Предраг Ј. Марковић (Београд, 6. септембар 1965) српски је историчар и политичар. Марковић је по образовању доктор историјских наука. Тренутно је директор Института за савремену историју, народни посланик Народне скупштине Републике Србије и потпредседник Главног одбора Социјалистичке партије Србије.

Биографија Порекло Рођен је као син филмског сценаристе Јована Марковића. Његова рођена сестра је песникиња, драмска списатељица и сценаристкиња Милена Марковић. У блиском је сродству са Добрицом Ћосићем, будући да је његов отац Јован био Ћосићев брат од тетке.

Образовање и академска каријера Дипломирао је 1986. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду са просечном оценом 9.88 и стекао звање дипломираног историчара. Звање магистра историјских наука је стекао маја 1991. године, обранивши магистарску тезу „Европски процеси на модернизацију друштва Београда И Југославије 1918-1941“ на Катедри за општу савремену историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Доктор историјских наука постаје у новембру 1995. године, одбраном докторске дисертације „Хладни рат и југословенско друштво (случај Београда) 1948-1965".

Као гостујући професор је предавао на Учитељском факултету Универзитета у Београду (2006-2016), Линколн Универзитету у Пенсилванији (2010-2013), Филозофском факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици (2006-2008), Центру за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду - Одсек за историју науке и технологије (од 2003. до данас), Београдској отвореној школи (од 1998. године до данас) и Факултету за медије и комуникацију Универзитета Сингидунум.

Научна каријера thumb|Марковић држи предавање, 2020. г. Од марта 1987. године је запослен у Институту за савремену историју у Београду, где је децембра 2003. године постао виши научни сарадник. На седници Управног одбора Института која је одржана 11. априла 2019. године, именован је за новог директора Института за савремену историју.

За члана Европске академије наука и уметности у Салцбургу је изабран у децембру 1997. године.

Марковић се углавном бави друштвеном историјом Југославије и посебно историјом Београда у 20. веку. О историји Београда написао је монографије Београд између Истока и Запада: 1948–1965. (објављена 1996. године, предговор написао његов рођак Добрица Ћосић) и Европски утицај на процес модернизације Београда од 1918–1941. Такође се бавио историјом распада социјалистичке Југославије и методологијом историјске науке.

Члан је Савета за брендирање Србије и в. д. председника Управног одбора Музеја историје Југославије.

Политичка каријера Политички ангажман је започео у Демократској странци, чији је члан био до 2014. године.Марковић: Немамо право да кукамо. Вечерње новости. 11. август 2014. Између 2014. и 2015. године је био члан Савета за културу покрета „Доста је било“.Покрет „Доста је било – Саша Радуловић“ обележава годину дана од оснивања – Формирање здраве опозиције у Србији . Медија центар. 25. фебруар 2015.Након избора у Војводини формираћемо странку пристојних и кредибилних људи. dostajebilo.rs. 27. фебруар 2015.

Дана 3. септембра 2015. године изабран је за потпредседника Социјалистичке партије Србије.Историчар Предраг Марковић потпредседник СПС-а. Политика. 3. септембар 2015.Предраг Марковић нови потпредседник, Мркоњић почасни председник. Вечерње новости. 3. септембар 2015. Пре избора на ову функцију био је члан Управног одбора РТС-аПредраг Марковић о разлозима приступања СПС-у. rts.rs. 3. септембар 2015. На парламентарним изборима 2020. године, изабран је за народног посланика Народне скупштине Републике Србије као кандидат на изборној листи коалиције Социјалистичке партије Србије и Јединствене Србије.

Квизови Предраг Ј. Марковић је са Мирославом Дамњановићем аутор првог српског лиценцног квиза који се зове Високи напон и који се емитује петком на Првом програму РТС-а. Познат је и као победник великог финала квиза Квискотека за сезону 1989–90.Терзић, Јасна. Тријумф знања. Вен магазин (преко Yugopapir), јун 1990.Калебић, Феђа. Одлучила је брзина?. Студио магазин (преко Yugopapir), јун 1990. Као двадесетчетворогодишњи асистент на Институту за савремену историју учествовао је у претпоследњем циклусу квиза који се емитовао на простору целе СФРЈ и два пута у наступима пре финала обарао рекорд квиза по броју освојених бодова (191 и 204). У финалу је освојио 148 бодова и победио свог зета, Александра Саљникова, за седам бодова разлике.

Породица Ожењен је и има двоје деце - сина Вукана и кћерку Миону Марковић, младу глумицу. Марковићев зет је Александар Саљников, ванредни професор Машинског факултета Универзитета у Београду.

Признања

Одликовања Медаља за заслуге, 2022.

Награде

Изузетна Вукова награда, за 2021.

Дела Књиге Београд и Европа 1918-1941. – Европски утицаји на модернизацију Београда, (Београд: Савремена администрација, 1992), 234. Београд између Истока и Запада 1948-1965, (Београд: Службени лист 1996) 547. Синдикати Београда 1945-1998, коаутор са В. Глишићем, М. Павловићем, М. Аћимовићем (Београд: Градско веће ССЈ, 1999), 536 Радна свеска из историје за 8. разред основне школе коаутор са К. Николићем, (Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2002), 92 (преведена на мађарски, румунски и словачки; друго проширено издање 2004), 96. Ethnic Stereotypes: ubiquitous, local, or migrating phenomena? -The Serbian-Albanian Case, (Bonn:Michael Zikic Stiftung, 2003) 95 (друго издање 2004) Модерна српска држава 1804-2004 : хронологија (The Modern Serbian State:A Chronology) (коаутор ) Београд : Историјски архив Београда, 2004, 534 Косово. Прошлост, Памћење, Стварност. (Kosovo:Past,Memory, Reality) co-author with M.Pavlovic, (Београд-Нови Сад:Препород, 2006), 564. Трајност и промена. Друштвена историја социјалистичке и постсоцијалистичке свакодневице у Југославији и Србији , (Београд: Службени гласник, 2007), 184. Лишће и прашина , (Београд: Архипелаг, 2012), 268. Историјске неприлике, (Београд: Архипелаг, 2018) Алтернативна историја Србије, коаутор са Чедомиром Антићем, (Београд: Службени гласник, 2007), 264.

Преводи

1. Kennedy, Preparing for the Twenty FirstCentury ( Припрема за двадесет први век ), (Београд:Службени лист СР Југославије,1997), 389. Kennedy, The Rise and Fall of Great Powers, (Успон и пад великих сила) ( Подгорица-Београд: ЦИД-Слу ж бени лист СР Југославије 1999), 664; Друго издање 2003). E. Hobsbawm, Age of Extremes, (Доба Екстрема), (Београд:Дерета,2002), 470; друго издање 2004. C. Mango, The Oxford History of Byzantium (Оксфордска историја Византије), (Београд:Дерета,2004), 349. E. Hobsbawm, Interesting Times, A Twentieth Century Life (Интересантна Времена,Један живот у 20. веку) (Подгорица:ЦИД,2005), 416. A.Toynbee, D.Ikeda, Choose Life: A Dialogue, ( Изабери живот -Дијалог), (Београд:Дерета,2005), 371. A. Kuper, J. Kuper, The Social Science Encyclopedia ( Енциклопедија друштвених наука, са Николом Крзнарићем), (Београд:Службени гласник, 2007) 1015.

Чланци и поглавља

„Свакодневни живот Београда на почетку Првог светског рата 1914. године“, – (Everyday life in Belgrade in the First World War) Историјски гласник, 1-2 (1986): 93-118. ”Демографске прилике у Београду и околини 1916. године”, (Demographic situation in Belgrade and its surroundings during the First World War) In: Србија 1916 године .ед.Љ. Алекси ћ (Београд: Историјски институт,1987), 321-335. “Југословенска историографија о у ч еш ћ у Југословена у Октобарској револуцији“,(Yugoslav historiography and October Revolution) Историја 20. века 2 (1987):147-157. “Југословени у Октобарској револуцији“, (Yugoslav participation in October Revolution) In: Тито-Партија-Револуција, вол.II, (Београд:1988), 770-773. “Пиротски одред Јове Радови ћ а“.- Лескова ч ки зборник XVIII (1988):131-134. (Pirot guerilla squad in the First World War) „Европски утицаји на Београдски универзитет изме ђ у два светска рата“. (European influences upon academic life in Belgrade) In: Идеје и покрети на Београдском универзитету од оснивања до данас, вол.I, (Београд:1989)181-192. „Ратна разарања Београда у Првом светском рату.“, (The war destruction of the Belgrade during the First World War) In: Србија 1918. године, ед. Славенко Терзић (Београд: Историјски институт,1989), 43-51. „Београд на крају рата 1918. године.“,(Life in Belgrade at the end of the First World War) In: Србија на крају Првог светског рата, ед. Славенко Терзић (Београд: Историјски институт,1991), 95-101. „Теорија модернизације и њена примена на међуратну Југославију и Београд“. (The application of the modernization theory in Yugoslavia and Belgrade) In: Србија у модернизацијским процесима XX века, ед. Латинка Перовић (Београд:IN I S,1994) 435-446. “Теорија модернизације и њена критичка примена на Југославију и друге источноевропске земље“ (Critical usage of the modernisation theory: case of Eastern Europe and Yugoslavia)Годишњак за друштвену историју 1 ( 1994): 11-34. “Теоријске књиге у српској историографији 90-их година“ (Theoretical books in the Serbian historiography of 1990’s) И сторија 20. века 2, (1994):179-190. „Технологија и друштво у међуратној Југославији „(Tehnology and society in the interwar Yugoslavia). In: Технологија, култура и развој, ед. В. Матејић (Београд: Институт „Михајло Пупин“), Београд, 1995, 79-87 „Југославија и мађарска криза у британским изворима“, In: The Balkans after the Second World War, (Yugoslavia and the Hungarian crisis 1956 in British diplomatic sources) ед. Петар Качавенда (Београд:ISI,1995), 142-155. „Државна репресија и јавно мнење Београда 1948-1965“, (State repression and the public opinion in Belgrade) И сторија 20. века 1-2 (1996):75-89. „Одређивање према Западу у српској модерној историји“, (The attitude toward West in the Serbian modern history) In: Европа и Срби, ед. Славенко Терзић (Београд: Историјски институт,1996), 591-601. „Идеологија стандарда Југословенског режима 1948-1965“, (The Ideology of Standard in Yugoslavia 1948-1965) Токови 1-2 ( 1996):7-21. „Радна група за упоредну друштвену историју као организациони и методолошки модел“, (Berliner AVG as a methodological and organisational model) Историја 20. века 2 (1997):187-190. “Америка у друштвеном животу Београда између два светска рата“, (America in Belgrade Social Life between Two World Wars), In: Сусрет два света 1492-1992 (The Encounter of Two Worlds) ед. Р. Ракић (Београд: 1998),51-65. „Цивилизацијске карактеристике-усуд или одабир: промишљање Хантингтона“ (Civilization Characteristics- Choice or Fate: Rethinking Huntington), In: Сусрет или сукоб цивилизација на Балкану?(Encounter or Conflict of Civilizations in the Balkans?), ед. Славенко Терзић (Београд: Историјски институт,1998),551-561 „Место жене у јавном мнењу Београда, 1918-1965“, Положај жене као мерило модернизације у Србији у 19. и 20. веку (Female position as a measure of modernization in Serbia), ед. Латинка Перовић, (Београд: INIS,1998),373-384 „У потрази за новим путем: Југословенски експеримент у друштву и култури после 1948. године“, (Searching for new Paths Yugoslav Social and Cultural Experiment following 1948) In:Yugoslav-Soviet Conflict in 1948, (Београд: И нститут за савремену историју,1999):211-222 „Sexuality in Belgrade in the 20th Century“, I n: Between Archives and the Fields: Dialog on Historical Anthropology of the Balkans, ед. Јовановић-Касер-Наумовић (Belgrade-Graz:1999),93-100. “Служба државне безбедности и албанске демонстрације 1968. године“, (The state security service and 1968. Albanian demonstrations in Kosovo/ a document) Историја 20. века, 1-2, (1999):169-180 “Засењивање простоте“, (The Dazzling of Vulgarity) Нова српска политичка мисао, 2-3,(1998): 277-283. „History Textbooks in Yugoslavia“, In: Disarming History, an International Conference on Combating Stereotypes and Prejudice in History Textbooks of South-East Europe, (Visby-Stocholm:1999), 69.