Ирена Ристић (Београд, 25. јун 1970) српскa је позоришнa и филмска редитељка, универзитетски професор и психолог.
Биографија Ћерка је позоришног и ТВ редитеља Јована Ристића.
Дипломирала је на Факултету драмских уметности, на катедри за позоришну и радио режију. Наставила је студије на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду, и одбранила магистарску тезу под менторством професора др Александра Костића. Специјализацију у области психодраме завршила је у оквиру Института за психодраму Београд. Докторирала је у области психологије уметности на Одсеку за теоријске науке Факултета ликовних уметности у Београду.
Учествовала је у раду Београдског драмског позоришта, Малог позоришта „Душко Радовић”, Југословенског драмског позоришта, Народног позоришта у Бања Луци, Зрењанину, Крушевцу, Вршцу, Шапцу и у другим градовима у региону. До сада је остварила више од четрдесет режија, и низ ауторских пројеката. У омладинском позоришту ДАДОВ режирала је представе Виктор или деца на власти и Валпургијска ноћ.
Поред представа, реализује огледне радове: „Проба” (2016), „Шта каже Ирена Ристић?” (2015), „Пажљиво посматрање” (2014), „Обичан један биоскоп Непар” (2013), „процес_К” (2011), „Соба малих страхова” (2009), и друге.
Ауторка је више уметничких радова, као и низа истраживачких пројеката у домену психологије уметности, од којих су најважнија представљена у књигама.
Она води групу Хоп Ла! Уредница је и коуредница неколико тематских зборника.
Ради као ванредни професор психологије и психологије креативности, у оквиру Катедре за теорију и историју ФДУ Београд.
Водила је платформу ФДУ - Против насиља која је покренута после изношења оптужби Милене Радуловић против наставника приватне школе глуме Мирослава Мике Алексића, а на коју студенти могу да пријаве све облике злостављања.
Чланица је Савеза драмских уметника Србије.
Награде Добитница је награде за најбољи екпериментални филм 57. Фестивала документарног и краткометражног филма (2010) и Специјалне награде 34. Фестивала Tous Courts Aix en Provence (2016).
Међународне фестивалске награде освојили су њени филмови „Апетит” (2010) и „Аутопејзаж” (2016), као и представа „Бела грива” (2019).
Њен истраживачки пројекат Генерација З добио је награду „Звезде Београда” као најбољи у пољу омладинске политике за 2011, а за научни рад Novelty and Coherence in Group Creative Processes добила је награду Early stage research award часописа Психологија за 2016. годину.
Дела „Огледи о другарству и поседовању” (2019) „Почетак и крај креативног процеса“ (2010) „Психологија креативности“, коаутор, (2013) Два приручника за обуку професионалаца који раде са децом Ристић, ИИ. (у штампи). Мала врата. Београд: Геопоетика Ristić, I. (2021). On kindness and collectivity. In J. Karaulić & A. Letunić (Eds.) Performing arts betnjeen politics and policies: Implications and challenges (pp. 170–184). Belgrade: Faculty of Dramatic Arts ; Zagreb: Academy of Dramatic Art. .
Milošević, M., & Ristić, I. (2019). Construction and validation of the Creativity Coefficient. In J. L. Cuadra (Ed.), Understanding creativity. Past, present and future perspective (pp. 31–60). New York, USA: Nova Science Publishers.
Референце
Спољашње везе Званична интернет презентација
Категорија:Рођени 1970. Категорија:Српски психолози Категорија:Наставници и сарадници Универзитета уметности у Београду Категорија:Студенти Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду Категорија:Српски позоришни редитељи Категорија:Уметници из Београда