Маргарета Гертруда Зеле (; Леуварден, 7. август 1876 — Венсен, 15. октобар 1917), познатија под уметничким именом Мата Хари (; на индонежанском „сунце“, дословно „око дана“), била је холандска егзотична плесачица и куртизана, која је током Првог светског рата осуђена као немачка шпијунка. Погубљена је стрељањем у Француској.

Идеја о прелепој егзотичној плесачици која користи моћ завођења као средство шпијунаже учинила је њено име синонимом за појам фаталне жене (femme fatale). Њена животна прича инспирисала је бројне књиге, филмове и друга уметничка дела. Каснији биографи сматрају да је осуђена и погубљена зато што је француској војсци био потребан жртвени јарац,Howe, Russel Warren (1986). Mata Hari: The True Story. New York: Dodd, Mead and Company. pp. x–xi, 285. као и да су документи коришћени за њену осуду садржали фалсификате. Неки истраживачи су чак тврдили да није могла бити шпијун и да је била невина.

Рани живот Маргарета Гертруда Зеле рођена је 7. августа 1876. године у Леувардену, граду на северу Холандије, као ћерка Антје ван дер Мелен (1842—1891) и њеног супруга Адама Зелеа (1840—1910). Имала је три млађа брата: Јоханеса Хендрикса, Арија Анеа и Корнелиса Коенрада. Породица ју је од миља звала „М'грит“. Упркос ранијим тврдњама да је Мата Хари имала делимично јеврејско, малајско или јаванско, односно индонежанско порекло, истраживачи су закључили да није имала ни јеврејске ни индонежанске претке и да су оба њена родитеља била Холанђани. Њен отац је поседовао фабрику и продавницу шешира, улагао новац у нафтну индустрију и временом се обогатио довољно да Маргарети и њеној браћи обезбеди раскошно детињство. То је укључивало и школовање у угледним приватним школама све до њене тринаесте године.

Након што је Зелеов отац банкротирао 1889. године, њени родитељи су се развели, а мајка јој је умрла 1891. године. Њен отац се 9. фебруара 1893. године у Амстердаму поново оженио Сузаном Катарином тен Хове (1844—1913). Породица се распала, па је Маргарета послата да живи код свог крштеног кума, господина Висера, у Снејку. У Лајдену је похађала школу за васпитачицу у вртићу, али када је директор школе почео отворено да јој се удвара, кум ју је повукао из установе. Неколико месеци касније преселила се у кућу свог ујака у Хагу.

Холандска Источна Индија

Са 18 година Зеле је одговорила на оглас у холандским новинама који је поставио капетан холандске колонијалне војске Рудолф Меклауд (1856—1928), који је тада живео у Холандској Источној Индији (данашња Индонезија) и тражио супругу. Зеле се удала за Меклауда у Амстердаму 11. јула 1895. године. Он је био син капетана Џона Бријена Меклауда (потомка гране Гесто из клана Меклауд са острва Скај, по коме је носио шкотско презиме) и његове супруге баронице Дине Луизе Свертс де Ландас. Брак јој је омогућио улазак у холандску вишу класу и обезбедио финансијску сигурност. Са супругом се преселила у Маланг, на истоку острва Јава, отпутовавши у мају 1897. године бродом SS Prinses Amalia. Имали су двоје деце: Нормана Џона Меклауда (1897—1899) и Луизу Жану Меклауд (1898—1919).

Брак је у целини био разочарање. Меклауд је био алкохоличар, физички је злостављао Зеле и кривио је за свој неуспех у напредовању у служби. Отворено је имао конкубину (njai), што је у то време била друштвено прихваћена пракса у Холандској Источној Индији. Када је Рудолф премештен у Медан, Зеле и деца су остали у Тумпунгу, код породице господина ван Редеа, владиног контролора. Њени пријатељи из Холандије касније су се сећали да им је у то време писала како је узела име Мата Хари, што на локалном индонежанском језику значи „сунце“, односно дословно „око дана“.

На Меклаудово инсистирање, Зеле се вратила код њега, али се његово понашање није променило. Године 1899. њихова деца су се тешко разболела услед компликација повезаних са лечењем сифилиса који су њихови родитељи добили. Жана је преживела, али је Норман умро. Породица је, међутим, тврдила да их је огорчени слуга отровао. Неки извори наводе да је могуће да је један од Меклаудових непријатеља отровао њихову вечеру како би усмртио обоје деце. Након повратка у Холандију, супружници су се званично раздвојили 30. августа 1902. године. Развод је окончан 1906. године, а Зеле је додељено старатељство над Жаном. Меклауд је био законски обавезан да плаћа издржавање детета, али то никада није чинио. Када је једном приликом Жана отишла код оца у посету, он је није вратио мајци. Зеле није имала средства да се бори против такве одлуке и прихватила је ситуацију, верујући да је, упркос томе што је био насилан супруг, Меклауд био добар отац. Жана је касније умрла у 21. години, вероватно услед последица сифилиса.

Каријера

Париз

Године 1903. Зеле се преселила у Париз, где је наступала као циркуска јахачица под именом леди Меклауд, што је наишло на неодобравање холандске породице Меклауд. Како је имала потешкоћа да обезбеди средства за живот, повремено је позирала и као уметнички модел.

До 1904. године Мата Хари је стекла углед као егзотична плесачица. Била је савременица плесачица Исидоре Данкан и Рут Сент Денис, пионирки покрета модерног плеса, који је почетком 20. века тражио уметничку инспирацију у Азији и Египту. Њен лични агент за наступе постао је Габријел Аструк.

Провокативним наступом, кокетним понашањем и отвореним истицањем свог тела, Мата Хари је очарала публику и преко ноћи постала успешна након првог наступа у Музеју Гиме 13. марта 1905. године. Постала је дугогодишња љубавница богатог индустријалца Емила Етјена Гимеа, оснивача тог музеја. Забављачи тог времена често су измишљали живописне приче о свом пореклу, па се и она представљала као јаванска принцеза хиндуистичког свештеничког порекла, тврдећи да је од детињства била посвећена изучавању светог индијског плеса. Током тог периода више пута је фотографисана, гола или готово гола. Неке од тих фотографија Меклауд је користио као аргумент у борби за старатељство над њиховом ћерком.

Мата Хари је на сцену донела безбрижан и провокативан стил наступа који је изазвао велико интересовање. Најпознатији део њеног наступа било је постепено скидање одеће све док није остајала само у украшеном напрснику и накиту на рукама и глави. Ипак, никада није наступала потпуно обнажена. На почетку каријере носила је трико боје коже, који је касније избацила из наступа. Њени наступи били су успешни јер су еротски плес приближили прихватљивијем облику забаве и донели нови стил сценског изражавања по коме ће Париз касније постати познат. Њен стил и слободоумно понашање допринели су популарности, као и склоност ка наступима у егзотичној и откривајућој одећи. Позирала је за провокативне фотографије и кретала се у круговима богатих људи.

Пошто већина Европљана тог времена није била упозната са Холандском Источном Индијом, Мата Хари је сматрана егзотичном личношћу, а њене тврдње о пореклу прихватане су као истините. Један одушевљени француски новинар написао је да је Мата Хари била „попут мачке, изузетно женствена, величанствено трагична, са хиљаду облилина и покрета њеног тела који трепере у хиљаду ритмова“. Један бечки новинар је после њеног наступа записао да је била „витка и висока, са гипком грациозношћу дивље животиње и црном косом са плавичастим одсјајем“, док је њено лице остављало „чудан страни утисак“.

Око 1910. године појавио се велики број њених имитаторки. Критичари су почели да сматрају да су успех и привлачност популарне Мате Хари последица јефтиног егзибиционизма и да њени наступи немају праву уметничку вредност. Иако је и даље била позивана на значајне друштвене догађаје широм Европе, озбиљне културне институције су је презирале као плесачицу која није умела да плеше.

Каријера Мате Хари почела је да опада после 1912. године. Последњи наступ у каријери имала је 13. марта 1915. године. Каријеру је започела релативно касно као плесачица и временом је добила на тежини. До тог периода постала је успешна куртизана, познатија по својој сензуалности и еротичности него по класичној лепоти.

Одржавала је везе са високим војним официрима, политичарима и другим утицајним људима у различитим земљама. Њени односи са моћним мушкарцима често су је водили преко међународних граница. Пре Првог светског рата углавном је сматрана уметницом и слободоумном боемком, али како се рат приближавао, неки су је почели посматрати као раскалашну и промискуитетну жену, а можда и опасну заводницу.

Галерија

Референце

Спољашње везе

Биографија Сведочанства о њеном стрељању Слике и фотографије Мате Хари

Категорија:Рођени 1876. Категорија:Умрли 1917. Категорија:Шпијуни Категорија:Холанђани Категорија:Куртизане Категорија:Људи под псеудонимом Категорија:Осуђени на смрт Категорија:Жене шпијуни