250px|мини|Географска карта Републике Српске, на којој се налази 10 за туризам регистрованих и већи број нерегистрованих бања Бање у Републици Српској су природни ресурси који се на овом простору користе за очување здравља и опоравак људи вековима и миленијумима. Данас су оне постале основа развоја и снажан елемент афирмације туристичке понуде Републике Српске и стварања туристичког производа здравственог туризма и његова два типа: медицинског и wellness. На просторима Републике Српске налази се девет изразито лековитих бања, највише у њеном северном делу, у прелепом природном окружењу, са благотворном климом, од којих се посебно издваја Бања Врућица која се од осталих бања разликује и по томе што има неопходну инфра и супра структуру.Угоститељство и туризам, Статистички билтен број 12, Републички завод за статистику, Република Српска, Бања Лука, 2016. год, стр. 9. (2013.-2015.) Поред бања постоји низ откривених извора минералне воде. Око бања које све више постају покретач развоја туризма у Републици Српској све више се развијају центри стационарног туризма, у којима туристичка сезона траје током целе године.Угоститељство и туризам, Статистички билтен број 5, Републички завод за статистику, Република Српска, Бања Лука, 2009. год, стр. 21. (2005.-2008.)Угоститељство и туризам, Статистички билтен број 10, Републички завод за статистику, Република Српска, Бања Лука, 2014. год, стр. 21.(2009.-2013.) Историја Коришћење хидрогеолошких појава је почело веома давно. Претпоставља се да је коришћење топлоте вода термалних и термоминералних извора почело још пре откривања ватре. Археолошки докази показују да је коришћење термалних и термоминералних вода почело у Античко доба и да су тада постојала лечилишта, односно бање. Њихов значај је био велики, најпре због култа воде, нарочито природне термалне која непрестано извире, тако да су бројна насеља настала око тих хидрогеолошких појава. Тада је почела урбанизација и развој таквих локалитета као насеља општег типа, а касније и као чисто бањских насеља за лечење, опоравак, одмор и разоноду. Та традиција је наслеђена и без неких великих промена и на простору Републике Српске и провлачи и до нашег доба.

Бројна археолошка налазишта у Републици Српској сведоче о томе да се још у доба старих Римљана знало за лековитост термоминералних вода. Постојање ових римских насеља утврђено је седамдесетих година 20. века, приликом радова на изградњи Бањско-рекреационог центра Горњи Шехер, данас Српске Топлице када је откривено око 600 комада римских бакрених новчића који се повезују са коришћењем термалних вода и указују на обичај stipem iacere (римски обичај бацања новчића у изворе воде у славу божанства или здравља императора). Откриће новчића из периода Римске републике и Римског царства (лат. Numerijanov antonijan-Numerianus antoninianus), указује на претпоставку да је на овом простору римски новац био у оптицају већ у другом веку старе ере, као и да је остао у оптицају све до Валентинијана Првог (365. године).

Лековиту воду користили су касније и Османлије, као и Аустроугари, тако да се Република Српска може похвалити дугом традицијом лечења термоминералним водама.

Данас су локалитети са лековитим изворима претворени у бањске центре са здравственим, рекреативним, смештајним и угоститељским садржајима.

Геотермални ресурси Републике Српске Геотермални ресурси Републике Српске распоређене су у више зона и на више локација као термоенергетски искористиви потенцијали, који садрже чисто термалне воде са температуром већом од 200 °C и минерализацијом испод 1 g/l или термоминералну воду са температуром већом од 200 °C и минерализацијом изнад 1g/l. Укупни термоенергетски потенцијал Републике Српске није посебно анализиран, али се процењује, на основу постојећих извора и бушотина, на преко 1.000 МW-термалних. Према мишљењу Миошића (1982., 1984., 1985. и др)Миошић, Н. (1983): Важнији резултати регионалних истраживања геотермалне енергије Босанске Крајине. у Републици Српској на неким појавама и зонама постоје хидротермалне снаге које се могу применити у експлоатацији са минималним трошковима и без икаквих додатних истраживања.

Број локација са појавама термалних и термоминералних вода на територији Републике Српске знатно је већи, од оног који ће бити приказан у виду најзначајнијих бања. Такође треба истаћи да је искориштење ових вода недовољно, а везано за њихове квалитативне и квантитативне карактеристике. Налазишта На територији Републике Српске постоје богата;

Хидрогеотермална налазишта, или налазишта геотермалних вода

Петрогеотермална налазишта, у виду натпросечно загрејаних стенских маса без термалних вода.

За формирање хидрогеотермалних налазишта главну улогу имају: стенске масе, као спроводници и резервоари на извесној дубини, дебеле наслаге хидро и термоизолаторских стенских маса ( и преко њих) попут изолатора који смањују губљење геотермалне енергије из резервоара.

Обе ове врсте стенских маса у хидрогеолошком смислу, заједно са другим чиниоцима чине хидрогеотермалне системе кроз које се врши сталан доток и проток масе и енергије. Индикатори постојања хидрогеотермалних система Главни индикатори постојања хидрогеотермалних система су природне појаве геотермалних вода у виду извора и вештачке појаве у виду бушотина из којих истичу или се црпе геотермалне воде.

Природних извора геотермалних вода има највише у западном делу Републике Српске, а бушотина у њеном источном делу (Семберија).

У Дворовима се налази једина наменски бушена геотермална дубока бушотина, дубине 1.500 метара.

На територији општине Бијељина налазе се четири геотермална ресурса, па се она може сматрати као веома богато подручје и конкурентна регија. Значај геотермалне енергије за животни стандарда Допринос геотермалне енергије животном стандарду је велики у смислу јер: повећава квалитет живота, повећава квалитет становања, пружа рекреативне могућности, повећава квалитета животне средине, има привредни значај.. Могућности коришћења геотермалне енергије Многобројне су могућности коришћења геотермалне енергије у Републици Српској: бањски туризам, добијање топлоте за индустријске потребе, добијање топлоте за грејање и топлификацију, агрикултура, аквакултура, стаклене баште, рекреација и спорт. Значај Геотермална енергија има велику економску привлачност и представља значајну основу за привредни раст у Републици Српској, не само у туризму, балнеологији, агрикултури и аквакултури, него и у индустрији.

И поред тога, напред наведеног значаја геотермална енергија, она није у Републици Српској у потпуности искоришћена.

Географски положај Већина бања у Републици Српској налази се на северозападу, односно у непосредној близини Бања Луке:

Бања Српске Топлице (Шехер мала), на обалама реке Врбас, само 7 км од центра Бања Луке, у једној од месних заједница у којој постоји 8 извора термоминералне воде температуре до 32оЦ. Бања Слатина је удаљена 12 км од центра Бања Луке и налази се у богатом природном окружењу. Бања Лакташи на око 20 км од Бањалуке у долини реке Врбас. Бања Кулаши, испод планине Љубић, у долини реке Укрине, у атару истоименог села, која је од Прњавора удаљена 14 км, а од Бања Луке 62 км. Бања Врућица, 3 км од Теслића и 87 км од Бања Луке. То је највећи бањски центар у Републици Српској. Бања Мљечаница на северозападним обронцима планине Козаре, у близини Козарске Дубице.

Остале бање у Републици Српској налазе се на њеном североистоку и истоку у близини границе са Србијом:

Бања Дворови, која се налази у Семберији, на крајњем североистоку земље, између две велике реке Дрине и Саве, 6 км од Бијељине, само десет километара од границе са Србијом, 52 км од Шапца, 130 км од Београда и 234 км. из Бања Луке. Бања Губер која припада општини Сребреница, удаљена 15 км од границе са Србијом, 75 км од Ужица, 80 км од Ваљева, 175 км од Београда и 256 км од Бањалуке. На овом подручју постоји укупно 48 извора лековите воде, од којих је најзначајнији извор „Црни губер“. Бања Вилина Влас у околини Вишеграда.. Бања Кисељак код Зворник у планинском селу, 45 километара од Бијељине и 15 километара од Лознице.

Списак регистрованих бања У Републици Српској најзначајније су ниже наведене бање које су регистроване за обављање бањског и спортско-рекреативног вида туризма јер се у њима евидентира туристички промет:

1. Бања Љешљани (Нови Град)

Бања Љешљани се налази на југозападним падинама планине Козаре, у истоименом селу 18 km од Новог Града, у непосредној близини магистралног пута Нови Град-Костајница. Поседује извориште термоминералне воде „Слатина“ која се успешно примењује код лечења кожних обољења и у козметичке сврхе.

2. Бања Мљечаница (Козарска Дубица) 250px|мини|Бања Мљечаница 250px|мини|Бања Вилина Влас (Вишеград) 250px|мини|Бања Врућица Бања Мљечаница се налази се на северозападним обронцима планине Козаре, у близини Козарске Дубице. Лековита вода бање Мљечаница позната је преко 5000 година. Новија истраживања овог локалитета урадили су бечки хемичари Е. Лудвиг и С. Кратзер од 1886. до 1889. године.

Вода бање Мљечаница је минерална, температуре 14 °C, по укусу сумпоровито горка. Минерална вода се може користи за купање, хидротерапију, за пиће и инхалацију.Бање Републике Српске, Слатина, 2008.

3. Бања Вилина Влас (Вишеград) Бања Вилина Влас позната и као Вишеградска бања, је балнеолошко лечилиште у Подрињу, које је од Вишеграда удаљено неколико километара. У њој се налази извор минералне воде, температуре 34 °C, која се користи за лечење реуматичних, неуролошких и других болести.

Због бујне природе и погодне климе ова бања има карактеристике ваздушне бање.

4. Бања Врућица (Теслић)

Бања Врућица представља највећи бањски центар у Републици Српској, најпосећенији туристички локалитет општине Теслић и водеће балнеоклиматско лечилиште у региону. Од центра Теслића је удаљена 3 км, а од Бања Луке 87 км.

Смештена је на обронцима планине Борја и спојена са пространом долином реке Усора. Налази се на надморској висини од 230 м, у природном окружењу шуме и бујног зеленила, са изворима термоминералних вода јединствених карактеристика.

Хотелски и термални комплекс Бања Врућица се простире се на површини од 740.000 м² у чијем саставу су хотели Кардиал, Херцеговина, Посавина и Србија, велнес центар, конгресне дворане опремљене најсавременијом опремом, терени за тенис, кошарку, одбојку, рукомет и мали фудбал, уређени паркови и стазе за шетање, трчање и бициклизам у укупној дужини од 7 км.

5. Бања Дворови (Бијељина) 250px|мини|Бања Дворови Бања Дворови смештена је на североистоку Републике Српске, у близини границе са Србијом, између две велике реке Дрине и Саве. Удаљена је 6 км од Бијељине, десетак километара од границе са Србијом, 52 км од Шапца, 130 км од Београда и 234 км од Бања Луке.

Прва сазнања о љековитости термалних вода „Бање Дворови” потичу из 1956. године. У потрази за нафтом, нафташи су направили бушотину у селу Дворови, јужно од ријеке Саве, из које је касније потекла врела минерална вода температуре 75 °C. По проналажењу врела минералне воде и њене анализе кренуло се у изградњу купатила и бањског објекта са резервоаром за топлу воду. Поред бањског објекта 1968. године изграђен је отворени олимпијски базен са топлом водом. Слиједи изградња ресторана „Стара бања”, који сада носи име „Извор”, непосредно поред изворишта термоминералне воде. Године 1981. изграђен је мали дјечији базен .

Плански развој бање, изградња инфраструктуре и организована активност на развоју туристичко-угоститељске понуде започиње 1986. године, када је основана радна организација Бањско-рекреативни центар „Дворови”. 1989. изграђена су два средња базена (један с топлом, а други с хладном водом).БАЊЕ Републике Српске, Слатина, 2008.

Лековита вода је олигоминерална и термална са температуром од 75оС и садржи натријум, калцијум, хидрокарбонат и хлорид. Користи се за лечење реуматизма, кожних болести, болести желуца, жучне кесе и жучних канала, као и за рехабилитације након повреда и хируршких захвата.

6. Кисељак (Зворник)