Анизокорија је стање које се карактерише неједнаком величином зеница ока. Може да буде конгенитална или стечена.
Етиологија
Постоје различити узроци који доводе до ове абнормалности, од физиолошких стања до веома тешких и опасних поремећаја. Анизокорија у блажој форми (неједнакост зеница 0,3-0,5 -{mm}-) се јавља физиолошки код 20% популације. Други узоци су Хорнеров синдром, парализа окуломоторних нерава, повреде, хируршки захвати, коришћење одређених медикамената (нпр. капи за очи, кокаин), па све до различитих неуролошких обољења.
Клиничка слика
Код многих болесника се анизокорија открива случајно, јер је болест асимптоматска. Када се симптоми јаве, то могу бити диплопије (дупло виђење), фотофобија (преосетљивост на светлост), главобоље и замагљен вид.
Дијагноза
Дијагноза се поставља на основу анамнезе и прегледа пацијента. Испитује се величина зеница при светлости и у мраку, њихова реакција на светлост, акомодација ока, а врши се и преглед процепном лампом, тонометријом и допунске методе за испитивање основног обољења.
Уколико је патологија изражена на мањој од две зенице, она се неће ширити у условима смањене количине светлости (што се очекује код здравог ока). Тада се углавном сумња на поремећај симпатичких нерава (што је једна од одлика Хорнеровог синдрома).
У супротном, ако је абнормална зеница већа од оне на здравом оку, она се неће смањивати у условима веће количине светлости. У том случају, узрок је вероватно дефект парасимпатичких нервних влакана изазван нпр. парализом окуломоторног живца.
Лечење
Терапија зависи од узрока који је довео до анизокорије. Физиолошка анизокорија и анизокорија без симптома се не лече. У осталим случајевима, лечи се основно обољење.
Референце
Спољашње везе Анизокорија
Категорија:Очне болести