мини|Јоханес Милер, немачки физиолог. Милеров закон специфичне енергије нерава јесте закон који је извео и формулисао немачки физиолог Јоханес Милер 1835. године. Закон гласи да је природа перцепције дефинисана путем којим се чулне информације преносе.
Према закону, порекло сензације није важно. Дакле, разлика у перцепцији вида, слуха и додира није узрокована разликама у самим стимулусима већ различитим нервним структурама које ти стимулуси побуђују. На пример, притисак на око изазива осећај бљесака светлости јер неурони у мрежњачи шаљу сигнал у потиљачни режањ. Упркос томе што је сензорни унос механички, искуство је визуелно.
Закон Јоханес Милер, оснивач експерименталне физиологије, објављује књигу у којој су сакупљена сва дотадашња знања о функцији човековог организма. То је био покушај одвајања физиологије од непосредне медицинске праксе. Милер је био врло значајан физиолог, који је допринео највише у области физиологије чула.
Милеров највећи допринос представља нов приступ проблему квалитета сензација. Формулишући своја запажања у десет закона или пропозиција, он закључује следеће:
Ако је чулни нерв надражен, јавиће се увек иста врста чулног искуства, без обзира на природу стимулуса. Исти физички стимулус примењен на различите чулне органе даће увек неједнаке сензације у зависности од органа или нерва који је надражен. Осећај је само свест о стању нервно-чулних путева, а не директно околине.
Различите врсте енергије делујући на исти чулни пријемник дају исти сазнајни ефекат, а иста енергија примењена на различите пријемнике даје различите сазнајне ефекте, Милер закључује да квалитет сензација не зависи од својства стимулације, већ од неке специфичне енергије чулно-нервног апарата.
Милеров закон гласи:
Референце
Категорија:Психологија опажања Категорија:Психофизика