Балканска или европска форситија () је ендемична врста из рода форситија, чији ареал распрострањења обухвата северну Албанију и Метохију.Шилић Ч. 1990. Атлас дрвећа и грмља. Завод за уџбенике и наставна средства: Београд.
Опис биљке Корен је веома добро развијен и по типу жиличаст.
Стабло је практично дрвенасто, веома разгранато са светлосивосмеђом кором, мада су млађе гране још увек жутозелене. По себи имају овалне, брадавичасте лентицеле.
Лист је прост и потпун (има лисну основу, дршку и лиску). По облику је елипсаст или јајаст, а по ободу може бити назубљен. На врху је зашиљен, светлозелене боје и без длачица. Дужина износи 4-8-{cm}-, a ширина 2-3-{cm}-. Нерватура је мрежаста.
Цвет је појединачан, или је их је по два, три на кратким изданцима. Чашицу и круницу чине по четири срасла листића (симпеталија). Круница је тамножута и раздељена на четири дела, знатно дужа од почетне цеви која чини круницу. Има два релативно велика прашника. Тучак се састоји од два оплодна листића, синкарпан је и надцветан. Биљка је једнодома, а присутна је хетеростилија. Обично цвета у априлу пре него што олиста.
Плод је издужена чахура, са више семена, који пуца по два уздужна шава. Осим из семена, ова биљка се размножава и вегетативно.
Станиште Ово је термофилна и хелиофилна врста, што значи да тражи светлост и топлоту. Насељава најчешће огољене терене на серпентину до висине од 1.000-{m}-.Петковић Б, Марин П, Божа П. 1995. Практикум из систематике виших биљака. Наука: Београд.
Ареал Балканска форситија је терцијарни реликт и ендемит Балканског полуострва, што значи да насељава подручја Албаније и бивших држава Југославије.
Заштита Балканска форситија је законом заштићена као природна реткост. Стручњаци Ботаничке баште „Јевремовац“ у Београду су успешно расадили ову врсту на неколико локација и на тај начин дали свој допринос да се ова лепа врста сачува.
Галерија
Референце
Категорија:Форситија