Масакр у Улици Николе Демоње представља ратни злочин који су над српским цивилима починили припадници хрватских паравојних формација када је убијено 18 цивила, међу којима и петоро деце.
Злочин се догодио у ноћи између 15. и 16. новембра 1991 у Улици Николе Демоње која припада у вуковарској градској четврти Борово Насеље. Ово подручје је сво време било под контролом хрватских снага а у тој улици је постојао и штаб ЗНГ. Злочин у овој улици је био само део шире кампање етничког чишћења које су спровеле хрватске снаге будући да је у том периоду на више локација у Боровом Насељу и Вуковару ликвидирано преко 50 српских цивила.
Злочин
У кући под бројем 72. крили су се чланови трочлане породице Чечавац, Милошевић и Новаковић. Хрватски војници су тада дошли до породичне куће породице Чечавац, опљачкали је и демолирали а потом на улазу у подрум поубијали све који су се ту скривали. Цивили су убијени хицима из ватреног оружја из непосредне близине. Тада су убијени Мирослав Чечавац /25/, његова супруга Слађана /20/ и њихов син Горан Чечавац, стар само годину ипо дана. Заједно са њима су убијени и Ана Новаковић /41/, Илинка Милошевић /32/ и њен син Бранимир, стар десет година који су се ту привремено сакрили. Чланови ове породице трпели су током трајања рата бројне претње и узнемиравања од стране екстремних Хрвата а као мотиви за ово свирепо убиство наводе се етничка нетрпељивост, одмазда због војних губитака и пораза хрватске војске али и чињеница да се брат Мирослава Чечавца борио на српској страни., Приступ 25.11.2021. ТВ репортери и новинари забележили су камерама извлачење тела ових цивила из подрума и породичних кућа., Приступ 25.11.2021. Тела убијених српских цивила је по извлачењу из подрума снимила и италијанска новинарка Милена Габанели која је осудила злочин хрватских снага.
У суседној кући под бројем 74. у исто време у ноћи између 15. и 16. новембра 1991. припадници хрватских паравојних формација, ЗНГ, убили су деветоро српских цивила. Злочин је преживела једино Милица Трајковић која се иако рањена два дана скривала у подруму. Према речима преживеле Милице, хрватски војници су најпре на улазу у подруму питали има ли кога унутра. Када им је одговорено да су ту само српски цивили, хрватски војници су почели да им псују „мајку четничку“ и да их називају погрдним именима. Потом су наредили свима да изађу из подрума. Претпоследња је била Сава Павић, старица од 62 године која се кретала споро а коју је због тога хрватски војник усмртио пушком, ранивши том приликом и Милицу која је била одмах поред, скривена у мраку. Како је пала, Милица је одмах повукла дебео јорган преко себе и остала скривена те је хрватски војници нису приметили. Цивили су изведени из подрума и након мучења и тортура брутално убијени. Тада су убијени Нада Павловић /41/, Надина мајка Михољка /66/, и Надино двоје деце Зорица /15/ и Зоран Павловић /17/, док је Надин супруг Теодор Тошо Тошковић одведен иза куће и стрељан. Убијени су и Велимир Трајковић /61/, супруг једине преживеле Милице, као и комшија Милан Траваш који се скривао заједно са њима. По уласку припадника ЈНА у Вуковар и Борово Насеље, Милици је пружена прва помоћ и одведена је у болницу где је касније испричала своју исповест о злочину хрватских снага.
У близини, почињен је још један злочин над трочланом српском породицом Инић. Убијени су Ратко Инић /39/, његова супруга Милена /42/ и њихов син Марко Инић, стар 16 година. У извештају Комисије експерата СРЈ се наводи и како су троје Инића свирепо и мучки су убијени у ноћи 16. новембра 1991. године од стране, хрватске паравојске - припадника Збора Народне Гарде у Боровом Насељу., Приступ 25.11.2021. Инићи су се скривали у склоништу "Нова обућара" а шеснаестогодишњи Марко био је душевно болестан и дијабетичар. На војном суду у Београду доказано је како је по договору са командантом склоништа Мартином Сабљићем, Зоран Шипош заједно са 4-5 гардиста и својом супругом Јасном у склоништу "Нова обућара" одабрао 8 мушкараца, цивила, међу којима и Ратка, Милену и Марка Инића. Они су изведени из склоништа, злостављани и мучени па стрељани.
Извештаји патолога
Тим патолога на челу са истакнутим др Зоран Станковићем утврдили су како су чланови породица Чечавац, Милошевић и Новаковић убијени ватреним оружјем из непосредне близине а тела Горана Чечавац и Бранимира Милошевића су била изрешетана и имала су прострелне ране по целом телу. Такође, патолози су утврдили како су оба дечака на глави имале улазне и излазне ране од метака., Приступ 25.11.2021. Када је реч о члановима породице Павловић патолози су констатовали да је било доста трагова мучења. За Наду и њену мајку Милојку Павловић утврђено је како су обе усмрћене тупим предметом док су малолетна Зорица /15/ и њен брат Зоран /17/ масакрирани секиром и хладним оружјем. Др Зоран Станковић више пута је у својим јавним говорима, на трибинама и током гостовања истицао како је злочин у Улици Николе Демоње једна од најтрауматичнијих сцена коју је доживео током вишедеценијске каријере и редовно је јавно захтевао од хрватских институција да се овај злочин процесуира а починиоци приведу правди.
Судски процеси
Првостепеним пресудама Војног суда у Београду број I К-112/92 од 26. јуна 1992. и I К-108/92 од 14. јула 1992. године и другостепеним Врховног војног суда број II К-259/92 од 29. децембра 1992. и II К- 260/92 од 24. новембра 1993. правоснажно су осуђени припадници ЗНГ из вуковарских приградских насеља Борово насеље и Борово Село: Мартин Саблић, Зоран Шипош, Никола Ћибарић, Јуре Марушић, Анте Врањковић, Бартол Домазет, Славко Мађаревић, Мирко Филковић, Зденко Штефанчић, Мира Дунатов и Дамир Сарађен, сви због кривичног дела ратног злочина против цивилног становништва – због тога што су по кућама и склоништима поменутих насеља злостављали и на крају ликвидирали цивиле српске националности., Приступ 25.11.2021. Дана 14. августа 1992. у Неметину је извршена размена "Сви за све " и тада су у размену отишли сви заробљени припадници ЗНГ, па и они процесуирани пред војним судовима у СФРЈ и СРЈ. Тако је упркос изјавама сведока и бројним доказима овај злочин остао процесуиран али некажњен.
Имена жртава:
Горан Чечавац (1990.) Слађана Чечавац (1972.) Мирослав Чечавац (1966.) Зорица Павловић (1976.) Зоран Павловић (1974.) Бранимир Милошевић (1981.) Илинка Милошевић (1959.) Ана Новаковић (1950.) Марко Инић (1975.) Милена Инић (1949.) Ратко Инић (1952.) Савка Павић (1930.) Радослав Павић (1966.) Велимир Трајковић (1930.) Теодор Тошковић (1950.) Милан Траваш (1944.) Драгутин Кeћкeш (1936.) Нада Павловић (1950.) Михољка Павловић (1925.)
Види још Рат у Хрватској Убиство породице Чечавац Убиство породице Павловић Афера Шпегељ Задарска Кристална ноћ Крвави Ускрс на Плитвицама Сукоб у Боровом Селу Рат у Хрватској Немири на Максимиру Убиства Срба у Вуковару
Категорија:Злочини над Србима Категорија:Ратни злочини током ратова на територији бивше Југославије (1990—1999) Категорија:Покољи у Хрватској Категорија:Рат у Хрватској
Категорија:Хрватска у 1991.