Сребрна столица () фантастични је роман за децу енглеског писца К. С. Луиса из 1953. године. Четврти је објављени роман од укупно седам у серијалу Летописи Нарније, а шести роман од кад су издавачи 1980. године књиге поређали по хронолошком реду.

Радња романа је смештена неколико деценија после Путовања Намерника зоре, али такође мање од годину дана по земаљском времену. Краљ Каспијан је остарео, а његов једини наследник принц Рилијан је нестао. Тада Аслан шаље двоје деце из Енглеске у Нарнију, Јустаса Скраба и његову другарицу из разреда са којом заједно борави у ужасном интернату, Џил Пол.

Сребрна столица је посвећена Николасу Хардију, сину Луисовог великог пријатеља Колина Хардија, члану клуба књижевника Инклингс.

Радња Јустас Скраб, сада много узорнији дечак након догађаја из Путовања Намерника зоре, среће своју другарицу Џил Пол у забаченом кутку њихове школе, „Експерименталне куће”, где обоје пролазе кроз прави пакао. Џил се управо крије од безобзирних вршњака који је свакодневно малтретирају. Јустас јој прича о својим пустоловинама у Нарнији и објашњава јој да су га управо та искуства променила — на шта га Џил упозорава да би због таквог понашања лако могао и сам да постане мета силеџија. Јустас предлаже да затраже Асланову помоћ и, баш у тренутку када их насилници сатерују у ћошак, њих двоје улећу кроз капију која их неким чудом одводи право у Асланову земљу.

Тамо избијају на врх стрме литици. Желећи да се направи важна, Џил се несмотрено приближава самој ивици, а Јустас, у намери да је повуче назад, губи равнотежу и пада у понор. Одједном се појављује Аслан и спасава дечака тако што га чаробним дахом шаље пут Нарније. Након тога, лав поверава Џил важан задатак: мора помоћи Јустасу да пронађе принца Рилијана, сина краља Каспијана Десетог, коме се изгубио сваки траг пре читавих десет година. Као путоказ у овој потрази, Аслан јој даје четири знака које мора строго да прати, а затим и њу одува у Нарнију, где је Јустас већ чека подно зидина једног великог замка. На своје очи виде како се један изнемогао, оронуо старац укрцава на брод и напушта луку. На Јустасов ужас, испоставља се да је тај старац заправо краљ Каспијан; пошто му нису пришли и поздравили га, већ на самом почетку су пропустили први знак. Иако је у њиховом свету прошло једва неколико месеци, у Нарнији је од Јустасовог одласка протекло читавих седамдесет година. Деца сазнају да је Каспијан отпловио како би још једном обишао земље из своје младости, мада многи Нарнијци верују да је заправо пошао да тражи самог Аслана, не би ли сазнао коме да остави круну. Краљ је на самрти и његов народ страхује да неће још дуго поживети.

Каспијанов намесник, патуљак Трампкин, који је сада већ зашао у дубоку старост и потпуно оглувео, смешта Џил и Јустаса у Кејр Паравел. Међутим, по савету Глимфедера, сове која говори, они мудро прећуткују разлог свог доласка. Глимфедер их тајно одводи на веће сова, где им ове ноћне птице откривају да је принц Рилијан нестао пре једне деценије, након што је кренуо у потрагу за огромном зеленом змијом која му је убила мајку.

Џил и Јустас одлећу до мочвара на северној граници Нарније, где упознају свог водича Падлглама — суморног, али непоколебљивог и оданог мочварног врдавца. Заједно крећу пешке ка северним земљама којима владају дивови. Изгладнели и промрзли до костију, на путу срећу заносну госпу у зеленој свили коју прати неми витез у црном оклопу. Она их љубазно саветује да продуже на север до Харфанга, замка „питомих дивова”, тврдећи да ће их они радо угостити на свом јесењем фестивалу. Савладани умором и помућени помишљу на топлу собу и укусан оброк, Џил и Јустас једва чекају да стигну тамо; једино Падлглам предосећа нешто лоше и противи се том путу. Након дугог пешачења по суровом времену, током којег су по правој мећави једва прешли преко једног тајанственог понора, стижу у Харфанг где наилазе на топлу добродошлицу.

Са прозора замка, њих троје згрожено схватају да су током оне мећаве заправо протутњали кроз рушевине древног града дивова у долини испод њих, чиме су пропустили Асланов други знак. Уједно опажају и речи „Испод мене” уклесане у стену, што је био трећи знак. Када у кухињи случајно налете на кувар и виде да су управо они планирани као главно јело за предстојећу гозбу, у паничном страху успевају да побегну из Харфанга. Пратећи знак, траже заклон у пећини испод разрушеног града, али тамо падају низ мрачну стрмину и завршавају у далеком подземљу.

Тамо их заробљава војска подземних људи, који их чамцем превозе преко Мрачног мора до града којим влада госпа у зеленој свили. Ње тренутно нема, али путнике дочекује њен штићеник, углађени младић који им открива да сваке ноћи пролази кроз нападе страшног лудила. Током тих напада, по госпином наређењу, мора бити везан за сребрну столицу; ако би га пустили, претворио би се у смртоносну змију и побио све око себе. Осећајући да је ово кључ њихове потраге, Нарнијци одлучују да остану и присуствују његовим ноћним мукама.

Међутим, када младића вежу за столицу, његово заклињање и крици уопште не звуче као безумље, већ као очајнички покушај да се ослободи злих чини. Након што им је упутио низ претњи, младић их на крају преклиње да га одвежу у Асланово име. Препознавши у томе четврти знак, они га са оклевањем пресецају везе, верујући да пред собом заиста имају изгубљеног принца. Младић истог тренутка истргне мач и у парампарчад разбије сребрну столицу. Ослобођен клетве, он им се захваљује и потврђује да је он принц Рилијан. Открива им да га је зелена госпа држала у заточеништву у намери да му испере мозак, уда се за њега и тако преко њега покори целу Нарнију.

Уто се враћа зелена госпа и покушава да их поново заслепи својом бајањем, али босоноги Падлглам гази њену магичну ватру и разбија чини. Бесна вештица се претвара у огромну зелену змију, али Рилијан је, уз помоћ Јустаса и Падлглама, убија на месту, схвативши да је она иста она неман која му је убила мајку. Пре него што крену ка површини, Рилијан ослобађа подземне гноме, који су такође били поробљени њеном магијом. Након вештичине смрти, они радосно крећу натраг у свој прави дом, у још дубље слојеве земље — у земљу Бизм. Један од гнома показује Рилијановој дружини тајни пролаз ка површини, и принц стиже пред зидине Кејр Паравела баш у тренутку када се брод старог краља враћа у луку. Каспијан успева да загрли свог давно изгубљеног сина, након чега умире мирно, давши му благослов. На очиглед уплаканог народа, Рилијан бива проглашен за новог краља Нарније.

Тада се појављује Аслан. Он честита Јустасу и Џил на успешно извршеном задатку, а затим их враћа до оног истог потока у својој земљи где га је девојчица први пут срела. Из воде израња тело краља Каспијана, и Аслан каже Јустасу да му зарије трн у шапу. Дечак га послуша, и Асланова крв потече преко мртвог краља, који истог тренутка оживљава, пун снаге и младалачке лепоте. Аслан обећава деци да ће се, иако морају да се врате у свој свет на неко време, једног дана заувек вратити у његову земљу. Потом дозвољава Каспијану да на кратко испрати Јустаса и Џил у њихов свет. Тамо сви заједно успевају да преплаше и отерају насилнике, пре него што се Каспијан коначно врати у Асланову земљу. Након тога, „Експериментална кућа” постаје узорна школа, а Јустас и Џил остају пријатељи за цео живот.

За то време у Нарнији, Рилијан сахрањује свог оца и дуго жали за њим. Краљевство улази у дуге године мира и благостања, али Падлглам је, по свом обичају, „често умео да подсети како ведра јутра доносе кишна поподнева и да нико не треба да живи у заблуди да ће добра времена трајати довека”.PluggedIn

Позадина Сребрна столица била је пета написана књига о Нарнији, иако је објављена као четврта по реду. Луис је написао Сребрну столицу током божићног распуста 1950. године, а завршио ју је почетком марта наредне године. Пре него што се одлучио за коначни наслов, размишљао је и о именима попут Дивље пустоши, Вести под Нарнијом, Гноми под Нарнијом и Ноћ под Нарнијом. Последњи наслов предложио му је пријатељ и колега, писац за децу Роџер Ланселин Грин, који је такође поделио своје утиске након читања радне верзије рукописа.

Референце

Спољашње везе Narnia fandom Приступљено 30. 11. 2021. The Silver Chair review Приступљено 30. 11. 2021.

Категорија:Летописи Нарније Категорија:Дечја књижевност Категорија:Романи 1953.