Панграм () или панграмска реченица је реченица у којој се користе сва слова азбуке бар једном.
Начелно, само су кратки панграми интересантни: састављање реченице са што мањим бројем поновљених слова је изазован задатак. Мада, и дужи панграми који су домишљати, хумористични или ексцентрични могу бити вредни пажње. Супротност панграму је липограм, где је циљ испуштање једног или више слова.
Типови панграма Савршени панграм је анаграм алфабета, односно свако слово се у реченици јавља само једном. Такав панграм је врло тешко постићи без коришћења личних имена и скраћеница. Основни разлог је однос сугласника и самогласника у алфабету.
У српском језику до сада није пронађена ниједна савршена смислена реченица.
Такође, под овим условима, није пронађена савршена реченица ни у језицима који користе латиничко писмо.
Панграми од 26 слова У „Оксфордском водичу за игру речима“ може се видети неколико реченица на енглеском језику које користе само 26 слова абецеде: -{Quartz glyph job vex'd cwm finks}-. Дубљење жлебова у кварцу досађивало је достављачима из удолине. (Није савршена реченица јер користи велшку реч ) -{Blowzy night-frumps vex'd Jack Q}-. Неуредне ноћне даме досађивале су Џеку К. -{J. Q. Schwartz flung V. D. Pike my box}-. Џ. К. Шварц бацио је моју кутију В. Д. Пајку. -{TV quiz drag nymphs blew J.F.K. cox}-. Вулгарно: Нимфе-трансвестити из ТВ квиза пушиле су курац Џону Кенедију.
Најпознатији панграми Најпознатији панграми, у светским размерама, свакако су енглески -{The quick brown fox jumps over the lazy dog}- и -{Jackdaws love my big sphinx of quartz}-.
-{The quick brown fox jumps over the lazy dog}- Историја Панграм енгл. -{The quick brown fox jumps over the lazy dog}- се јавља још крајем 19. века, а коришћен је у књизи Извиђање за дечаке (1908) као реченица за вежбу у одржавању везе.-{Robert Baden-Powell — Scouting for Boys}-, Приступљено 17. 4. 2013. Касније су тај панграм популаризовале америчке компаније Вестерн јунион и Телефонска компанија, које су га користиле за тестирање тачности и поузданости рада телепринтерске комуникационе опреме.
Употреба -{The quick brown fox jumps over the lazy dog}- се још увек користи у радио-комуникацији на кратким таласима, где врло често претходи телепринтерским емисијама и служи углавном за подешавање пријемних уређаја.
У ери рачунара се често користи као узорак текста за приказивање фонтова.
Microsoft Windows мини|десно|220п|Пример коришћења за приказивање фонтова.
У оперативном систему Microsoft Windows је у програм -{Fontview.EXE}- убачен узорак текста, који се приказује тим програмом. Од Windows-а 3.1 та реченица је -{The quick brown fox jumps over the lazy dog. 1234567890}-, која приказује и бројеве. У Windows-у -{XP}- је додата алтернативна реченица -{Jackdaws love my big sphinx of quartz. 123456890}-. Уз то, локализоване верзије користе различите реченице кад се гледају локални фонтови. У ОС Windows Vista је избачена фраза -{Jackdaw}-, али су и даље доступне локализоване реченице.
Програм Мајкрософт ворд У програму Мајкрософт ворд, ако се откуца -{=rand(x,y)}- (где су -{x}- и -{y}- цели бројеви) и притисне Enter, убациће се -{x}- пасуса, сваки са по -{y}- понављања реченице -{The quick brown fox jumps over the lazy dog}-. (Ако се не наведу -{x}- и -{y}- параметри, исписаће се 3 пасуса са по 5 реченица.)
Превод Растко Ћирић, професор на Факултету примењених уметности у Београду, покушао је да уради панграмски превод ове реченице и добио нешто мање успешан резултат, али и даље занимљив: Брза вижљаста лија хоће да ђипи преко њушке флегматичног џукца.http://www.tipometar.org/tema/Pangrami/iFramesLat/Text.html Типометар
-{Lorem ipsum}- Развитком штампе у 16. веку, штампарије су добиле потребу за каталозима у којима би били представљени сви типови слова са којима штампарија располаже. Поред штампања алфабета, додаван је произвољан, „лажан“ текст, који је садржао сва слова алфабета. Смисао текста није био битан, јер је служио само да се дочара визуелни изглед штампане стране. У ту сврху је најчешће коришћен текст -{lorem ipsum}-.
мини|десно|220п|У изради -{Web}- презентација -{Lorem ipsum}- се користи да фокусира пажњу на графичке елементе стране.
Историја Панграмска реченица -{Lorem ipsum}- води порекло из Цицероновог -{De finibus bonorum et malorum}- (О сврси Добра и Зла). Оригинални почетак дела је: -{Neque porro quisquam est qui dolorem ipsum quia dolor sit amet, consectetur, adipisci velit}- (у слободном преводу: „Не постоји нико ко воли бол због бола самог и ко зато жели да га има"). Претпоставља се да је садашњу форму -{Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit, diam nonnumy eiusmod tempor incidunt ut labore et dolo...}- реченица добила 1960-их година. Варијације су честе, а најчешће се додају слова која нису уобичајена или се не јављају у латинском језику -{(k, w, z)}-. Оригинални дужи облик је -{Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipisicing elit, sed do eiusmod tempor incididunt ut labore et dolore magna aliqua. Ut enim ad minim veniam, quis nostrud exercitation ullamco laboris nisi ut aliquip ex ea commodo consequat. Duis aute irure dolor in reprehenderit in voluptate velit esse cillum dolore eu fugiat nulla pariatur. Excepteur sint occaecat cupidatat non proident, sunt in culpa qui officia deserunt mollit anim id est laborum.}-
Употреба -{Lorem ipsum}- се често користи у типографији и у дизајнирању -{Web}- презентација. Многи програми (и за стоно издаваштво [-{DTP}-] и за израду -{Web}- страна) имају -{Lorem ipsum}- генератор, који из базе речи (обично из оригиналног -{Lorem ipsum}- текста) генерише псеудо-случајни текст у пасусима са произвољним бројем речи. Добијени текст личи на латински, али нема никакав смисао.
Панграми на српском језику Српски језик има 30 гласова, односно 30 слова. Однос самогласника и сугласника је 5:25, тако да је немогуће избећи гомилање сугласника и према томе вероватно није могуће саставити савршен панграм.
Историја Недељник „Политикин Забавник“ је 1984. расписао конкурс за „Реченицу од најмање слова”. Правила игре су била да сваки сугласник у реченици мора да се појави само једном, а самогласници најмање по једном, али да реченица не буде дужа од 35 слова. Ниједна приспела реченица није била ни близу границе, најкраћа је имала 44 слова. Ово су неке реченице са тог конкурса:
Фијуче ветар у шибљу, леди пасаже и куће иза њих и гунђа у оџацима. (52, 1. награда) Вук Његошу: „Не ломи џабе перо, дођи тићу, чије се фаце зажељех”. (48, 2. награда) Ниџо, чежњиво гледаш фотељу, а Ђура и Мика хоће позицију себи. (49, 3. награда) Људи, јазавац Џеф трчи по шуми глођући неко сухо жбуње. (44, најкраћа на конкурсу) Боја ваше хаљине, госпођице Џафић, тражи да за њу кулучим. (46) Хаџи Ђера је заћутао и бацио чежњив поглед на шољу с кафом. (47) Џабе се зец по Хомољу шуња, чувар Јожеф лако ће и ту да га нађе. (48) Оџачар Филип шаље осмехе туђој жени, а његова кућа без деце. (48) Џајић одскочи у аут и избеже ђон халфа Пецеља и његов шамар. (48) Пламте оџаци фабрика а чађаве гује се из њих дижу и шаљу ноћ. (48) Ајшо, лепото и чежњо, за љубав срца мога, дођи у Хаџиће на кафу. (48) Љубазни фењерџија чађавог лица хоће да ми покаже штос. (45)
"Политикин забавник“ је приредио још један конкурс, овог пута бирајући најкраћи панграм. Победио је Петар Томец из Нове Горице, који је саставио панграм на словеначком језику од 30 слова:
Pri Jakcu bom vzel šest čudežnih fig! (Код Јакца ћу узети шест чудесних смокава!)
Треба имати у виду да се словеначко писмо састоји од 20 сугласника и 5 самогласника, без незгодних слова Ђ, Џ, Љ, Њ, Ћ. И поред тога, реченица Петра Томеца плени својом лепотом и подсећа на енглеску „брзу лисицу“.
Развој Касније су се разни аутори огледали у састављању панграма.
(Одабрани су панграми без личних имена, ако постоје реченице са истим бројем слова) Иван Клајн: Боже, џентлмени осећају физичко гађење од прљавих шољица! (48) Дочепаће њега јака шефица, вођена љутом срџбом злих жена. (48) Пази, геџо, брже однеси шефу тај ђавољи чек: њим плаћа цех. (45) Фине џукце озлеђује бич: одгој их пажњом, стрпљивошћу. (44) Замишљао би кафеџију влажних прстића, црњег од чађи. (43) Ђаче, уштеду плаћај жаљењем због џиновских цифара. (42) Растко Ћирић: Реците жељу и биће — мађија џиновског духа из флаше почиње. (47) Јеж хоће пецкањем да вређа љубичастог џина из флаше. (43) Плашљив зец хоће јефтину дињу: грожђе искамчи џабе. (42) Џак је пун жица: чућеш тад свађу због ломљења харфе. (41) Шеф џабе звиждуће: млађи хрт јаче кљуца њеног пса. (40) Одбациће кавгаџија плаштом чађ у жељезни фењер. (40) Дебљи кројач: згужвах смеђ филц у тањушни џепић. (39) Штеф, бацих сломљен дечји зврк у џеп гђе Жуњић. (37) Дебљој згужвах смеђ филц — њен шкрт џепчић. (34)
Актуелни рекорд држи новосадски енигмата, шампион квизова „Бројке и слова“ и „Слагалица“, Зоран Радисављевић. Његова реченица има само три слова више од савршеног панграма и тренутно је најкраћа панграмска реченица на српском језику!
ЊОЈ ПЉАЧКОМ ЗГРЋЕШ ТУЂ ЦД, ВХС, БЕЖ ФИЛЏАН! (33)
Са овом реченицом Радисављевић се такмичио 1998. године на Првенству Хрватске у енигматици, које организује загребачки часопис „Квискотека“, и том приликом, у конкуренцији 297 аутора и преко 1000 панграма, његов рад је проглашен за најкраћи. Ипак, на крају је заузео 10. место, јер се поред дужине панграма оцењивао и уметнички утисак. Победнички рад саставио је Чедомир Јелић из Пржића (БиХ), чија реченица је гласила: Бошњак Фадил Хаџић жучљив зет најгрђем писцу!
Ево још неких Радисављевићевих панграма до 40 слова:
Џандрљив муж псује кафиће што због њих ђаци лочу! (40) Фин ђогат цуња - беше плах суздржљивом џокејчићу! (40) Фуј, због џепа ћеш смрдљив жличњак на туђ цех! (36) Због њих смрдљив ђак Џеф штанцује жлепчић! (35)
Примери на другим језицима