Никола Херцигоња (Винковци, 19. фебруар 1911 — Београд, 8. јула 2000) познати је југословенски композитор и музиколог. Херцигоња је објавио више од 200 музиколошких и публицистичких радова у дневној и периодичној штампи и на радију.
Биографија Херцигоња је студирао композицију на Музичкој академији у Загребу. Херцигоња је био истакнути просветни радник у Одељењу за народну просвету (Просветном повереништву) ЗАВНОХ-аОгризовић, Михајло. Просвјета у народној револуцији (зборник публикован као св. 12. Радова Завода за педагогију Филозофскога факултета Свеучилишта у Загребу), Школске новине, Загреб, 1978, стр. 86. Од 1950. до 1975. радио је као професор историје музике и музикологије на Музичкој академији у Београду. Аутор је више од 300 музичких дела различитих жанрова - од монументалних музичко-сценских дела (сценски ораторијум „Горски вијенац“, музичко-сценска визија „Планетаријом“, опера-балет „Ставте памет на комедију“, ораторијум „Јама“, „Слуга Јернеј и његово право“ до масовних песама, као што је „Свечана песма“ и „Друже Тито ми ти се кунемо“.
Листа дела
Оркестарска дела Симфонијски капричо Пан (1935) Успаванка (1940) Скице из Црне Горе (1948) Симфонијски плес Линђо (1952) Свита на теме старих дубровачких игара (1959)
Клавирска Свита Вањка (1941)
Вокална Кантата Горски вијенац (1951) Кантата Исти смо ход (1965) Тито то смо сви ми (1947) Свечана свита (1949) Три игре из Црне Горе и Боке (1954) Ву клети (1956)
Референце
Категорија:Рођени 1911. Категорија:Умрли 2000. Категорија:Винковчани Категорија:Српски композитори Категорија:Хрватски музичари Категорија:Добитници Седмојулске награде Категорија:Личности НОП Југославије