Хаптофите (-{Haptophyta}-) су група аутотрофних, осмотрофних или фаготрофних протиста (алги), која већином насељава морске екосистеме. Хаптофите су углавном једноћелијске, али се јављају и трихални и колонијални облици. Иако ситни, ови организми имају веома велику и важну улогу у геохемијским циклусима угљеника и сумпора-{Graham L.E., Wilcox L.W. 2000. Algae. Prentice Hall. }-. Наиме, већина ствара у својим ћелијским омотачима коколите, плочице од калцијум карбоната које се након угинућа алги таложе на морском дну стварајући кречњак. Неке од врста су значајне и због токсичности за водене организме (у првом реду рибе).
Ћелије хаптофита у већини случајева поседују два бича, постављена апикално или субапикално у папили или бразди на ћелијском омотачу. Између бичева налази се, код већине врста, хаптонема, кончаста творевина са више функција (између осталог, хватање плена). Унутар ћелије налази се 1—4 хлоропласта са пиреноидима, чије су спољашње мембране у континууму са спољашњим мембранама једарног овоја-{Adl S.M. et al. 2005. The New Higher Level Classification of Eukaryotes with Emphasis on the Taxonomy of Protists. J. Eukaryot. Microbiol. 52(5): 399–451. (doi: 10.1111/j.1550-7408.2005.00053.x )}--{Anderson. R.A. 2004. Biology and Systematics of Heterokont and Haptophyte Algae. American Journal of Botany 91(10): 1508-1522.}-. Једро се обично налази у задњем делу ћелије. Резервна материја је углавном хризоламинарин. Од пигмената, срећу се хлорофили -{a}-, -{c}-1 и -{c}-2 (код представника класе -{Prymnesiophyceae}- среће се и хлорофил -{c}-3), β-каротен, дијадиноксантин, дијатоксантин.
Референце
Категорија:Бичари Категорија:Алге Категорија:Протисти