Јелена Ангеловски (Панчево, 1980) је професор, доктор наука, блогерка која објављује краће прозне белешке о својим имигрантским искуствима и покретач серијала „Читам, слушам и разумем”.

Биографија Рођена је 1980. у Панчеву. У Београду је завршила Филолошки факултет Универзитета у Београду, на Катедри за српску књижевност. Године 2009. је магистрирала са тезом „Модели приповедања у тетралогији Утопија Павла Угринова” и докторирала дисертацијом „Прозни опус Александра Тишме” коју је одбранила 2014. Радила је као библиотекар у Градској библиотеци Панчево, а од 2006. до 2018. као наставник српског језика у Основној школи „Јован Јовановић Змај”. Била је ментор и наставник у групи за креативно писање и српски језик Регионалног центра за таленте „Михајло Пупин” од 2008. до 2018. године.

Објавила је две заједничке књиге у оквиру групе за Креативно писање Центра за стваралаштво младих, Задаци из марљивости (2000) и Дневник 2000 (2001). Учествовала је у приређивању Сабраних песама Душана Вукајловића. Више година је уређивала Зборник поезије и прозе младих са простора бивше Југославије „Рукописи”. Учествовала је у изради три уџбеника за српски језик у издању „Едуке” из Београда. Писала је поговор за зборник Рестарт: панорама нове поезије у Србији. Објављивала је есеје, приказе и критике у књижевним часописима.

Од 2018. године живи у Швајцарској, у близини Цириха, са супругом и троје деце, где је до октобра 2025. предавала матерњи језик и културу деци српског порекла, у Српској допунској школи. Заједно са Иваном Марчетом је убрзо покренула школу за српски језик и културу „Змај” са неколико група у Цириху и источној Швајцарској, у оквиру којих раде са свим узрасним групама. Школа садржи курсеве за предшколце, школарце, српске културе за одрасле, драмски клуб, курс креативног писања за све узрасте, курс конзервације, за тинејџере и часове српског језика свих нивоа.

Добитница је награде „Раде Обреновић” 2022. од Међународног центра књижевности за децу Змајеве дечје игре, награде града Ниша за књижевност за децу и младе „Малени цвет” и награде „Мали принц” 2023. године за књигу „Мика”.

Године 2024. је објавила књигу Штеловање главе, а 2025. Сеизмограф људског квара.

Српска допунска школа Радила је у Српској допунској школи у кантону Цирих до октобра 2025. године, имала је осам група са преко 130 ђака. Свакога дана је у другом месту држала блок часове, тако да је свака група имала једном недељно наставу. Ученици су се упознали са језиком и културом кроз предмет Српски језик и књижевност. У оквиру предмета Моја отаџбина Србија упознали су основе, појмове природе и друштва у млађим разредима и основе националне историје и географије у старијим. Кроз предмет Основи културе српског народа упознали су музику, покрет, визуелну уметност и српску културу. Часове је држала и ученицима рођеним у Швајцарској.

У оквиру програма сама је креирала план, па је за 2019. годину као тему изабрала уметност, где је са ученицима током јесени снимала филмове, током зиме правила луткарско позориште, у рано пролеће се посветила ликовној уметности (вајању фигура на узору из Лепенског Вира, слике Уроша Предића, Саве Шумановића, Надежде Петровић) затим књижевности и на крају школске године музици и прављењу радио драме. Ученици су потпуно самостално снимили укупно деветнаест кратких филмова, играних и анимираних.

Године 2023. је постала координаторка наставе у Швајцарској Конфедерацији, а током 2024. је исти посао обављала, поред Швајцарске, и за Белгију, Луксембург, Кипар, Чешку, Аустралију и Нови Зеланд.

Читам, слушам и разумем Године 2020. је покренула серијал „Читам, слушам и разумем” који је намењен ученицима Српске допунске школе, али га прате и ученици, наставници и родитељи ученика свих узраста не само у расејању, већ и у Србији. Прве снимљене приче су били текстови Владиславе Војновић и Дејана Алексића. Серијал је посветила ауторима који су у Србији често део школске књижевности коју сматра да би сваки говорник српског језика требало да познаје. Циљ јој је да изабере њихове мање познате текстове, који се често не налазе у читанкама.

Приче су подељене према узрасту, неке су намењене млађем, предшколском узрасту, неке средњем (основна школа), док има неколико прича за младе, старије од дванаест година. Серијалом се укључила у програм Бијенала уметничког дечијег израза 2021. године кроз три емисије у којима је читала текстове италијанских аутора који су преведени на српски језик: Анђеле Нанети „Мој дека је био трешња”, „Телефонске приче” Ђанија Родарија и одломак Силвије Ронкаље „Принцеза Нећу и принц Хоћу”. Први пут је учествовала на фестивалу 2019. године.

Види још Панчево Бијенале уметничког дечијег израза Регионални центар за таленте „Михајло Пупин”

Референце

Спољашње везе Блог Јелене Ангеловски Школа за српски језик и културу „Змај”

Категорија:Рођени 1980. Категорија:Професори из Панчева Категорија:Српски књижевници Категорија:Библиотекари Категорија:Срби у Швајцарској Категорија:Добитници Награде Раде Обреновић