малетић саставио химну Кнежевине Србије. Она је постала званична химна око маја 1853, а текст је објављен 15. (3) септембра 1853. у званичним Српским новинама.
После силаска са кнежевског трона, кнез Александар се повукао на своје имање у близини Темишвара (данашња Румунија). Његов миран живот пореметила је оптужба да је за заверенике у атентату на Кнеза Михаила обезбедио новац и оружје. Осуда за дело које није учинио дубоко га је повредила. Династичке борбе су се још више распламсале, и кнез Александар тек тада узима активно учешће у њима. У својим изјавама гнушао се помисли на недело које су му приписивали противници, борећи се свом снагом да на српски престо поново дође један Карађорђевић. Суд у Кнежевини Србији га је у одсуству 27. (15) јула 1868. осудио на 20 година затвора због учешћа у атентату на кнеза Михаила.
Кнез Александар Карађорђевић умро је у Темишвару, 3. маја 1885. године (по новом календару), а сахрањен је у Бечу где му је гроб оскрнављен а лобања украдена 1911. године. Лобања је ускоро пронађена на гробљу у једном жбуну, а посмртни остаци Александра и жене му Персиде су пренесени 22. децембра 1911. (по јулијанском календару) у задужбину Краља Петра I на Опленцу.
Није био задовољан својим синовима Петром и Арсеном, па их је пре смрти у тестаменту обојицу искључио из наследства, и скоро све је оставио средњем преживелом сину Ђорђу. Ђорђе је пре своје смрти наслеђену имовину оставио Арсену. Овај податак је око 1970. у архивама свог оца Арсена пронашао кнез Павле. На основу докумената из архиве је закључио да је Ђорђе "изгледа био најспособнији од њих тројице".
Одликован је високим отоманским одликовањима, Орденом достојанства за ратне заслуге и Великим орденом славе, као и маршалским знаком, портретом падишаха и Нишан имтијаз (Знак достојанства) првог степена.
У Брестовачкој бањи се налази дворац кнеза Александра Карађорђевића.
Породично стабло
Породица
Супружник
имесликадатум рођењадатум смрти Кнегиња Персида 70п 15. фебруар 1813. 29. март 1873.
Деца Са десеторо брачне деце је други међу српским владарима и Карађорђевићима, а укупно је на трећем месту по броју децe пошто је Милош Обреновић имао 16, од којих 8 брачних и 8 ванбрачних, док је Никола I Петровић Његош имао дванаесторо брачне деце. имесликадатум рођењадатум смртисупружник Кнегиња Полексија 1. фебруар 1833. 4. децембар 1914. Константин Николајевић; Александар Прешерн Кнегиња Клеопатра 70п 26. новембар 1835. 13. јул 1855. Милан Петронијевић Кнез Алексије 23. март 1836. 21. април 1841. умро у детињству Кнез Светозар 1841. 17. март 1847. умро у детињству Краљ Петар I 70п 29. јун 1844. 16. август 1921. Кнегиња Зорка Кнегиња Јелена 18. октобар 1846. 26. јул 1867. Ђорђе Симић Кнез Андрија 15. септембар 1848. 12. јул 1864. умро у младости Кнегиња Јелисавета 27. фебруар 1850. 1. јун 1850. умрла у детињству Кнез Ђорђе 70п 10. јануар 1857. 24. децембар 1888. није био ожењен, умро у луци Груж, Дубровник, на броду кнеза Николе Кнез Арсен 70п 16. април 1859. 19. октобар 1938. грофица Аурора Павловна Демидова
Галерија
Напомене Садржај са сајта http://www.royalfamily.org'
Референце
Литература
Спољашње везе Tрибина „Kнез Aлександар Kарађорђевић – у сенци великог оца“ (Центар за културу Нови Сад - Званични јутјуб канал) Александар Kарађорђевић, кнез у сенци историје (Гости: Зоран Мирковић и Небојша Јовановић, Радио Београд 2, емисија „Речено прећутано” - Службена веб страница) Власт и судска власт у периоду Турског устава и уставобранитеља (Политичка ревија, Татјана Кондић, 2015) Београдска имања кнеза Александра Карађорђевића , споменичко наслеђе, Милојко Гордић, 2012. Карађорђев син на српском престолу („Вечерње новости”, фељтон, децембар 2017) Историјска библиотека: Вождов син уценио главу кнеза Милоша Судар челика и огња: Сукоб око Крима - пре 160 година (Политикин забавник бр. 3245, Чедомир Антић, 2014) Све о телеграфу: Како је настао, ко га је изумео и како је дошао у Србију пре 160 година (Телеграф, 6. април 2015) Привредна историја Србије: Тополивница (РТС Културно-уметнички програм - Званични канал) Привредна историја Србије: телеграф, телефон и електрика (РТС Културно-уметнички програм - Званични канал)) Поводом стопедесетогодишњице Светоандрејске скупштине - Један необележен јубилеј (НСПМ, Мирослав Свирчевић, 30. јул 2009) Светоандрејска скупштина у извештајима енглеских дипломатских представника у Београду (Балканолошки институт,Љубодраг П. Ристић, 1991) Опленац - маузолеј династије Карађорђевић
Категорија:Рођени 1806. Категорија:Умрли 1885. Категорија:Топољани Александар (кнез) Категорија:Српски владари Категорија:Српски кнезови Категорија:Кнезови Србије Категорија:Сахрањени у Цркви Светог Ђорђа на Опленцу