Крени-промени (скраћено КП) јесте политички покрет у Србији. Директор кампање Саво Манојловић главни је представник покрета у српској политици. Као покрет десног центра, КП промовише локалну политику, екологизам и права животиња. Познати су по покретању петиција о разним политичким питањима.

Покрет Крени-промени започео је своје активности 2020. године, првобитно се фокусирајући на еколошке теме. Били су једни од организатора еколошких протеста у Србији 2021—2022., протестујући против пројекта корпорације Рио Тинто у близини Лознице. Током протеста покренули су петицију против експлоатације литијума, али ју је одбила Народна скупштина. Након протеста, организовали су петицију против ископавања литијума и бората. КП је проширио своје активности 2023. године, стварајући тим за добробит животиња унутар покрета и организујући петиције и активности у вези са животињама. Покрет је одбио да учествује на парламентарним изборима у Србији 2023., али је касније учествовао на локалним изборима 2024. у Београду, београдским општинама, Нишу и Новом Саду. Освојили су мандате у скупштинама Београда, Новог Београда, Новог Сада и Ниша. Од почетка студентских протеста против корупције 2024. године, КП је изразио подршку студентима. Након протеста 15. марта 2025. у Београду, КП је покренуо петицију за истрагу наводне употребе звучног оружја током стампеда.

Крени-промени је самоописани покрет за борбу против корупције и делује као опозиција Српској напредној странци. Критиковали су Европску унију због њеног става о пројекту Рио Тинта, предложили одузимање националних фреквенција провладиним телевизијским каналима и успешно предводили иницијативу за увођење бесплатних уџбеника у Сремској Митровици.

Историја

2020—2022: Рани почеци мини|Крени-промени (КП) је био један од организатора еколошких протеста у Србији 2021—2022. Крени-промени (на енглеском преведено као Go-Change или Move-Change) започео је као активистичка група која је покретала петиције о разним питањима. Једна од првих активности организована је у августу 2020. године, када су студенти чланови КП-а покренули петицију за смањење школарине за 30%. Убрзо затим, организовали су неколико протеста у септембру и октобру. У децембру је КП покренуо еколошку петицију фокусирану на квалитет ваздуха у Србији. Касније, у фебруару 2021, активисти КП-а поставили су билборд у Београду који приказује плућа која ће се временом напунити загађеним ваздухом. Саво Манојловић, адвокат и еколошки активиста, изјавио је у једном интервјуу да је њихова петиција о квалитету ваздуха до тог тренутка прикупила 51.000 потписа. Међутим, комунална милиција је затражила уклањање билборда. Као одговор, КП је изнајмио други билборд у Београду.

У јуну 2021. године, КП је покренуо још једну петицију, овог пута фокусирану на пројекат корпорације Рио Тинто у близини Лознице. КП је тврдио да је до 8. јуна прикупио 90.000 потписа. Касније у септембру, почели су еколошки протести у Србији. КП је био један од организатора, захтевајући прекид пројекта компаније Рио Тинто код Лознице и забрану ископавања бората и литијума. КП је помогао у креирању рекламе против Рио Тинта у којој су учествовали грађани и глумци. Тражили су од Радио-телевизије Србије (РТС) да емитује рекламу, али је РТС то одбио. Као одговор, КП је организовао протест испред зграде РТС-а. КП је такође организовао неколико физичких блокада путева у Београду и на другим локацијама у Србији. Након најаве да ће Закон о експропријацији (повезан са пројектом Рио Тинта) бити повучен, КП је престао са организовањем протеста. КП је 14. јануара 2022. објавио да су предали петицију против експлоатације литијума са 290.000 потписа. Међутим, петицију је одбила Народна скупштина, а као одговор на то, КП је организовао протест 20. јануара. Дан касније, поздравили су одлуку владе да поништи дозволу за пројекат. Ипак, накратко су наставили са протестима у фебруару. Усред протеста, КП и неколико других невладиних организација покренули су петицију против измена Закона о референдуму; према њиховим наводима, петиција је до 24. новембра прикупила 68.000 потписа. Предложене измене укључивале су укидање цензуса од 50%+1 изашлих бирача како би резултат референдума био важећи.

Након завршетка еколошких протеста, КП је покренуо петицију за забрану ископавања литијума и бората у Србији. Почетком априла, КП је саопштио да петиција има преко 32.000 потписа. Касније у новембру, Манојловић је најавио да петиција има подршку 61 посланика Народне скупштине. Манојловић и КП одбили су да учествују на општим изборима у Србији 2022. године. У јуну, КП је покренуо петицију против додељивања националних фреквенција провладиним телевизијама Пинк и Хепи. До 7. јуна, КП је тврдио да петиција има 56.000 потписа, док је до 15. јуна достигла преко 200.000 потписа. Петицију је Регулаторно тело за електронске медије игнорисало; Пинк и Хепи су у јулу 2022. поново добили фреквенције. У децембру је КП поставио 20 билборда који мере квалитет ваздуха у Новом Саду.

2023—данас: Улазак у матичне токове мини|alt=Саво Манојловић и сарадници држе конференцију за новинаре испред Скупштине града Београда|Саво Манојловић, представник КП-а, држи конференцију за новинаре након избора за Скупштину града Београда 2024. У јануару 2023, КП је покренуо петицију против урбанизације Националног парка Тара. Месец дана касније, покренули су петицију за права животиња усмерену ка азилима за псе. Заједно са неколико организација, КП је у априлу организовао акцију чишћења улица на 146 локација у Србији. У септембру су предали петицију за увођење бесплатних уџбеника у Србији, са преко 50.000 потписа. КП је одбио да поднесе изборну листу за парламентарне изборе у Србији 2023. године, одлучивши уместо тога да прати изборе као посматрач. На изборима, КП је имао 233 посматрача који су пријавили 52 неправилности. У јануару 2024, КП је предао петицију против акушерског насиља. Месец дана касније организовали су хуманитарни догађај на којем су прикупљали храну за псе, док су у марту почели са прикупљањем потписа за заштиту зграде Генералштаба у Београду.

КП је у априлу 2024. најавио учешће на изборима за Скупштину града Београда. Манојловића су номиновали као кандидата за градоначелника. На изборима су учествовали као група грађана, а не као политичка партија. Манојловић је изјавио да би у случају победе опозиције сарађивао са Зелено-левим фронтом на формирању локалне власти. Политички консултант Душан Миленковић оценио је да би КП могао да привуче гласаче опозиције незадовољне другим опозиционим партијама. КП је на крају освојио 21 мандат у Скупштини града Београда. Већина бирача КП-а раније је гласала за опозиционе странке. Поред тога, КП је учествовао на изборима у Земуну, Новом Београду, Вождовцу, Лазаревцу, Нишу, Сремској Митровици, и Новом Саду. Није им дозвољено учешће на локалним изборима у општини Врачар јер нису испунили родну квоту. КП је освојио 8 мандата у Скупштини града Новог Сада и 2 мандата у Скупштини града Ниша. Након избора, КП је најавио да ће бојкотовати седнице скупштина Београда и Новог Београда. Бојкот су прекинули у септембру.

КП је предводио еколошке протесте у јулу 2024. године. Након што су у новембру 2024. почели студентски протести против корупције, КП је изразио подршку студентима и позвао грађане да учествују у протестима. После протеста 15. марта 2025. у Београду, КП је покренуо петицију за истрагу наводне употребе звучног оружја током протеста. До 17. марта, петиција је имала преко 530.000 потписа. Истог месеца, покренули су петицију против организације манифестације Експо 2027. КП је пратио локалне изборе 2025. у Косјерићу и Зајечару, указујући на изборне неправилности.

Идеологија и политичка платформа

Политичка позиција Манојловић је дефинисао циљеве КП-а као увођење референтних цена, мере против корупције инспирисане радом Лауре Ковеши и Верице Бараћ, као и политике усмерене на екологију и младе, попут коришћења криптовалута у управљању. КП је позициониран на десном центру политичког спектра. Делују као опозиција Српској напредној странци, уз став да левичарске и десничарске опозиционе партије морају да се уједине како би је победиле на изборима. Након оставке Милоша Вучевића у јануару 2025, КП је позвао на формирање прелазне владе састављене од стручњака. У јулу 2025, представили су антикорупцијски програм за сузбијање корупције у Влади Србије. Манојловић је изјавио да би волео да види Србију „без корупције, и као еколошку државу без Рио Тинта”. Истраживачица Јагода Топалов описала је КП као један од покрета који пружају подршку једнакости и друштвеним променама.

Спољна политика КП је критиковао Европску унију због њеног става о пројекту Рио Тинта у Лозници. Манојловић је рекао да подршка Европске уније том пројекту значи „разарање владавине права и стварање зелене Европе са Србијом као црном рупом”. У октобру 2024. године, организовали су протест против посете Урсуле фон дер Лајен. Манојловић је такође критиковао немачку Фондацију Конрад Аденауер. Током сукоба у Бањској на северу Косова, КП је позвао на демилитаризацију региона. КП критикује став СНС-а према Косову и противи се Охридском споразуму.

Унутрашња питања Током еколошких протеста 2021–2022, КП је истицао своје ставове о еколошким питањима. Противили су се пројекту Јадар који води Рио Тинто и позвали на забрану ископавања бората и литијума увођењем мораторијума, сматрајући да се тиме Рио Тинто не би вратио у Србију. Манојловић је такође критиковао ниске еколошке стандарде у Бору. Током изборне кампање за Скупштину града Београда 2024. године, КП је наглашавао своје еколошке политике, укључујући предлог за проширење зелених површина на Новом Београду.

КП се залаже за права животиња и има посебан тим за добробит животиња. Године 2023. покренули су петицију усмерену ка азилима за псе, а годину дана касније организовали су хуманитарни догађај на којем је прикупљана храна за псе. У јануару 2025, скренули су пажњу на азил за псе у Руми где су пси били затворени и лоше третирани. У јуну исте године указали су на азил где су, према њиховим тврдњама, животиње биле злостављане и убијане.

У новембру 2023, КП је подржао штрајк радника Поште Србије. Такође подржавају смањење пореза на додату вредност за менструалне производе. У децембру 2023, покрет је делио кондоме студентима поводом међународног дана борбе против ХИВ-а. КП се противи додељивању националних фреквенција провладиним телевизијама Пинк, Хепи, Информер ТВ и Студио Б.

Локална питања На изборима за Скупштину града Београда 2024. године, КП је водио кампању фокусирану на побољшање инфраструктуре, заштиту животне средине и борбу против корупције. КП се оштро противио рушењу Старог савског моста; Манојловић је био ухапшен на једном од протеста због рушења тог моста. Противе се и рушењу зграде Генералштаба и изградњи комплекса Трамп тауер Београд. Такође су противници проширења пројекта Београд на води; предали су петицију са 34.000 потписа Агенцији за просторно планирање и урбанизам противећи се рушењу Београдског сајма. КП се такође противи организацији манифестације Експо 2027.

У Сремској Митровици, КП је предложио увођење бесплатних уџбеника. Њихова иницијатива је усвојена у августу 2024. године. Исту ствар су предложили и у Нишу у августу 2024. У Новом Саду, противе се изградњи пројекта „Нови Сад на води” и подржавају реновирање породилишта.

Организација Саво Манојловић се налази на челу КП-а; званично обавља функцију директора кампање. Седиште покрета налази се у Бранковој 9 у Београду.

Резултати на изборима Парламентарни избори + Народна скупштина Републике Србије Година Вођа # гласова % од важећих Бр. ПроменаВлада 2026. Саво Манојловић подршка Студентској листи 0 ван парламента

Избори за Скупштину града Београда + Скупштина града Београда Година Вођа Гласови % од важећих Бр. Мандати Промена Статус Реф. 2024. Саво Манојловић 129.868 18,03% 2. 21 Опозиција

Види још

Напомене

Референце

Литература

Категорија:Настанци у Србији 2020. Категорија:Политички покрети у Србији