Битка код Вернеја (, 17. августа 1424), била је победа Енглеза у Стогодишњем рату.
Позадина
Мир у Троау Француска је од 1407. била захваћена грађанским ратом Армањака и Бургунђана, два огранка владајуће династије. После победе Хенрија V код Азенкура (25. октобра 1415), Енглези су до почетка 1419. заузели Нормандију и северне покрајине Француске и продрли све до Париза, који је од маја 1418. био у рукама Бургунђана. Након што је њихов вођа, Жан Неустрашиви, убијен на преговорима са престолонаследником Шарлом, вођом Армањака (код Монтроа), Бургунђани су децембра 1419. у Руану склопили савез са Хенријем V. Затим, 21. маја 1420. су у име малоумног краља Шарла VI потписали мир у Троау, којим су, у суштини, предали Француску Хенрију V: престолонаследник Шарл је разбаштињен (проглашен копилетом), а француски краљ признао је Хенрија за свог наследника.Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 9), Војноиздавачки завод, Београд (1975), стр. 162
Рат Армањака против Енглеза Међутим, странка Армањака на челу са престолонаследником Шарлом није признала мир у Троау: њих је подржавао већи део Француске јужно од Лоаре, и многа властела и градови у северној Француској. Да би постао стварни краљ Француске, Хенрију је предстојала дуга и исцрпљујућа борба за освајање бројних армањачких утврђених упоришта по читавој Француској.
Почетком 1421. Томас, војвода од Кларенса, брат Хенрија V, кренуо је са војском у Анжу, али је потучен од армањачке војске код Божеа (21. фебруара 1221). Та победа омогућила је престолонаследнику Шарлу да опседне Шартр и склопи тајни савез са војводом Бретање, али Шарлову војску потукао је 30. августа 1421. војвода Бургундије код Манс-ан-Вимеа (). Смрт Хенрија V и намесништво Хенри V је после дуге опсаде заузео Мо (2. маја 1422) и 30. маја 1422. ушао у Париз, али била је то последња победа Хенрија V - умро је 3 месеца касније. У име његовог осмомесечног сина Хенрија VI, постао је намесник у Француској Џон, војвода од Бедфорда (), веома способан политичар и војсковођа. У октобру 1422. умро је и Шарл VI, а престолонаследник се прогласио за краља као Шарл VII и наставио борбу против Енгеза и Бургунђана.
Први значајнији успеси војводе од Бедфорда били су склапање тројног савеза између Енглеске, Бургундије и Бретање и победа енглеско-бургундске војске код Кравана на реци Јони (31. јула 1424).
Битка Енглеска војска од око 12.000 бораца, под командом војводе од Бедфорда, сукобила се 17. августа 1424. код Вернеја у Нормандији () са далеко надмоћнијом француско-шкотском војском под командом Жана II, војводе од Алансона (), и шкотског грофа Арчибалда Дагласа (). Енглези су се постројили у једноредни борбени поредак: у центру су поставили сјахале коњанике, на крилима срелце, а у позадини још око 2.000 стрелаца. Французи (око 18-20.000) са око 10.000 Шкотланђана слично су се постројили, с тим што је на крилима било по 200-300 коњаника-копљаника.Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 10), Војноиздавачки завод, Београд (1976), стр. 436
Надмоћније француске снаге успеле су да пробију борбени поредак Енглеза до њихове коморе, али су, дочекане кишом стрела, принуђене на повлачење. У том тренутку енглеске снаге прешле су у противнапад и гоњење противника ка Вернеју. Становништво Вернеја затворило је градску капију, па су француско-шкотске снаге биле масакриране у рововима око зидина града. Последице Французи и Шкотланђани имали су око 5.000 погинулих и 200 заробљених, а Енглези око 1.600 погинулих. Основни циљ војводе од Бедфорда био је да се пробије до Лоаре, а затим пређе у освајање јужног дела Француске. Појачана свежим снагама са Острва, енглеска војска је почетком октобра 1428. почела опсаду Орлеана, јединог француског упоришта северно од Лоаре. Борбе око Орлеана биле су прекретница у Стогодишњем рату.
Референце
Категорија:Битке Стогодишњег рата Категорија:1424.