Роман страве или роман страве и ужаса је врста романа у коме се изазива осјећање страха или ужаса радњом пуном тајанствених обрта, натприродних личности, убистава и убилачких средстава. Структура романа страве се реализује у грађењу напетости код читаоца гомилањем застрашујућих чинилаца и изненадним промјенама ситуација. Роман страве се развијао у Енглеској у 18. вијеку у облику тзв. готског романа у дјелима Хораса Волпола (Отрантски замак, 1765) који се сматра и зачетником овог стила; Ен Редклиф (Удолфове тајне, 1794). У 19. вијеку напознатији романи страве су Франкенштајн Мери Шели (1818) и Дракула Брема Стокера (1897). У књижевности 20. вијека се губи интерес за ову врсту литературе која је у својој суштини била производ аматерског интересовања за средњи вијек, а њена публика се приклања новом криминалном или научно-фантастичном роману.
Литература
Birkhead, E., The Tale of Terror, 1921. Railo, E., The Haunted Castle, 1927. Klein, J., Der gotische Roman, 1974. Schönert, I., Schauriges Behagen und distanzierter Schrecken, 1977. Lichitis, F., Schauerroman und Deismus, 1978.
Категорија:Књижевност Категорија:Књижевне врсте