мини|Црква Светога Николе у Милошевцу мини|Црква Успења Пресвете Богородице у Модричи мини|Црква Рођења Пресвете Богородице у Скугрићу Архијерејско намјесништво модричко-градачачко чини одређени број црквених општина и парохија Епархије зворничко-тузланске Српске православне цркве, под надзором архијерејског намесника са седиштем у Шамцу.
Архијерејско намјесништво Модричко-градачачко према посљедњој регулацији Епархије зворничко-тузланске од 9. септембра 2013. године чине 19 црквених општина и 19 парохија. Успостављањем овог архијерејског намјесништва обновљено је некадашње архијерејско намјесништво Градачачко.
Парохије Врањачка парохија Врањак, чине је села Врањак, Бабешница и Врањачка Требава. Црква Светог великомученика Георгија у Врањаку - градња је почела 1956. године. Цркву је освештао епископ зворничко-тузлански Лонгин Томић 13. септембра 1959. године. Због дотрајалости храм је генерално обновљан од 2009. до 2012. године. Пре данашњег храма, у Врањаку је постојала црква брвнара из 19. века, саграђена у време свештеника хаџи-Петка Јагодића. Гаревац 1. парохија Гаревац–Ново насеље, чине је делови насеља Гаревац, и то: Гаревац-Коридор, Гаревац-Баје и у Новом насељу улице: Војводе Путника, Војислава Илића, Лазе Костића, Студеничка, Светог Илије, Светог Николе, Савска, Краља Петра и Јанка Веселиновића. Црква Преподобне мати Параскеве у Гаревцу - градња је почела је 5. августа 2003. године, а 2. новембра исте године темеље храма освештао је епископ зворничко-тузлански Василије. Зидање је завршено до маја 2007. године. Храм је освештао 18. септембра 2011. године надлежни архијереј Василије. Пре градње данашње цркве богослужило се од 1995. до 2003. године у кући адаптираној за богослужбени простор. Гаревац 2. парохија Гаревац–Ново насеље, чине је делови насеља Гаревац: један дио насеља у Гаревцу – од пруге до Психијатријске болнице - Јакеш, а у Новом насељу улице: Стефана Првовенчаног, Светог Василија Острошког, Петровданска, Свете Тројице, Светог Јована, Шумадијска, Дринска и Моравска. Црква Преподобне мати Параскеве у Гаревцу Градачачка парохија Градачац, чине је град Градачац и село Доње Леденице. Црква Светог пророка Илије у Градачцу - градња је почела 1882. године. Цркву је освештао 8. новембра 1887. године митрополит зворнички Дионисије II Илијевић. Звона за храм купљена су 1927. године. У посљедњем, Одбрамбено-отаџбинском рату, од 1992. до 1995. године, храм је оскрнављен и претрпио је велика оштећења. Након рата црква је адаптирана да би се у њој могла вршити богослужења. Права обнова уследила је у периоду од 2007. до 2009. године. Обновљену цркву је 19. јула 2009. године освештао епископ зворничко-тузлански Василије. Копривљанска парохија Копривна, чине је села Копривна и Копривнска Требава. Црква Вазнесења Господњег у Копривни - градња је почела 1870. године и трајала је до 1874. године. Иконостас од белог аранђеловачког мермера израдио је Ибро Грабовица из Модриче. Иконе на иконостасу живописао је монах Павле Калањ из манастира Прасквице у Црној Гори. Живопис у цркви је радио Гојко Ристановић из Београда 1997/98. године. Храм и порта генерално су обновљени од 2010. до 2012. године. Крушковопољска парохија Крушково Поље, чине је села: Крушково Поље, Лугови, Горњи и Доњи Хасићи. Црква Светог кнеза Лазара у Крушковом Пољу - градња је почела 20. октобра 1993. године према пројекту Живојина Митровића из Бијељине. Темеље је освештао епископ зворничко–тузлански Василије 27. октобра 1993. године и храм 8. септембра 1996. године, уз саслужење епископа милешевског Василија Веиновића. Милошевачка парохија Милошевац, чине је села Милошевац и Доњи Кладари. Црква Светога Николе у Милошевцу - градња је почела 1903. године. Темеље је исте године освештао митрополит зворнички Григорије Живковић. Према предању цркву су зидала браћа Милинковић након што су саградили храм у Сребреници. Градња је завршена 1906. године, а храм је исте године освештао митрополит зворнички Григорије Живковић. Модричка прва парохија Модрича, чине је насеља Српска Варош (запад) и Добриња, те улице Видовданска и Цара Лазара у Модричи. Црква Успења Пресвете Богородице у Модричи - Првобитна црква у Модричи била је од шепера и у њему се служило до 1879. године. Због трошности овај храм је порушен, а Часна трпеза је ограђена. Године 1855. Срби у Модричи почели су да граде нову цркву од чврстог материјала. Градња је завршена 1858. године. Овај храм је подигнут од тесаног камена, али због лошије изведених радова и услед земљотреса 27. децембра 1892. године пукао је један шлис и храм је пао. Након овог догађаја краће време је служено у Српској школи, која је била у непосредној близини. Године 1894. подигнута је мања капела на месту старог храма од шепера и у њој се служило до 1921. године, до изградње постојећег храма у Модричи. Данашња црква је грађена у периоду од 1914. до 1921. године. Градњу је водио неимар Мика Милинковић из Сребренице. Освештао га је митрополит дабробосански Петар Зимоњић 21. септембра 1921. године. Знатно је оштећен током Одбрамбено-отаџбинског рата (1992—1995), када је 1992. године, храм запалила муслиманска војска, Армија БиХ. Остали су само зидови храма. Након ослобађања Модриче и повратка српске војске и народа у Модричу (1992) почела је генерална обнова. Након обнове храм је освештао чином обновљења надлежни архијереј Василије 26. октобра 1997. године. Модричка друга парохија Модрича, чине је насеље Вишњик са Таревачком улицом, те Улица Доситеја Обрадовића и дио Улице Гаврила Принципа у Модричи. Црква Успења Пресвете Богородице у Модричи Модричка трећа парохија Модрича, чине је насеље Пољопривредно добро до пруге са Берлинском улицом, затим Улица проте Матије Ненадовића, Улица Филипа Вишњића, део улице Јована Дучића и део Светосавске улице у Модричи. Црква Успења Пресвете Богородице у Модричи Модричка четврта парохија Модрича, чине је насеља Српска Варош (исток), Добор, те улице Новосадска, Јована Дучића, Гаврила Принципа и део Светосавске улице у Модричи. Црква Успења Пресвете Богородице у Модричи Новоградска парохија Нови Град, чине је Нови Град и Оџак, затим села: Горњи Свилај, Вукосавље, Гнионица и Јошава. Црква Светих апостола Петра и Павла у Новом Граду - градња је почела 1935. године. Цркву је 1939. године освештао епископ зворничко-тузлански Нектарије Круљ. Иконостас је од камена. Нове иконе на иконостасу живописао је Петар Билић из Београда. Током Другог свјетског рата храм је оштећен, а генерално је обновљен тек 1982. године. У Одбрамбено-отаџбинском рату (1992—1995) оштећен је пушчаним зрнима и гелерима. Након рата оштећења су делимично санирана. Скугрићка парохија Скугрић, чине је села Скугрић, Горњи Кладари и Борово Поље. Црква Рођења Пресвете Богородице у Скугрићу - градња је почела 1937. године, цркву је зидао Мика Милинковић из Сребренице. Храм је освештао епископ зворничко-тузлански Нектарије Круљ 1940. године. Током Другог светског рата храм је оштећен гранатом, а након рата је саниран. У Одбрамбено-отаџбинском рату (1992—1995) приликом пада гранате у непосредној близини храм је оштећен. Оштећења су санирана приликом обнове спољашњости храма. Зуб времена је учинио своје, те се 2005. године приступило генералној обнови храма. Прво је обновљена спољашњост храма, а обнова унутрашњости уследила је 2010. године. Слатинска парохија Горња Слатина, чине је села: Горња, Доња, Средња Слатина и Гајеви. Црква Светога Саве у Горњој Слатини - градња је почела 1965. године, према пројекту „Пројектне градње” из Брчког. Темеље је освештао, по благослову епископа зворничко-тузланског Лонгина Томића, протојереј Душан Поповић из Милошевца 12. септембра 1965. године. Након завршетка радова храм је освештао епископ зворничко-тузлански Лонгин Томић 8. августа 1971. године. Толишка парохија Горња Толиса, чине је села: Горња Толиса, Горња Зелиња, Горње Кречане и Горњи Ријечани. Црква Светих апостола Петра и Павла у Горњој Толиси - градња је почела 1929. године према пројекту Јеврејина Марка Прајса, а исте године су освештани и темељи храма. Нема података ко је освештао темеље. Цркву је освештао 1934. године епископ зворничко-тузлански Нектарије Круљ. Црквинска парохија Црквина, чине је села: Горња Црквина, Доња Црквина и Шкарић. Црква Вазнесења Господњег у Црквини - градња постојеће цркве почела је 1999. године према пројекту архитекте Славка Лукића из Бијељине, а за време пароха Нике Тошића. Темеље је освештао епископ зворничко-тузлански Василије 6. јуна 1999. године. Храм је освештан 27. јула 2003. године. Пре данашње цркве, у Црквини је био стари храм освештан 1889. године од стране митрополита зворничког Дионисија II Илијевића. Храм је због дотрајалости порушен 1998. године, а материјал од старог храма уграђен је у нови храм. Шамачка прва парохија Шамац, чине је делови Шамца и то улице: Цара Душана, Николе Пашића, Николе Тесле, Драже Михаиловића, Вука Караџића, Краља Александра и Јована Цвијића, те насеље Јасеник и села Писари и Доња Дубица. Црква Светог великомученика Димитрија у Шамцу - градња је почела 17. јуна 1925. године. Темеље је освештао 9. августа 1925. године јереј Димитрије Димитријевић, по благослову епископа шабачког Михаила, администратора епархије Зворничко-тузланске. Храм је освештао 1934. године епископ зворничко-тузлански Нектарије Круљ. Звоник је одвојен од храма и он је накнадно изграђен, а освештао га је епископ зворничко-тузлански Василије 8. новембра 2007. године. Шамачка друга парохија Шамац, чине је делови Шамца и то улице: Краља Александра, Николе Пашића, од Улице Јована Цвијића према школи, затим улице: Вука Караџића, Николе Тесле, Драже Михаиловића и Доситеја Обрадовића, те насеља Дуга и Доња Махала и села: Српска Тишина. Црква Светог великомученика Димитрија у Шамцу
Референце
Спољашње везе Архијерејско намјесништво модричко - градачачко
Модричко-градачачко Категорија:Верски објекти у Модричи Категорија:Град Градачац