мини|Проценат људи који су патили од менталних поремећаја у различитим географским областима у 2019. Глобално ментално здравље једна је од међународних активности која се бави различитим аспектима менталног здравља. То је „подручје проучавања, истраживања и праксе које даје приоритет побољшању менталног здравља и постизању једнакости у менталном здрављу за све људе широм света“.
Последњих година све је већи број критика изречен глобалном покрету за ментално здравље, као неоколонијалном или „мисионарском“ пројекту и као примарном фронт за фармацеутске компаније које траже нове клијенте за продају психијатријских лекова.. May
У пракси, узимајући у обзир културолошке разлике и услове специфичне за сваку поједину земљу, на глобалном нивоу, стручњаци за ментално здравље све више се баве епидемиологијом менталних поремећаја у различитим земљама, могућностима њиховог лечења, образовањем о менталном здрављу, политичким и финансијским аспектима, структуром система заштите менталног здравља, људским ресурсима у менталном здрављу и питањима људских права, између осталог.
Општи циљеви у области глобалног менталног здравља су јачање менталног здравља у целом свету пружањем информација о стању менталног здравља у појединим земљама и идентификовању потреба за заштитом менталног здравља како би се развиле исплативе интервенције за задовољавање тих специфичних потреба.
Глобално оптерећење болестима мини|Очекивани животни век по глави становника за неуролошка и ментална стања на 100.000 становника у 2002. мини|Глобална стопа самоповређивања на 100.000 становника Ментални, неуролошки и поремећаји употребе психоактивних супстанци значајно доприносе глобалном оптерећењу болестима (ГБД),World Health Organization. Global burden of disease. Geneva, WHO Health statistics and health information systems. Accessed 15 March 2011. које су постале глобална мера такозваних година живота прилагођених инвалидности додељених одређеној болести/поремећају, као збир година проведених са инвалидитетом и година живота изгубљених због одређене болести у укупној популацији.
Неуропсихијатријска стања на глобалном нивоу чине 14% глобалног оптерећења болестима. Међу незаразним болестима, оне чине 28% свих болести, што је више од кардиоваскуларних болести или рака. Међутим, процењује се да је стварни допринос менталних поремећаја глобалном оптерећењу болестима још већи, због сложених интеракција и истовременог обољевања од физичких и менталних болести.. Geneva, WHO Health statistics and health information systems.
У свету скоро милион људи годишње умре од самоубиства или самоповређивања што је трећи водећи узрок смрти међу младима.
Најважнији узроци инвалидитета због здравствених стања широм света су:
униполарна депресија, алкохолизам, шизофренија, биполарна депресија и деменција.
У земљама са ниским и средњим приходима, ови услови представљају укупно 19,1% свих инвалидитета повезаних са здравственим стањима.
Ментално здравље по земљама
Африка Менталне болести и поремећаји менталног здравља су широко распрострањене, што изазива забринутост међу неразвијеним афричким земљама, мада се та питања у великој мери занемарују, јер се бризи о менталном здрављу у Африци посвећује статистички гледано мање пажње него у другим западњачким земљама.
Све већи број смртних случајева услед менталних болести показује императивну потребу за побољшањем политике заштите менталног здравља и напредак у лечењу Африканаца који пате од психолошких поремећаја.
Неразвијене афричке земље толико су видно узнемирене физичким болестима, заразним болестима, неухрањеношћу и загађеношћу да изостаје брига о менталном здрављу, која није приоритет, што има препознатљив утицај на афричку популацију.
Током 1988. и 1990. године у две афричке државе Светске здравствене организације спровеле је две оригиналне резолуције. АФР/РЦ39/Р1 и АФР/РЦ40/Р9 у покушају да побољша статус заштите менталног здравља у одређеним афричким регијама како би се сузбили њени растући ефекти на афрички народ. Међутим, откривено је да су те нове политике имале мали утицај на стање менталног здравља у Африци, што је на крају резултовало повећањем психолошких поремећаја уместо жељеног пада, па је ово изгледало као немогућ проблем за управљање.
У Африци су многи социо-културни и биолошки фактори довели до појачаних психолошких борби, истовремено прикривајући њихов непосредни ниво важности за афричко око. Све веће стопе незапослености, насиља, криминала, силовања и болести често су повезане са злоупотребом супстанци, што може узроковати повећање стопе менталних болести. Осим тога, физичке болести попут ХИВ/АИДС -а, епидемије еболе и маларије често имају дуготрајне психолошке ефекте на жртве које у афричким заједницама остају непрепознате због њихових урођених културних уверења.
Традиционална афричка веровања довела су до перцепције да је ментална болест узрокована натприродним силама, спречавајући корисне или рационалне реакције на ненормално понашање. На пример, ебола је добила медијску пажњу када је постала све популарнија у Африци и на крају се проширила на САД, међутим, истраживачи никада нису обраћали пажњу на њене психолошке ефекте на афрички мозак. Изузетна анксиозност, борбе са тугом, осећаји одбачености и некомпетентности, депресија која доводи до самоубиства, ПТСП и још много тога само су неки од запажених ефеката болести попут еболе.. Ове епидемије долазе и пролазе, али њихови трајни ефекти на ментално здравље остају годинама које долазе, па чак и окончавају животе због недостатка акције.
Било је одређених напора да се финансијски подржи психијатријска подршка у земљама попут Либерије, због њене драматичне кризе менталног здравља након рата, али од тога није било много користи. Осим финансијских разлога, толико је тешко спровести интервенције у области менталног здравља и уопште управљати менталним здрављем у неразвијеним земљама једноставно зато што појединци који тамо живе не верују нужно у западну психијатрију. Такође је важно напоменути да социо-културни модел психологије и ненормалног понашања зависи од фактора који окружују културне разлике. Ово узрокује да абнормалности менталног здравља остану скривеније због природног понашања културе, у поређењу са западњачким понашањем и културним нормама.
Овај однос између менталних и физичких болести је трајни циклус који тек треба прекинути. Иако многе организације покушавају решити проблеме у вези с физичким здрављем у Африци, будући да су ти проблеми јасно видљиви и препознатљиви, мало је подузето како би се суочили с темељним менталним учинцима који су остављени жртвама.
Познато је да многи ментално оболели у Африци траже помоћ од духовних или верских вођа, међутим то је широко распрострањено јер многим афричким земљама недостаје стручњака за ментално здравље, у односу на остатак света. Само у Етиопији постоји „10 психијатара на 61 милион становника“, показале су студије. Иако су се бројке дефинитивно промениле од када је ово истраживање спроведено, недостатак психолошких стручњака широм Африке наставља се са тренутним просеком од 1,4 радника на менталном здрављу на 100.000 људи у поређењу са глобалном статистиком од 9 стручњака на 100.00 људи..
Осим тога, статистика показује да је „глобална годишња стопа посета амбулантним установама за ментално здравље 1.051 на 100.000 становника“, док је „у Африци 14 посте на 100.000“.
Око половине афричких земаља води неку врсту политике менталног здравља, међутим, те политике се веома занемарују, јер афричка влада троши „мање од 1% укупног здравствственог буџета на ментално здравље“. Конкретно, у Сиера Леонеу, око 98,8% људи који пате од менталних поремећаја остају без лечења, чак и након изградње знатно испад проека психијатријске болнице, што додатно показује потребу за интервенцијом.
Не само да је у Африци предузето мало практичних мера за сузбијање проблема менталног здравља, већ је и урађено мало истраживања на ту тему како би се проширила њена свест и спречиле смрти. The Lancet Global Health признаје да постоји више од 1.000 објављених чланака који покривају физичко здравље у Африци, али још увек има мање од 50 који расправљају о менталном здрављу. И ова горућа дилема давања приоритета физичком здрављу у односу на ментално здравље само се погоршава јер се број становника континента знатно повећава са истраживањима која показују да је „између 2000. и 2015. године становништво континента порасло за 49%, а ипак је број година изгубљен због инвалидитета као резултат менталних поремећаја и поремећаја употребе супстанци повећан за 52%”.
Број смртних случајева узрокованих менталном нестабилношћу заиста се такмичи са онима узрокованим физичким болестима: „У 2015. години 17,9 милиона година изгубљено је због инвалидитета због проблема са менталним здрављем. Такви поремећаји били су готово једнако важан узрок година изгубљених због инвалидитета као и заразне и паразитске болести, на које је 18,5 милиона година изгубљено због инвалидитета “.
Ментално здравље и брига о физичком здрављу, иако могу изгледати одвојене, веома су повезане, јер ова два фактора одређују живот или смрт за људе. Како се нови изазови појављују, а стари изазови још увек немају приоритет, афричке политике заштите менталног здравља захтевају значајно побољшање како би својим људима пружиле одговарајућу здравствену заштиту коју заслужују, и надамо се тиме спречили ширење овог проблема
Аустралија Истраживање аустралијског Завода за статистику 2008. године које је спроведено у односу на одрасле особе са тешком неурозом која се може лечити открива да је скоро половина популације имала ментални поремећај у неком тренутку свог живота, а једна од пет особа је имала трајни поремећај у претходних 12 месеци. Код неуротичних поремећаја, 14% популације доживело је анксиозност и поремећаје коморбидитета поред уобичајеног менталног поремећаја са осетљивошћу на злоупотребу супстанци и рецидива. Постојале су изразите полне разлике у склоности према менталном здрављу. Утврђено је да жене имају високу стопу поремећаја менталног здравља, а мушкарци већу склоност ризику од злоупотребе супстанци. Истраживање СМХВБ показало је да породице са ниским социоекономским статусом и високим дисфункционалним обрасцима имају већи пропорционални ризик од поремећаја менталног здравља. Истраживање из 2010. године које се односи на одрасле особе са психозом показало је да 5 особа на 1000 у популацији тражи професионалне службе за ментално здравље због психотичних поремећаја, а најчешћи психотични поремећај била је шизофренија.. Elsevier Health Sciences.
Бангладеш Поремећај менталног здравља сматра се великом бригом за јавно здравље и чини око 13% глобалног терета болести, а тешке болести менталног здравља могу смањити животни век сваког појединца за око 20%. Земље са ниским и средњим приходима имају већи терет поремећаја менталног здравља јер се не сматра здравственим проблемом као друге хроничне болести. Будући да је земља са ниским приходима, у Бангладешу су питања менталног здравља високо стигматизирана..
Студија заснована на заједници у руралном подручју Бангладеша спроведена од 2000. до 2001. године проценила је да је терет менталног морбидитета био 16,5% међу сеоским становништвом и да је већина патила углавном од депресије и анксиозности, што је била половина и једна трећина укупних случајева редом, са преваленција менталних поремећаја која је била већа код жена у великим породицама старости преко 45 година..
Брига о менталном здрављу у Бангладешу Студија спроведена 2008. године показала је да је само 16% пацијената дошло директно код лекара за ментално здравље са просечним кашњењем од 10,5 месеци од почетка менталне болести, што их је учинило рањивијим на много начина. Око 22% пацијената је отишло код верског или традиционалног исцелитеља, а 12% се обратило сеоском лекару са најмањим закашњењем од 2-2,5 недеље..
Канада