Јевгениј Викторович Тарле (; Кијев, 27. октобар 1874 — Москва, 6. јануар 1955) је био руски и совјетски историчар, члан Академије наука Совјетског Савеза (1927).
Биографија
Дипломирао на историјско-филолошком факултету Кијевског универзитета (1896). Од 1903—1917. је био приватни доцент Петроградског универзитета. Од 1913—1918. истовремено је професор универзитета у Јурјеву (Тарту). Од 1917. године професор Петроградског, а затим Лењинградског и Московског државног универзитета М. В. Ломоносова. Отада је живио у Москви.
1930-их био је подвргнут јавној критици као представник буржоаске науке и монархиста, али је после рехабилитован.
Члан је совјетске комисије за истраживање и кажњавање злочина немачко-фашистичких агресора (1942), Академије наука у Ослу, дописни члан Британске академије, почасни доктор на Сорбони и универзитетима у Брну, Ослу, Алжируу и Прагу.
Покопан је на Новодјевичјем гробљу у Москви.
Важнија дела „Радничка класа у Француској у доба револуције“ (објављено 1909—1911) — докторска дисертација „Континентална блокада“ 1913. „Запад и Русија“ 1918. „Европа у епохи империјализма“ 1927 „Кримски рат“ „Наполеон“ 1936. „Поход Наполеона на Русију“ 1937. „Таљеран“ 1939. „Нахимов“ „Адмирал Ушаков на Средоземном мору (1798—1800. г.)“ „Експедиција адмирала Д. Н. Сењавина на Средоземном мору (1805—1807. г.)“ 1954 „Северни рат и шведски поход на Русију“1958. Један је од аутора колективног рада „Историја дипломатије“ и редактор „Историје Новог века“ који су преведени и на српски језик.
Литература
Мала енциклопедија Просвета, том 2, Београд 1959, 657.
Спољашње везе -{Кругосвет}- -{Хронос}- -{История в лицах}- rin.ru
Категорија:Рођени 1874. Категорија:Умрли 1955. Категорија:Руски историчари Категорија:Доктори историје