мини|десно|250п|Један немачки грбовник
Грбовник (енг. armorial; нем. Wappen-buch), је уређена група илустрација грбова који су међусобно повезани било временском, било регионалном сличношћу. Једноставно, то је зборник или збирка грбова. Најстарији рукописни и сликани грбовници, настали у ХIII вијеку у западној Eвропи, и били су у форми свитака, а касније су коричени као књиге. Грбови су у њима могли бити сакупљени и организовани на основу неког посебног догађаја (сабора, похода или турнира), институционално (чланови неког витешког реда), тематски, регионално итд. Од XV вијека појављују се и штампани грбовници. Иначе, грбовнике треба разликовати од грбовнице која је повеља о додели грба титулару. Сматра се да српски средњовековни грбовници нису довољно познати, а српски грбови у западноевропским грбовницима позног средњег вијека, веома су ријетки.Српска енциклопедија.рс: Грбовник
На нашим просторима најпознатији грбовник је тзв. Охмућевићев грбовник који је крајем -{XVI}- вијека рађен за адмирала Петра (Педра) Гргуревића Охмућевића који је њиме покушао да докаже припадност племству своје породице. Грбовник који је урађен за њега и који је садржао махом потпуно за ту прилику осмишљене грбове јужнословенских и балканских земаља је покренуо стварање више тзв. илирских грбовника чији су се елементи нашли у „Краљевству Словена“ Мавра Орбинија и „Стематографији“ Христифора Жефаревића.
Неки од илирских грбовника Охмучевићев грбовник Београдски грбовник II Палинићев грбовник Фојнички грбовник Грб Душановог царства према илирским грбовницима
Референце
Категорија:Хералдички појмови *