Владимир Милетић (Доњи Свилај, код Оџака, 23. август 1919 — Београд, 7. септембар 2010) био је учесник Народноослободилачке борбе и обавештајни официр.
Биографија Рођен је у Доњем Свилају код Оџака 23. августа 1919. године, од оца Лазара и мајке Василије, као један од једанаесторо деце велике породице Милетић. У Свилају је одрастао окружен рођацима, браћом и сестрама, чује су куће у низу биле прво на шта се наиђе уласком у Свилај. Током Другог светског рата, породица доживљава велику трагедију и у нападима хрватских усташа гине велики број чланова, па тако у књизи жртава рата при Музеју жртава геноцида постоји чак 27 трагично страдалих чланова најуже породице, међу којима Владимирови отац, мајка и два брата.Књига жртава геноцида - Босна и Херцеговина, Жртве рата 1941–1945, Музеј жртава геноцида Владимир се придружује народноослободилачком покрету на почетку рата, и већ почетком 1943. године постаје заменик командира, а већ у октобру исте године и заменик команданта батаљона. Обавештајни официр батаљона постаје 15. септембра 1944. године, уз додељени реон од Београда до Загреба. Првог децембра 1944. године је произведен у чин потпоручника.
Имајући у виду тајновитост извештавања, највећи део Милетићевих активности није доступан јавности, али део извештаја је остао сачуван и доступан за истраживање. За време јануарских операција 1945. Милетић као обавештајац 1. коњичке бригаде доставља важне информације. На пример, 7. јануара 1945. обавестио је команданта да је у сектору Вишњићева – Босута стање мирно, али да код Врбање непријатељ копа ровове и појачава упориште. Неколико дана касније јавио је команди Друге ескадроне о четничком штабу са око 300 војника у Крњелову, као и о кретањима немачких одреда у околини. Ови извештаји су помогли у координацији напада и одбрани на Сремском фронту крајем рата.
Приватни живот Након завршетка рата Владимир се из Свилаја преселио у Србију и доселио у Ниш. Био је ожењен Ружицом Милетић (девојачко Илић) са којом је имао двоје деце, Славицу и Предрага Милетића, познатог глумца Народног позоришта у Београду. Након смрти супруге, од друге половине осамдесетих година до смрти је живео у викендици у Сићеву у Сићевачкој клисури код Ниша, у улици која данас, захваљујући заслугама носи његово име. Преминуо је мирно у сну 7. септембра 2010. године у Београду.
Одликовања Владимир Милетић је носилац неколико признања, од којих су најважнији:
Орден заслуга за народ са сребрном звездом, додељен 1947. године, указом 532. Президијума ФНРЈ. Орден братства и јединства са сребрним венцом, додељен 1946. године, указом 413. Президијума ФНРЈ. Орден за храброст, додељен 1947. године, указом 532. Президијума ФНРЈ Орден за храброст, додељен 1949. године, указом Президијума ФНРЈ Грудна значка за пожртвовани рад, додељена 1945. године. Медаља територијалне одбране, додељена 1946. године.
Референце
Литература
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1919. Категорија:Умрли 2010. Категорија:Имоћани Категорија:Југословени Категорија:Комунисти Југославије Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби Категорија:Југословенски партизани Категорија:Обавештајни официри НОВЈ