мини| Приказ одевног стила мушкараца и жена, укључујући илустрације рукавице и шешира (1844) мини| Илустрација која приказује моду током 19. века Викторијанска мода се састоји од различитих модних праваца и стилова у британској култури, који су се појавили и развили у Уједињеном Краљевству и Британском царству током викторијанског доба, отприлике од 1830-их до 1890-их година. У том периоду дошло је до многих промена у моди, укључујући промене у стиловима, модној технологији и методама дистрибуирања. На моду су утицали и различити покрети у архитектури, књижевности, декоративној и визуелној уметности, као и промена схватања родних улога.
Под владавином краљице Викторије, Енглеска је доживела период напретка, као и технолошки успон. Масовна производња машина за шивење 1850-их, као и појава синтетичких боја унеле су велике промене у моду. Одећа се могла правити брже и јефтиније. Напредак у штампању и вртоглаво ширење модних часописа омогућили су масама да учествују у успону високе моде, отварајући тржиште масовне потрошње и рекламирања. До 1905. године одећа се све више производила у фабрици и често се продавала у великим робним кућама по непромењеним ценама, што је подстакло развој новог доба потрошача, са растућом средњом класом која је имала користи од индустријске револуције.
Женска мода Током викторијанског доба, жене су углавном радиле у приватном, кућном окружењу. За разлику од ранијих времена, када су жене често помагале својим мужевима и браћи у породичним пословима и раду, током деветнаестог века родне улоге су постале јасније одређене. Потреба за земљорадницима више није била тако велика након индустријске револуције, а жене су чешће обављале кућне послове или, ако су удате, неретко нису радиле. Хаљина је одражавала овај нови, све више седећи начин живота и није имала за циљ да буде утилитарна.
Одећа је одражавала друштвени положај жене, па се стога разликовала по друштвеним слојевима. Жене из високог друштва које нису морале да раде често су носиле чврсте корсете преко стезника или поткошуља, заједно са сукњом украшеном везом и бројним слојевима, преко слојева подсукње. Жене средње класе имале су сличан одевни стил; међутим, украси нису били тако упадљиви. Гардероба је била слојевита и тешка. Корсети су такође били крути и ограничавали су кретање. Иако одећа није била удобна, врста тканине и бројни слојеви били су симбол добростојећег имовинског стања. мини| Слика вечерње хаљине из 1850-их са деколтеом.
Деколте: Берта је име за деколте са ниским раменима који су носиле жене током викторијанског доба. Крој је откривао женска рамена и понекад је био украшен чипканим воланом од 7 до 15 центиметара, или хоризонталним платненим тракама. Међутим, деколте је био дозвољен само припадницама високе и средње класе. Женама из радничке класе током тог временског периода није било дозвољено да открију тај део тела.Захваљујући деколтеу, мараме су постале значајан додатак хаљинама. Корсети су изгубили нараменице, а мода је наметнула две врсте стезника - са ролком за дневну, као и са дубоким деколтеом за вечерњу варијанту.
Ојачавање корсета: Корсети су коришћени у женским хаљинама за истицање узаног женског струка. Функционишу као доњи веш који се може подесити тако да се чврсто веже око струка, држи и обликује струк особе, како би га учинио витким и прилагодио модним идеалима доба. Такође је помагао да не дође до нагужвавања тканине. Корсет је истицао уски женски струк.Корсети су сматрани узроком многих болести због уског везивања, али пракса њихове употребе била је ређа него што се данас генерално мисли (Ефекти уског везивања на тело).
мини| Лажни рукави
Рукави: Током викторијанског доба, рукави су били врло уски. У дизајну су се слагали са уским женским струком, а били су спуштени на раменима и причвршћенији, што је ограничавало покрете руку.Међутим, са развојем кринолина, рукави су постали звонастији, а хаљине са таквим обликом рукава изгледале су гломазније. Лажни рукави, који су се обично правили од чипке, лана или памука, густог или ретког ткања, носили су се испод рукава. Лако су се скидали, прали и поново зашивали, тако да су деловали као лажни рукави, прикачени за рукаве до лакта. Обично се појављују испод звоноликих рукава дневних хаљина.
Силуета: Силуета се мењала током времена у складу са развојем доњег веша. У почетку, широке сукње прављене су од тканина попут лана тканог од коњске длаке. Кринолине су коришћене да сукњама дају облик кошнице, са најмање шест слојева подсукњи , које су могле да теже и до седам килограма. Касније је развијена кавезна кринолина. Жене су биле ослобођене тешких подсукњи и могле су слободно да померају ноге испод кавеза. Силуета је касније почела да наглашава нагиб према задњем делу сукње. Уведен је стил полонеза где је задњи део сукње добијао на пуноћи. Кринолине и кавези су такође почели да нестају. Развијају се турнуре као видови обликовања сукања.
У викторијанско доба шминка је морала бити неприметна јер се иначе доводила у везу са промискуитетом. Многи козметички производи садржали су отровне или корозивне материје попут олова, живе, амонијака и арсеника.
Стил хаљине из 1830-их алт=This dress features a low waistline, and the bodice is worn over the hips to further emphasise the silhouette|мини| Хаљина из 1837. године На почетку владавине краљице Викторије 1837. године, идеалан облик викторијанске жене био је дугачак узан торзо, који су наглашавали широки бокови. Да би се постигао низак и танак струк, корсети су били чврсто везани и проширени преко стомака и према боковима. Поткошуља се обично носила испод корсета и била је релативно ниско резана како би се прикрио деколте. Преко корсета је био уско припијени стезник са ниским струком. Заједно са стезником носила се дуга сукња, са слојевима подсукњи од коњске длаке како би се створила пуноћа, а истакао танак струк. Насупрот танком струку био је деколте.
Стил хаљине из 1840-их алт=This evening dress features low straight necklines at the shoulder, bodices ending at the natural waistline and converging to a point at the front, and sleeves flaring out from the elbow. Organ pleats were used to further create the fullness of the skirts.|лево|мини| Хаљина из 1840-их алт=The mid-1840s saw day dresses featuring V-shaped necklines, which were covered by a chemise for decency. Skirt widths widened due to the horsehair petticoat, and extra flounces were added for emphasis and decoration.Funnel sleeves.|десно|мини| Дневна хаљина из средине 1840-их Током 1840-их, спуштени рукави, деколтеи, издужени стезници у облику латиничног слова V и пуније сукње карактерисали су модни стил жена.
Почетком деценије, стезник је пратио природну линију струка, а ивице су му се спајале са предње стране. Низак и узак струк наглашавали су тежак корсет и шавови на стезнику.
Рукави стезника су били тесни при врху, због француског стила шивења истих, али су се ширили око подручја између лакта и зглоба. У почетку су почињали испод рамена, али су тако онемогућавали слободне покрете руку.
Као резултат тога, средином деценије рукави су почели да се шире од лакта, због чега су се носили доњи рукави који су покривали подлактице.
Сукње су се продужиле и прошириле због увођења кринолина од коњске длаке 1847. године, које су биле симбол богатства.
Додатни слојеви волана и подсукњи такође су додатно нагласили пуноћу ових широких сукњи. Како би се истакао узак струк, сукње су биле причвршћене за корсет уским наборима. Ово је служило као модни детаљ за релативно обичну сукњу. Стил из 1840-их сматран је конзервативним и "готичким" у поређењу са блиставошћу 1830-их.
Стил хаљине из 1850-их алт=Necklines plunged further, needing a chemisette to be worn underneath. Sleeves widened at the elbow, while bodices ended at the natural waistline. Skirts widened and were further emphasised by the addition of flounces.|лево|мини| Хаљина из 1850-их алт=Princess Albert de Broglie wears a blue silk evening gown with delicate lace and ribbon trim. Her hair is covered with a sheer frill trimmed with matching blue ribbon knots. She wears a necklace, tasseled earrings and bracelets on each wrist.|мини| Принцеза де Брољ, 1851-1853 алт=1st patented cage crinoline.Fullness of the skirt is even further emphasised.|мини| Кавезна кринолина, 1856. Слична силуета остала је и 1850-их, уз понеке измењене одевне детаље.
Изрези дневних хаљина спустили су се још ниже у V облик, што је изазвало потребу да се подручје попрсја покрије поткошуљом. Насупрот томе, вечерње хаљине су имале берту, детаљ који је потпуно откривао рамена. Стезници су почели да се протежу преко кукова, док су се рукави даље отварали и ширили. Обим и ширина сукње су наставили да се повећавају, посебно током 1853. године, када су додати слојеви волана.
Ипак, 1856. године сукње су се још више прошириле, стварајући облик куполе, због изума прве вештачке кавезне кринолине. Сврха кринолине била је да створи вештачку силуету пешчаног сата тако што ће нагласити бокове и створити илузију малог струка, заједно са корсетом. Кавезна кринолина направљена је спајањем танких металних трака како би се створила кружна структура која би могла да подржи ширину сукње. Ово је омогућено технологијом претварања гвожђа у челик, који је потом могао да се обликује у танке жице. Иако су новинари и карикатуристи тог времена често исмевали кринолину која се ширила, овај изум ослободио је жене великог терета подсукњи и испоставио се као много здравији избор.
У међувремену, проналазак синтетичких боја додао је нове нијансе већ постојећој палети, а жене су експериментисале са блиставим и светлим бојама. Технолошки изуми 1860-их година понудили су женама слободу и могућност избора.
Стил хаљине из 1860-их алт=Emphasis has moved to the back, in order to create a Train.|лево|мини| Кавезна кринолина из 1860-их година мини| Хаљина са шлепом из 1860. године алт=Bodices ended at the natural waistline. Wide pagoda sleeves are in fashion, and skirts are longer at the back; depicting a train.|центар|мини| Хаљина из 1860-их Током раних и средњих 1860-их година, кринолине су почеле да се сужавају при врху, док су на дну остале непромењене. Насупрот томе, облик кринолине је постао равнији напред и већи позади, пошто су се сукње сада завршавале шлепом. С друге стране, корсети су пратили природну линију струка, имали широке пагода рукаве и затворен деколте и крагне за дневне хаљине; односно дубок деколте за вечерње хаљине. Међутим, 1868. године, женска силуета се смањила јер је кринолина замењена турнуром, а носећи волан је одређивао изглед силуете. Ширина сукње се смањила, док су пуноћа и дужина позади остале непромењене. Да би се нагласила леђа, шлеп је скупљен тако да обликује нежне наборе.
Стил хаљине из 1870-их алт=Dresses featuring the Bustle & Polonaise|лево|мини| Хаљина из 1870-их алт=Dresses fitted the figure, and featured a long tiered, draped train.|мини| Хаљина из 1877. мини| Турнура из 1870-их Тренд широких сукњи полако је нестао током 1870-их година, када су жене почеле да преферирају још виткију силуету. Стезници су и даље пратили природну линију струка, деколтеи су варирали, док су рукави почињали испод линије рамена. Преко стезника се обично носила сукња, која је била причвршћена позади у облику велике машне. Временом је ова сукња постала краћа, што је довело до тога да стезник прекрива кукове. Како се стезник продужавао током 1873. године, у викторијанску моду уведена је полонеза. Полонеза је једноделни одевни комад од стезника и сукње. Уведена је и турнура, која је уз полонезу створила илузију превеликог задњег дела.