Војислав Блазнавац

Војислав М. Петровић — Блазнавац (Београд, 14. октобар 1869 На његовом споменику на новобеоградском гробљу, записано је да је рођен 1./14. октобар 1869. године. — Београд, 19. мај 1935 https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1935/05/20?pageIndex=00006, „Политика“, 20. мај 1935.) био је српски коњички пуковник и командант Краљеве гарде, син генерала Миливоја Петровића Блазнавца (намесник кнеза Милана Обреновића) и Катарине Константиновић, унуке господара Јеврема Обреновића.

Биографија Био је син српског генерала и државника (намесник малолетног кнеза Милана Обреновића) Миливоја Петровића Блазнавца (1824—1873) и Катарине Константиновић (1848—1910), унуке господара Јеврема Обреновића (1790—1856), обор-кнеза Шабачке нахије, од кћерке Анке. У Београду је завршио основну школу, гимназију и Војну академију, у двадесетој класи. Као и његов ујак Александар A. Константиновић (1848—1914) раније, био је српски коњички пуковник и командант Краљеве гарде.Милан Јовановић Стојимировић, „Силуете старог Београда“, лево|мини|Војислав и Даница Блазнавац Био је ожењен Даницом Рашић (1878—1959) Братислава Костић, „Ново гробље у Београду“, У гробници Блазнавца почивају и прим. др Сретен Красић (1895—1980), хирург и др Антица Красић (1897—1984)., сестричином Алексе Спасића из Смедерева, економисте, члана Напредне странке, министра, ожењеног удовицом грофа Петра Чарнојевића, Ружом Чарнојевић, кћерком капетан - Мише Анастасијевића. Спасићи из Смедерева су породица пуковника Татар - Јованче Спасића, сарадника књаза Милоша Обреновића. Војислав и Даница нису оставили потомства.

O пореклу његове породице, „Јасеница“ Боривоја М. Дробњаковића (1890—1961) каже: „Антонијевићи (Гавриловићи, Николићи), 9 к., Слава св. Лука. Доселио се најпре Глигорије, старешина манастира Благовештења, из Никшића (Црна Гора). Доцније он доведе брата Ристу (који је из Црне Горе морао бежати због убиства) и насели га у Блазнави. Да га Турци не би пронашли промени своју славу св. Стевана и узме да слави св. Луку. Риста је деда пок. Миливоју Блазнавцу, намеснику. Крај у коме су им куће, зове се „Трговчића крај“, по њихову претку Петру, који је био сточарски трговац.“ https://www.poreklo.rs/2013/07/28/poreklo-prezimena-selo-blaznava-topola/ Taj предак Петар, сточарски трговац, био је Ристов син и отац Миливоја Блазнавца. Ако су истините гласине, да је његов отац, Миливој, био ванбрачни син кнеза Милоша Обреновића, поред тога што је његова мајка била унука брата кнеза Милоша, господара Јеврема Обреновића (1790—1856), обор-кнеза Шабачке нахије, од кћерке Анке, његови родитељи су у том случају били ујак и нећака. Ако је Миливој заиста био Милошев ванбрачни син, онда је Војислав био последњи директни потомак по мушкој линији, кнеза Милоша Обреновића.

Преминуо је 19. маја 1935. године, у Београду, као пензионисани коњички пуковник. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.Милан Јовановић Стојимировић, „Силуете старог Београда“, Београд (1971).

thumb|250px|Гроб, Ново гробље у Београду.

Породично стабло

Референце

Литература

„Политика“, 20. мај 1935. М. Јовановић Стојимировић, „Силуете старог Београда“, Београд (1971). Братислава Костић, „Ново гробље у Београду“, Београд (1999). „Јасеница“ Боривој М. Дробњаковић, (1923).

Категорија:Рођени 1869. Категорија:Умрли 1935. Категорија:Официри из Београда Категорија:Официри Војске Краљевине Србије Категорија:Припадници Краљеве гарде Српске војске Категорија:Личности балканских ратова Категорија:Српске војсковође у Првом светском рату Категорија:Солунски борци Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду