Универзитет у Павији је државни универзитет основан 1361. Један је од најстаријих универзитета који и данас раде.
Изглед Амблем Универзитета у Павији је по мери античке естетике. У неким историјским учионицама универзитета, као што су Аула Фосколо и Аула Магна, које датирају из 18. односно 19. века, постоје елементи стилског намештаја са овим амблемом урезаним у дрво. Подељена је на четири дела са две укрштене сребрне ректорске палице, на којима је сваки надвишен мали орао, који се још увек носи на отварању најсвечанијих Кнежевских поворки . У средини амблема је висећа штола, која покрива пресек, ослоњена на свитак са латинским натписом Alma Ticinensis Universitas . Изнад стола је надвишена круна слична гвозденој круни, елемент који алудира на улогу Павије као престонице Ломбардског краљевства и Каролиншког краљевства Италије. Испод целине пет томова као темељни елемент студије на којима почива прстен који је уручен новим лекарима. У оквиру су два записа: DCCCXXV Capit[olum] Lotharii e MCCCLXI Generale Studium Constitutum . Први спис се односи на Лотарову главу из 825. године, са којим је Лотар I одобрио оснивање школе реторике у Павији; други се односи на оснивање Студиум Генерале 1361. од стране Карла IV на захтев Галеаца II Висконтија.
Историја мини|Универзитет у Павији
Оснивање и период средњег века 825. и 1361.: ова два датума означавају почетак Универзитета у Павији, најстаријег универзитета у Ломбардији и једног од најстаријих на свету. Дана 25. маја 825. године, цар Лотар I прогласио је закон у краљевској палати Кортеолона, који је основао Schola Papiense, правну школу у Павији, главном граду Краљевства Италије, реторике и слободних уметности, наслеђујући традицију правне школе коју је основао римски цар Теодосије l цар кога је именовао за директора школе учитеља Дунгало ди Бобио , ирски монах, мајстор реторике и науке, астроном и песник, пореклом из опатије Сан Коломбано ди Бобио, која се већ налазила у Војводству Павија и царском монашком феуду, са сопственом библиотеком и скрипторијумом, и сопственим монашким школама високог нивоа и савршенства, убрајана у главне монашке културне центре средњовековне Европе.
Током средњег века, школа у Павији, која је била смештена у манастиру Сан Пиетро у Сиел д'Оро , где је створен велики скрипторијум, била је у процвату. Студенти Милана, Бреше, Лодија, Бергама, Новаре, Верчелија, Тортоне, Аквија, Ђенове, Астија и Кома зависили су од кампуса у Павији.
Статути и прописи Универзитета у Павији од 1361. до 1859. године. 1925. школа у Павији коју је основао Лотарио укључује Школу права, реторике и слободних уметности (граматика, реторика и дијалектика) и наука (аритметика, геометрија, астрономија и музика). У исто време, још у Павији, у Краљевском двору, седишту врховног суда краљевског суда, основана је правна школа за обуку краљевских судија који су морали да деле правду у целом краљевству. Правни факултет у Павији произвео је значајна дела као што су Либер папиенсис и Екпоситио ад либрум папиенсем, у којима постоји извесни опоравак римског права, дефинисан Лек генералис омниум и коришћен као помоћни закон за извођење принципа за тумачење ломбардским и франачким законима и да попуни њихове празнине . Међутим, постоји неколико извора везаних за стварно порекло студијског центра у Павији .
Студиум Генерале је рођен захваљујући Галеацу II Висконтију 1361. године; заправо, одмах након освајања града од стране Миланског војводства, Галеацо II је, као царски викар, добио од императора Карла IV Луксембуршког декрет о оснивању Студиума, са привилегијама сличним оним школама у Паризу, Болоњи, Оксфорду, Орлеану и Монпељеу. „Компанија се састојала од два различита универзитета, правника (грађанско и канонско право) и уметника (медицина, филозофија и слободне уметности). Годишње се бирао ректор на челу Универзитета који је углавном био студент који је прошао двадесет година. Академске дипломе су се додељивале на три нивоа: дипломирани, лиценцирани и докторски.“ . Касније, 1389. године, Студиум је овластио папа Бонифације IX да врши теолошку наставу. Штавише, исте године свог оснивања, Галеацо II Висцонти је издао декрет којим је утврђено да сви студенти који живе на територији војводства Милана треба да користе нови студио Павесе. После повремених периода кризе, услед политичких и војних турбуленција, од 1412. године универзитет је наставио са редовним радом. Ликови Лотара И и Галеаца II Висконтија памте се у два извајана медаљона, постављена са стране главног улаза у централну зграду Универзитета која гледа на Страду Нуову.
Указ о оснивању Стадиума Ђенерале „У име свете и нераздељиве Тројице Амин. Карло IV за наклоност божанског помиловања увек аугуст цар Римљана и краљ Бохемије, за вечно сећање. Искључена наука, суверена човечанства, опонашалац небеских врлина, чије је племените удове мрско насиље куге за крајеве света већ однело са собом у безбожни понор, већ лишене својих пребивалишта болним становима, са плач нам се поверава са тако великим стењањем да сматрамо да је достојно да јој помогнемо уз помоћ Царског Височанства, ако икада по указу Цара, који се труди да обезбеди за цео свет, нека заблиста у древном стање, подржавају растуће човечанство и свакако поново плодоносно да буду окружени изданцима. Молба подеста, капетана, Већа старешина општине и народа града Павије, нама најчаснијег и најдражег, нама верног и Светом Царству, предочена нашем Величанству, замолили да и њима, као и другим градовима, желимо да из царске благонаклоности дамо милост и привилегију оснивања Студиум Генерале са свим факултетима. Узимајући у обзир вишеструке заслуге поштења о којима је Павеси већ у прошлости рекао са дубоком пажњом на проучавање одао почаст Нама и Светом римском царству, са промишљеним духом, не грешком или непромишљено, већ на основу разумног мишљења бирача и других принципа Светог Царства, одлучили смо да им, њиховим наследницима и наследницима заувек дамо доле назначену милост, да се у поменутом граду Павији оснује Студиум Генерале оба закона, односно оба канона колико од грађанске, као и филозофије, медицине и слободних уметности, милост која се од сада поштује. Желимо, због нашег уступка, да Студија, њени студенти, ректори, доктори, матуранти, официри, министри, службеници, њихове породице и породице сваког од њих, без обзира на њихово име, ма каквог достојанства, статуса, реда или под условом да буду, уживају оне привилегије, слободе, имунитете, помиловања и милости које се признају Студијима у Паризу, Болоњи, Оксфорду, Орлеану и Монтепељеу и било ком другом привилегованом Студиум Генерале и који у потпуности уживају како када би се присутнима од речи до речи указивале привилегије, слободе, имунитети, помиловања и милости ове врсте. Одлучујући и наређујући на основу нашег царског устава, који ће важити заувек, уз пуну свест о пуноћи царске моћи, да град Павија, подржан нашим садашњим уступком, непрестано ужива благодатну привилегију Студиум Генерале. И да је садашњи и будући епископ Павије, лично или преко свог викара или поручника, уз мишљење и одобрење доктора и професора поменутог Студија, поштовао форму, начин и правила која је у овим случајевима било уобичајено да се поштују у поменутој Студиа Генералиа и у другим Студиа, они који ће из тог разлога бити оцењени као прикладни и достојни могу доделити Лицентиа легенди, након испита, могу их дипломирати, могу им ритуално доделити инсигније доктората или магистерија и од ових их свечано улажу. Даље, како би се сваки ученик и студент поменутог Студиума Павесе могао посветити изучавању писма утолико слободније што је више ослобођен узнемиравања и нереда и што га више обавија царска благонаклоност, за милост која је у нама урођена, дочекујемо у пуној свести под посебном заштитом, заштитом и одбраном нас и Светог римског царства ректоре, докторе, све ученике или студенте Студија, сваког од њих и једног по једног, и сваког од њих. чланови породице, слуге, министри и такође школе, домови или смештај. Зато никоме није дозвољено да прекрши ово писање нашег ума или му се супротстави безобзирним подухватом. Међутим, ако се неко усуди да покуша супротно, зна да ће сносити без могућности опроста, јер онолико пута колико је прекршај учињен, у царској забрани и казном од сто марака чистог злата, од чега утврђујемо да је половина намењена пореским органима, а остатак за профит поменутог Студиум Павесе, уз задржавање пуног дејства, отписао или уклонио казну, све раније утврђено. Дато у Нирнбергу, године Господње 1361, четрнаести индикт, 13. април, петнаеста година наше владавине и седма царства."
(Карло IV Луксембуршки, Оснивачки декрета Студиум Генерале)
Рођење универзитета позитивно је утицало на економију града, привлачећи и многе племените и богате студенте, који су долазили из других италијанских држава и различитих европских земаља, који су се настанили у Павији да студирају право, уметност и медицину. Петнаести век је такође доживео пролиферацију колеџа (као што је колеџ Кастиљони који је 1429. године основао кардинал Бранда Кастиљони) намењен најсиромашнијим студентима, спонзорисан од стране значајних миланских породица и породица из Павије и опседнут од стране многих племића и дворјана који су, да би ушли у њега, имали су кнежеве препоручити. У области филозофских и књижевних студија морамо се сетити учења Лоренца Вале, у области права, Гиасоне дел Маино.
Модерно и савремено доба Академска активност је доживела нагли прекид након веома озбиљне штете коју је град претрпео током једногодишње опсаде, претрпљене између 1524. и 1525. године, разрешене битком код Павије у којој су се сукобиле француска војска коју је предводио краљ Фрањо l и царска војска, састављена од Шпанаца и Немаца, Карла V . Слична стагнирајућа ситуација наставила је да траје и наредних година, а научне и дидактичке активности универзитета су биле снажно погођене. Ситуација се додатно погоршала у седамнаестом веку са шпанском доминацијом и услед епидемије куге 1630. која је погодила разне области северне Италије.
Препород универзитета догодио се од друге половине 1700-их, захваљујући аустријским суверенима Марији Терезији од Аустрије и Јосифу II Хабзбуршко-Лотарингијском, који су, инспирисани принципима просвећеног апсолутизма, извршили значајне административне реформе и дозволили рођење анатомске школе у Павији. На прелазу из осамнаестог у деветнаести век, универзитет је постао један од најбољих у Европи (и свету), рачунајући академике као што су физичар Алесандро Волта (који је такође био на функцији ректора), анатоми Антонио Скарпа и Лаззаро Спалланзани, математичар Лоренцо Маскерони. Такође у Павији, 1777. године, дипломирала је Марија Пелегрина Аморети, прва жена која је дипломирала право у Италији.
Почетком двадесетог века, Универзитет у Павији је био први италијански универзитет који је добио Нобелову награду, у лику лекара и хистолога Камила Голгија (у периодима 1893-96 и 1901-09 највиша функција универзитета).
Године 1935. активирано је посебно проширење градске трамвајске линије до универзитетских института, у складу са споразумом између цивилне управе и Краљевског универзитета. Од краја Другог светског рата, Универзитет у Павији је поново покренут, у великој мери захваљујући енергији и иницијативи тадашњег ректора Плинија Фракара.