мини|десно|Фалишћани међу Латинима, Етрурцима и Умбрима (Гвоздено доба) Фалишћани (, ) су древни италски народ, који је живео на северу Лација. Говорили су језиком који је сличан латинском. Древни хроничари повезивали су Фалишћане са Пелазгима (Дионисије из Халикарнаса) и Етрурцима (Страбон), што се објашњава њиховим раним уласком у културну сферу Етрураца. Центар Фалишћана био је град Фалерија. По археолошким налазима, култура овог народа била је блиска Виланованској култури, док се у каснијим слојевима примећује контакт са Грцима и Феничанима. У историјско доба, постали су јужна периферија Етрурије.
Упркос доминације Етрураца, Фалишћани су сачували многе карактеристике свог италског порекла. Поштовали су богиње Јунону КвиритисОвидије, Фасти, -{VI.49.}- и Феронију,Тит Ливије, Историја Рима, -{xxvi.11.}- и култ бога Сорануса на планини Монте Соракте ()Плиније, Познавање природе, -{vii.2.19.}-
Римљани су их покорили 241. године п. н. е, и асимиловали.
Референце
Категорија:Италски народи