Депатологизација хомосексуалности је приказ актуелних светских трендова депатологизације идентитета хомосексуалних и транссексуалних особа што представља један од суштинских начина заштите људских права особа тог идентитетског статуса. Родно различите особе су широм света изложене различитим облицима ускраћивања њихових основних људских права, што је најчешће базирано и оправдавано концептом хомосексуалности као болести. Савремена схватања здравствене заштите хомосексуалаца укинула је модел психијатријске заштите афирмацијом приступа који се базира на саветовању и личном одлучивању о питањима сопственог идентитета. Један од неопходних корака било је и издавање личних идентитетских докумената, за неке трансексуалне особе и без операције, мада је у многим земљама укључујући и Србију ради депатологизације неопходан даљи рад на законској регулативи хомосексиалног идентитета и усвајање посебног законског акта базираног на принципима депатологизације и самоодређења, какав је понуђени Модел закона о родном идентитету и правима интерсекс особа.
Процес депатологизације хомосексуалности у неколико деценија у другој половини 20. века прошао је кроз неколико великих промена, а главни фактор који је утицао на измену става међу психијатрима била је активност геј активиста. Такође су била важна и: истраживања изван психијатрије (сексолошка, психолошка, антрополошка и биолошка), мишљења неких лекара који су доводили у питање традиционални приступ хомосексуалности, растућа антипсихијатрија и утицај млађе генерације психијатара .
Геј активисти су, кроз разне облике друштвеног протеста, извршили притисак на псијатријску заједницу и пре свега на одбор Америчког психијатријског удружења како би променили став психијатрије .
Препознајући тадашње психијатријске теорије као главни узрок друштвене стигме које су хомосексуалци желели да поремене ток годишњих састанака Америчког удружења психијатара 1970. и 1971. године, а онда, у годинама од 1971. до 1973. године, све учесталију су званичним разговори хомосексуалаца са психијатрима.
Након жустрих разговора и вербалних сукоба између психијатара и хомосексуалаца о промени заузетог става психијатара према хомосексуалности наведеном у првом из 1952. и другом издању из 1968. године Дијагностичког и статистичког приручника за менталне поремећаје (ДСМ) Америчко удружење психијатара (АПА), по коме је хомсексуалност класификована као сексуална девијација, сврстна у "парафилију".
Разговори су дали делимичне резултате и у децембру 1973. године, Одбор Америчког психијатријског удружења (АПА) гласао је за уклањање хомосексуалности из Дијагностичког и статистичког приручника за менталне поремећаје (ДСМ) и извршила замену термина сексуална девијација у термин поремећај сексуалне оријентације.
Следили су нови притисци и дебата и у априлу 1974. донета је нова одлука Одбора Америчко удружење психијатара коју је на референдуму подржало је 58% чланова Друштва са правом гласа, да се прво у ДСМ-3 хомосексуалност модификује у "его-дистоничну хомосексуалност", пре него што је коначно избацио хомосексуалност као болест из ДСМ-3-Р (и наредних издања).
Данас постоји научни консензус да је хомосексуалност нормална варијанта људске сексуалности, што потврђују изјаве бројних научних организација, укључујући и Светску здравствену организацију, Светско психијатријско удружење, Панамеричку здравствену организација, Америчко психијатријско удружење, Америчко психолошко удружење, Америчко психоаналитичко удружење и Америчко медицинско удружење.
Историја
Догађаји у периоду од 1970. до 1971.
Састанак АПА у Сан Франциску Након што су Сједињене Државе напале Камбоџу у мају 1970. године, студенти Универзитета у Кенту запалили су зграду за обуку официра резервног корпуса. Као одговор на овај напад, војници Националне гарде су усмртили 4 учесника и повредили још неколико.. Након протеста у земљи, геј активисткиње и феминисткиња, искористиле су ове протесте и покушале да поремете годишњи састанак Америчког удружења психијатара (Акроним АПА) у Сан Франциску, и током панела о хомосексуалности и транссексуалности Irving-у Bieber-у су нанете тешке увреде., 1987, s. 102–107. .
Следећи догађаји су се одиграли у просторији у којој је одржана трибина о сексуалности на којој је било присутно на стотине лекара. Дошло је до вербалних сукоба између активисткиња, феминисткиња и психијатра. Штавише, демонстранти су им одузели микрофоне, преко којих су затим артикулисали своје захтеве:
Већина психијатара је напустила просторију, а један од лекара позвао је полицију и тражио да пуцају у демонстранте. Они који су остали у сали морали су да слушају геј активисте који су дефинисали психијатрију као оруђе угњетавања и мучења ., 1987, s. 102–107.
Упућивање позива геј активистим од стране Кента Робинсона Након овог догађаја у Сан Франциску психијатар Кент Робинсон састао се са Larry-јем Littlejohn-ом, једним од активиста који су упали на састанак психијатра. Робинсон је сазнао да геј активисти желе да присуствују следећем конгресу Америчког удружења психијатара. Пристао је да њихов захтев пренесе руководиоцима Друштва. John Ewing, председник Програмског одбора, сложио се када га је Робинсон упозорио да би одбијањем ризиковали додатно ометање састанка. Кент Робинсон није познавао ниједног психијатра хомосексуалца, а правила АПА конвенције су говорила да председавајући предложене сесије мора бити психијатар, он се сам пријавио за ту позицију. На препоруку Larry Littlejohn-а Робинсон је контактирао Франка Каменија, најпознатијег геј активисту у Вашингтону и позове њега и друге активисте на АПА конвенцију.
Напад Геј ослободилачког фронта на научној конференцији у Лос Анђелесу Тих година, психијатри који су држали јавна предавања о хомосексуалности као болести могли су очекивати да их дочекају демонстрације хомосексуалних активиста и да виде летке који их осуђују и ускраћују им право да говоре. Цркве и бројни медији такође су постали мета напада хомосексуалног покрета ., 1987, s. 99–98. .
У октобру 1970. године, припадници Геј ослободилачког фронта напали су учеснике научне конференције о бихевиоралној терапији у Лос Анђелесу. Током приказивања видео снимка који приказује технике лечења хомосексуалности, чули су се гласови активиста који су вриштали узвикујући "средњовековна тортура" и "варварство". Када је један од научника покушао да одбрани технике приказане у филму, демонстранти су га озбиљно увредили.
Конгрес АПА у Вашингтону Упркос позиву на конвенцију АПА, геј активисти су одлучили да поново уздрмају психијатрију. Frank Kameny, плашећи се слабости и релативног конзервативизма сопствене организације из Вашингтона, обратио се активистима из Геј ослободилачког фронта и Геј активистичке алијансе. Чланови три хомосексуалне организације удружили су снаге и пажљиво планирали напад.
Напад се догодио у мају 1971. године на састанку Америчког психијатријског удружења у хотелу Shoreham у Вашингтону. Гејеви и антиратни активисти упали су на конвенцију. Раније су демонстранти против Вијетнамског рата блокирали све мостове до града, а геј активисти блокирали су противпожарна врата која су водила до сазива. Док је био у овој просторији, Frank Kameny, је зграбио микрофон и обратио се лекарима: Психијатрија је наш инкарнирани непријатељ. Психијатрија је објавила немилосрдни рат да нас истреби. Можете то сматрати објавом рата против вас .
На званичном састанку коме су присуствовали хомосексуални активисти, Frank Kameny, је заузео нежнију позу. Панел дискусија се звала Животни стилови хомопексуалаца који нису пацијенти . Активисти су тврдили да им није потребна терапија . Larry Littlejohn је рекао: "Верујем да је хомосексуални начин живота за људе који желе да живе овако леп и да га треба ценити." И садржај и тон касније расправе сугерисали су да је свако ко се успротивио присуству геј активиста или одустао од седнице или је био приморан да ћути. Само један од присутних психијатара усудио се да их критикује рекавши да, супротно њиховим тврдњама, нису сви чланови АПА. Активисти су на то одговорили позивом психијатрима да разбију монопол над лекарима који на хомосексуалност гледају као на поремећај.
На крају састанка, Frank Kameny и Larry Littlejohn су обавестили Кента Робинсона да желе представити члановима Одбора за именовање Америчког психијатријског удружења своје захтеве за уклањање хомосексуалности из класификације менталних поремећаја. На брзину је договорен њихов састанак са Робертом Кембелом, који је на њему обећао да ће њихову поруку пренети својим колегама.
Прва најава промена у ДСМ Крајем 1971. године, Радна група Америчког психијатријског удружења за социјална питања препоручила је разматрање укључивања хомосексуалности у ДСМ класификацију. Након што је примио ову препоруку, Хенри Брил, председник Одбора за номенклатуру, написао је да његов одбор има мишљења...
Догађаји из 1972.
Дебата у Међународно психијатријском часопису У марту 1972, научни часопис International Journal of Psychiatry објавио је чланак хомосексуалност као ментална болест аутора Ричарда Грина. Према његовим речима, нема доказа који би поткрепили тврдњу да је хомосексуалност ментална болест. Неколико научника одговорило је на Гринов рад. Judd Marmor и Martin Hoffman изразили су јасну и недвосмислену подршку ставу... да патологизација хомосексуалности није ништа друго до морални суд прерушен у научни језик. С друге стране, Natomiast Charles Socarides и Lawrence Hatterer бранили су ваљаност ДСМ класификације која хомосексуалност гтретира као поремећај., 1987, s. 112–113. .
АПА конвенција у Даласу У мају 1972. године у Даласу је одржана годишња конвенција Америчког удружења психијатара. Панел за дискусију био је: Психијатрија - пријатељ или непријатељ хомосексуалцима, у коме су учествовали геј активиста Frank Kameny, лезбејска активисткиња Барбара Гитингс и хомосексуалац психијатар John Fryer, који се као доктор Х. Анонимус појавио са бујном периком и гуменом маском на глави, неколико величина превеликом смокингу и са микрофоном који искривљује глас. Његово признање: Ја сам хомосексуалац. Ја сам психијатар шокирао је друге лекаре. John Fryer је говорио о дискриминацији геј психијатара, о њиховом сталном страху и прикривању своје сексуалне оријентације. Причао је о групи коју су чинили хомосексуални чланови АПА у завери под именом Геј-ПА.. Током свог говора, он је такође најавио да ће на конгресу бити више од стотину хомосексуалаца психијатара, позивајући их да пронађу начине како би помогли да се промени став људи према хомосексуалности. s. 257. .
Kameny и Gittings, осим што су учествовали на панелу, организовали су и изложбу Геј, поносни и здрави: Хомосексуална заједница говори. На изложби су представљене фотографије геј и лезбејских парова и материјал на ту тему по избору покрета за ослобађање хомосексуалаца.
Према Kameny-ијевом сазнању, ово је била прва конвенција Америчког психијатријског удружења на којој нису представљени чланци који описују хомосексуалност као болест..
Конгрес Удружења за развој бихевиоралне терапије У октобру је у Њујорку одржан састанак чланова Удружења за развој бихевиоралне терапије. Место састанка био је хотел Хилтон. Био је то први икада одржан национални конгрес научне организације на који су били позвани стручњаци који су отворено признали своју хомосексуалност., 1987, s. 115–138. .