Епитафи на Подовчарском гробљу у Дучаловићима су значајна епиграфска сведочанства и чине поуздане родбинске податке преузете са старих надгробних споменика на Поповића гробљу у селу Дучаловићи, Општина Лучани.
Подовчарско гробље Највеће дучаловачко гробље у истоименом засеоку Подовчар. Налази се на јужној страни Овчара, на потесу Лијешће. Због конфигурације терена приступ гробљу прилично је отежан, а споменици густо прибијени. Уочљиво је да гробље је добро одржавано, с пијететом према прецима.
У прошлости, на Подовчарском гробљу највише су сахрањивани чланови фамилија Пантелић, Радојичић, Ковачевић и Терзић итд. У новије време овде се сахрањују и чланови других фамилија које гравитирају овом заселку. Најстарији датирани споменик подигнут је Синђи Пантелић (†1823), али није искључено да је овде било и старијих споменика.
Галерија
Епитафи
Споменик Синђи Пантелић (†1823) Бог да прости упокојену р. Божју СИНЂУ супругу Филипа Пантелића из Дучаловића која је поживела 3? г. а умрла 1823 г: Овај спомен подиже јој Димитрије Пантелић ђевер њен и Филип муж њен и синови.
Споменик Милутину Пантелићу (†1823) МИЛУТИН син Миленка и Ристе Пантелића рођен 3 Августа 1792. год. Преставио се 28 децембра 1823. год. Овај спомен подиже му његов ожалошћени ђед Јован Пантелић
Споменик Мију Пантелићу (†1845) Раб Божи МИЈА син Глигорија Пантелића Поживи 8 г. а умре 1 Августа 1845.
Споменик Дмитру Марјановићу (†1848) Овде почива ДМИТАР Марјановић Поживи 18 г. Престави се 1848 г.
Споменик Лазару Пантелићу (†1850) ЛАЗАР ПАНТЕЛИЋ поживи 80 г. Умре 1850
Споменик Марку Пантелићу (†1856) Овде почива раб Божи МАРКО Пантелић житељ села Дучаловићи. Поживи 60 г. умре 1856 г.
Споменик Јовану Радојичићу (†1856) Овде почива раб Бож ЈОВАН Радојичић из Дучаловића Поживи 65 г. а Престави се 6 Марта 185б. г. Споменик овај Подиже му Панто син његов
Споменик Сави Радојичић (†1856) Овде почива раба божија дјевица САВА кћи Јована Радојичића из под Овчара. Поживи 19. г. умре 8 септембра 1856. Овај Биљег дала градити сестра еја Роса за вјечни спомен.
Споменик Дмитру Ковачевићу (†1856) Овде почива блажено упокојени р.Б. ДМИТАР Ковачевић бивши житељ дучал. кои Богу у године поживи 65 го: а престави се у вјечност 1 декембра 185б.г. Овај споменик подиже му благодарни син Јован Ковачевић
Надгробни споменик абаџији Гаврилу Ђорђевићу у Дучаловићима овде почива раб Божи ГАВРИЛО син поч: Пантелие Ђорђевића Бивши Абаџија и житељ дучаловски поживи 25. Г. а умре 14: ијануара 1857= споменик оваи Сподиже му верна супруга Его Мара и са знањем и трудом: еја девера Павла Аксентијевића из Тог Села. и подписа Радосав Чикириз от села ртију Помени господи в Царству твоем.
Споменик Јели Јовановић (†1858) Овде почива раба Божија ЕЛА супруга Аксентија Јовановића иначе Пантелића бивши кмет дучаловски поживи 70 год. а престави се 21. Новевра 1858 г. Овај знак биљежи јој благодарни унук еромонах Михаил и: Аксентијевић пострижник Ц: монастира Благовештења
Споменик Стевану Ковачевићу (†1859) овде почива тело СТЕВАНА Ковачевића Умре од 19 г. 16 Марта 1859. г.
Споменик Добросаву Ковачевићу (†1859) Овде почива раба БОЖИ ДОБРОСАВ Ковачевић честитиј домаћин Дучаловски Поживи 62 Г умре 26 априла 1859 г. Овај Биљег подиже му син его
Споменик Николи Пантелићу (†1859) Овде почива раба Божи НИКОЛА Пантелић житељ села Дучаловића. Поживи 60 год. Престави се у вечност 1 Августа 1859 л. Овај Билег Подиже му Димитрије син његов. 2 брата МАРКО с леве а НИКОЛА с десне у покоју леже
Споменик Гаврилу Родојичићу (†1860) Пред овим Билегом тихо почива р:б ГАВРИЛО Радоичић житељ Дучалов. Поживи 40 год. пређе у вечност 26 јану. 1860. Г.
Споменик Пауну Ковачевићу (†1860) ПАУН Ковачевић Б житељ Дучаловскиј поживи б0 г. Умре 17 маја 1860.г. Овај Билег подиже му синовац Јовица зато што свое имање предаде Јовици.
Споменик Ружици Радојичић (†1861) Овде почива Раба Божија РУЖИЦА супруга почившега Јосифа Радојичића из Дучаловића Поживила 42. године а умрла 16 марта 1861. г. Овај Спомен подиже јој мајка и син њен
Споменик Милораду Јелесијевићу (†1862) Овде почива МИЛОРАД Елесијевић из Ртара Поживи 60. г. а код Јовице Ковачевића две г. Зато му е овај Билег подигао ко оцу Умре 1862. г.
Споменик Раду М. Чаруџији (†1863) Овај Билег подиже Никола Милић из Леушића, своме братучеду РАДУ М: Чаругџи. Поживи 24. г. Прес. 16 декем. 1863: г.
Споменик Стани Ковачевић (†1864) СТАНА кћи Гаврила О. Ковачевића Умре 1864. г.
Споменик Јелисавки Пантелић (†1864) Дјевица ЕЛИСАВКА кћи Димитрија Н. Пантелића кмета Дуч. Умре од 4 г. 16 м. 1864. г.
Споменик Обраду Радојичићу (†1865) Млађенац ОБРАД син Еротија Радоичића. Умре од 6 месеци 16 Маја 1865 г.
Споменик Кристини Терзић (†1867) дјевица КРСТИНА кћер Милана Терзића Умре од 5 год. 1867. г.
Споменик Аксентију Јовановићу (†1867) Овде почива раб Божи АКСЕНТИЈЕ Јовановић иначе Пантелић бивши житељ и кмет села Дучаловића. Поживи 91. год. а Престави се у вјечност Божију 16: Декембра 1867. год. Из почитанија спрам свога родитеља овај Биљег Подиже му Благодарнији Павле син његов Председатељ суда општине дучалов. а обновише праунуци: Владисав-Влајо, Љубисав, Аксентије и Војин. пра-пра унук Милојица генерал под-пуковник ЈНА Пантелић у 1960 г.
Споменик Стојани Гавриловић (†1871) Приђи брате ближе и реци Бог да прости раба Божија СТОЈАНУ супругу жалосног Глиша Гавриловића житеља Дуча: која ије поживила 19 г. а умрла 21 ијан. 1871: г. Погледај брате и прочитај ми спомен
Споменик Михаилу Пантелићу (†1876) Прими мене о ти тамни гробу у тебе ћу млад венути навјеки трунути. МИХАЈЛО син Милана М. Пантелића и мајке Саре престави се у вечнос Б: од 3. г. 11 Ное. у 1876. г. и друго им дете син МИЛАДИН умре од 7.г. 1873 г.
Споменик Љубомиру Пантелићу (†1874) Пред овим спомеником тихо почива умилен младић блажено-упокојени р.б. ЉУБОМИР жалосни син Павла А. Пантелића Умре од 2 г. 20 Маја 1874. г.
Споменик Браниславу Пантелићу (†1876) Овај биљег означава жалост родитеља а он показује смрт БРАНИСАВА сина Танасија Пантелића и мајке Стание које се од 9 г. возраста свог престави у вјечност божију 14 Ноембра 1876. г. нажалост родитеља.
Споменик Стани Пантелић (†1884) Дјевица СТАНА кћер Павла Пантелића из Дучаловића Умре од 10 и по година 9 фебруара 1884. г.
Споменик Перки Пантелић (†1884) жалосна девојка ПЕРКА кћер Павла И. Пантелића из Дучаловића умре од 15. година 15 фебруара 1884 г.
Споменик Луки Пантелићу (†1880) ЛУКА Сви овог света учесници прочитајте житје мог кратког вјека. Кад најбоље мишља поживити и у кругу фамилије своје проводити дане задовољне тад немила смрт покоси ту младост моју Раба Божијег Луку сина поч. Илије П. Пантелића из Дучаловића у 24ој г. свог живота 21 ог Маја 1880. г. Спомен подиже му Радосав брат его и мајка Дмитра.
Споменик Павлу Пантелићу (†1883) Овде почива далеко чувени много познат домаћин овог села Дучаловића ПАВЛЕ А. Пантелић бив. кмет и председник суда општине Дучаловачке као и народни посланик у Скупштини 1868. г. који поживи 57 г. а умро 7 Мај. 1883. г. Овај спомен подигоше му синови Чедомир, Лазар, Божо и Живан а обновише му унуци Владисав-Влајо, Љубисав и Војин и праунуци Милојко, Станиша, Миленко и Примислав Пантелићи у 1970. г. као и Радојица.
Споменик Вељку Пантелићу (†1884) Умилни младић ВЕЉКО жалосни син Филипа М. Пантелића из Дучаловића умре од 10 и по година 18 фебруара 1884. г. на жалост родитељску ево грозне жалости браћо фебруара месеца у 1884 години код куће Димитрија Пантелића за 10 г. дана ово је 10.ти гроб.
Споменик Димитрију Терзићу (†1886) ДИМИТРИЈЕ О ви овог свијета ученици прочитајте житије мог кратког вијека. Кад најбоље мишљаг живјети и у кругу фамилије проводити дане задовољне тад немила смрт покоси милу младост моју раба Божијег ДИМИТРИЈА Терзића из Дучаловића у 27 мој години свог милог живота променост са вјечностију 11 тог марта 1886. г. упокојени споменик овај подиже му Јован Терзић брат његов
Споменик Симу Терзићу (†1886) Од источне стране до овог споменика почива СИМО бивши војник стајаће војске а син Алексија Терзића из Дучаловића Поживијо 21 годину а умро је 16 јулија 1886. г. на жалос родитељима
Споменик Чедомиру Ковачевићу (†1888) ЧЕДОМИР Бивши калфа трговачки а војник сталног кадра син Савке и Д. Ковачевића кои поживи 23. год. А престави се у вечност 16 септембра 1888. г. на велику тугу и жалост своиг родитеља и браће кои су га дали од 7 година по науци и занату Овај спомен подигоше му браћа Симо Сретен и Радомир
Споменик Љепосави Ковачевић (†1898) Овде почива добра домаћица њежна мајка ЉЕПОСАВА супруга Арсенија Ковачевића, која је сав свој живот и труд посветила на добро своје ожалошћене деце, свог доброг мужа. Поживела је чесно и поштено 52 год. Умре 12 августа 1898 год. Споменик овај подиже јој верни муж Арсеније са благодарном децом Чедомиром и Љубомиром
Споменик каменоресцу Павлу Пантелићу (†1899) Овде почива ПАВЛЕ Н. Пантелић из Дучаловића рођен 1838. а умро 1899. г. У животу бијо је каменорезац и словорезац надгробних споменика Спомен овај подиже му од сина Велимира, унук Жарко Пантелић са својом породицом 1970.г. Павле је рођен од родитеља Ранђије и Николе Пантелића и имао три брата Димитрија Филипа и Матија.
Споменик Љубомиру Ковачевићу (†1900) овде почива добри житељ вредан младић ЉУБОМИР жалосни син Арсенија Ковачевића из Дучаловића кои се престави 9 јануара 1900. год. у 20 години у најлепшем цвету младости своје. Остави ожалошћеног оца брата сестре и вољену супругу са малолетном ћерком Овај споменик подиже му ожалошћени отац Арсеније и брат Чедомир.
Споменик Арсенију Ковачевићу (†1903) Овде почивају земни остатци блаженоупокојеног раба Божијег дичног Срба АРСЕНИЈА Ковачевића из Дучаловића који је био одличан грађанин и бивши војник Ескадрона а свог домазлука трудољубиви радник, кои је часно домаћински поживео 59. год. Престави се у блажену вечност на Христово воскрсеније у 190З. г. Бог да прости душу нашем честитом, Србину Арсенију: Остави по својој смрти свога сина Чедомира кои му овај спомен подиже из поштовања.
Споменик Милосави Пантелић (†1910) овде вене наше мило и никад не заборављено дете младен: МИЛОСАВА кћи Рајке и Миливоја Пантелића из Дучаловића. Која поживи 5 год. а умре 30 Априла 1910. год. Бог да јој душу опрости. Овај спомен подиже јој мајка Рајка и отац Миливоје Пантелићи. Писа Т.Д. Петронијевић Лисица
Споменик Јеленки Пантелић (†1910) Овде вене лепо цвеће кога тужна мајка више видети неће ЈЕЛЕНКУ ћерку Чедомира и Милеве Пантелића из Дучаловића коју покоси смртна коса не пожали што је роса. Као цветак кад повене слана мене младу у мало замана Увенух као питома ружа у 18 години младости своје 3 јуна 1910 год. Овај споменик подигоше јој ожалошћени родитељи Чедомир и Милева.
Споменик Мирки Ковачевић (†1912) Овде лежи лепо цвеће које отац и мајка никад заборавити неће МИРКА кћи Александре Ковачевића из Дучаловића која у најлепше доба младости, у својих 15 год. престави се у вечност на сретење 2 фебруара 1912. г...
Споменик Драгомиру Пантелићу (†1912) ДРАГОМИР И. Пантелић из Дучаловића вој. I ч. I б. 10 п. I поз. у 24 г. свог живота, ратујући с Турцима у наступању преко Албаније, испусти своју напаћену душу 16 дец. 1912 г. где је и сахрањен. Слава му.
Споменик Василију Пантелићу (†1913) Овде лежи тело неуморног земног трудбеника ВАСИЛИЈА М. Пантелића који поживи 76 г. као часан а умре 21 фебруара 1913 г. Вечна му буди памјат. Бог да му душу прости. По судби Бога Василије деце немаде па све своје имање остави своме синовцу од брата Марку који му и овај спомен подиже са његов. супругом Живана
Споменик Милији Радојичићу (†1913) МИЛИЈА Радојичић живи 23 г. а умре 1913 г. у Феризовићима у рату и овде је догнат. Спомен му подиже син Милован.
Споменик Милутину Ковачевићу (†1913) Приђите роде те прочитајте овај тужни и жалости спомен Свенуло је мирисаво цвеће које никад расцветати неће