Потукач је староенглеска елегија која припада англосаксонској (староенглеској) књижевности. Састоји се од 115 стихова, а њен аутор је непознат. Сачувана је у Ексетерској књизи, рукописној збирци која се чува у библиотеци катедрале у Ексетеру.
Порекло и назив дела Не зна се прецизан датум настанка ове елегије, али сигурно је да је настала пре Ексетерске књиге, чије је време настанка око 975. године.
Елегија се на енглеском назива The Wanderer, а на српском се најчешће преводи као Потукач или Луталица. Именица „потукач” потиче од глагола „потуцати се”, који значи тумарати, лутати.
Композиција дела На основу промена из првог у треће лице једнине приликом нарације, Потукач се може поделити на два дела:
Први део, које изговара фиктивно ја и које говори о својој судбини
Други део, који садржи уопштена размишљања о животу и пролазности
Поред два дела заснована на лицу које говори, у елегији Потукач издвајају се и пролог и епилог, који садрже хришћанске елементе.
Садржај дела Потукач говори о животу након што је изгубио свог господара. Усамљен и утучен, једино о чему размишља јесу прошле среће и период сигурности. Често се наглашава синтагма без дома и без пријатеља. Он више нема никога коме би се обратио и поделио своју тугу, након губитка господара изгубио је сваку блиску особу у свом животу. Због туге чак и халуцинира, привиђају му се умрли пријатељи и родбина. Његова потрага се завршава безуспешно у овоземаљском смислу. Наиме, он не успева да пронађе новог овоземаљског господара, али оно што проналази и што му представља утеху јесте духовни, небески господар – Бог.
Најважнији мотиви Постоје два заједничка мотива која Потукач дели са осталим сачуваним елегијама староенглеске поезије и која су важна за њихово разматрање, а то су:
Мотив изгнанства – односи се на изгнанство у било ком смислу, било оно овоземаљско или духовно. Мотив сећања на прошлу срећу и туга због њеног губитка. Једини начин на који се то може поднети јесте помоћу мисли и надања о животу после смрти, о рају који представља уточиште. Због тога песника ове песме можемо означити и као хришћански песник.
Осим њих, још неки од присутних мотива јесу:
Мотив милости (Божје милости) Мотив судбине (судбина која је предодређена, пагански начин схватања судбине) Мотив смрти (говори се о смрти господара, родбине и свих блиских људи потукача) Мотив усамљености (једно од стања које потукача нагони да трага за колективом и новим господаром) Мотив туге (осећање проистекло из смрти господара) Мотив зиме (у елегији она представља и годишње доба, доба хладноће и таме, али означава и календарску годину – много зима би означавало много година) Мотив сигурности (господар је оличење сигурности)
Присутне стилске фигуре Неке од најважнијих стилских фигура у елегији Потукач јесу:
Кенинг Примери из дела:
Благо срца (енгл. heart-treasure) – тајна Благо груди (енгл. breast-treasure) – душа Даровалац злата (енгл. gold-giver) – господар Дворана медовине (енгл. mead-hall) – гозбена дворана
Алитерација Врло присутна у староенглеској верзији ове песме, али само донекле очувана у модерном енглеском:
енглески: Fattered my sadness, homeless and friendless (20. стих) српски: Увећао своју тугу, без дома и без пријатеља енглески: Often sorrow and sleep together (40. стих) српски: Често туга и сан удружене снагом
Каталогизација Стихови 82–86:
Суморни рат је једнога Одвео на далеки пут, другог је орао однео Преко пучине сиње, понеког сиви вук Смрти на поклон дао, а једнога је његов тужни ратник Скрио у пећину под земљом.
Реторско питање Стихови 94–97:
Где оде коњ? Где оде јахач? Где оде даровалац блага? Камо несташе та места где се славило? Где су сад гозбе?
Врста стиха Стих елегије Потукач јесте акценатско-алитеративни стих. У њему се налазе четири наглашена слога, а број ненаглашених слогова се не узима као услов за акценатско-алитеративни стих. Између другог и трећег стиха се налази цезура.
Историјске околности потребне за разматрање дела У доба када је староенглеска књижевност настајала заштита и окриље господара било је неопходно. Губитком господара губила се и сигурност обичног човека. Однос господара и поданика заснивао се на поданичкој верности. Господар је награђивао верност разним материјалним добрима, као и заштитничким ставом према својим поданицима.
Референце
Спољашње везе
Текст елегије Потукач и на модерном енглеском и на староенглеском Додатне информације о Ексетерској књизи Категорија:Поезија Категорија:Елегија