мини|Статуа Симона од Трента, италијанског детета, за чији су нестанак и смрт оптужени Јевреји. Крвна клевета (или крвна оптужба) је лажна оптужба или тврдња да верске мањине, обично Јевреји, убијају децу како би користили њихову крв у својим верским обредима.
Крвне клевете су се углавном заснивале на томе да су Јевреји узимали људску крв и користили је при прављењу маце, бесквасног хлеба који једу током празника Пасхе. Овај елемент оптужбе наводно је одсутан у најранијим клеветама у којима су тадашњи Јевреји оптуживани за поновно извођење распећа Исуса Христа.
Оптужбе често тврде да је крв деце хришћана посебна, а историјски гледано, тужбе за клевету су изнете како би се објаснили иначе необјашњиви случајеви смрти деце. У неким случајевима, наводне жртве људских жртава постале су поштоване као хришћански мученици. Тројица од њих - Вилијам од Норвича, Мали Свети Хју од Линколна, Симон од Трента - постали су предмет локалних култова и поштовања; и иако никада није канонизован, поштовање Сајмона је додато општем римском календару. Једно дете које су наводно убили Јевреји, Гаврило из Бјалистока, канонизовала је Руска православна црква.
У јеврејским предањима, крвне клевете су послужиле као подстрек за писање Прашког Голема (енг. Golem of Prague), који је написао рабин Џуд Лав бин Безалел у 16. веку. Према Валтеру Лакеру:
Израз „крвна клевета“ је такође коришћен у односу на било коју непријатну или штетну лажну оптужбу, па је као резултат тога добио шире метафоричко значење. Међутим, ова шира употреба израза остаје контроверзна, јер се јеврејске групе томе противе.
Референце
Категорија:Антисемитизам Категорија:Историја Јевреја Категорија:Антисемитизам у Османском царству